Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje od 2006. godine. Sud je konstatovao izuzetno neefikasno postupanje parničnih sudova, dosudio naknadu nematerijalne štete i naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Milosavljevića i Gorana Milosavljevića, obojice iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dejana Milosavljevića i Gorana Milosavljevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 11591/07 ( sada predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 20882/11) povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Milosavljevnić i Goran Milosavljević, obojica iz Kruševca, podneli su 25. januara i 2. februara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravno sredstvo, zajemčenih član om 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P . 11591/07.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, je detaljno opisan razlog za pokretanje predmetnog parničnog postupka, kao i sam tok tog postupka. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, da usvoji zahtev podnosilaca za naknadu nematerijalne štete i naloži postupajućem sudu da što hitnije okonča predmetni parnični postupak.

Podneskom od 22. februara 2012. godine podnosioci su dopunili svoj zahtev, tako što su tražili od Ustavnog suda: da naloži, pod pretnjom penala, Prvom osnovnom sudu u Beogradu da u roku od šest meseci okonča u meritumu pvrostepeni postupak koji se vodi pred tim sudom u predmetu P. 3555/10, a da protekom tog roka obaveže Republiku Srbiju da podnosiocima plaća 1.000 dinara za svaki dan povrede prava; da obaveže Republiku Srbiju da im naknadi nematerijalnu štetu u visini 650.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; da podnosiocima naknadi troškove advokatskog zastupanja u iznosu od 62.500 dinara, kao i naknadi materijalnu štetu u istom iznosu , prouzrokovanu angažovanjem advokata za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. ovog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 20882/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosioci ustavne žalbe, kao tuži oci, podneli su 6. februara 2006. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužen ih G.M. i J.M, kojom je traženo: da sud utvrdi da postoji ugovor o zakupu određenog stana, koji je zaključen između tužilaca kao zakupaca, sa jedne strane, i tuženih kao zakupodavaca, sa druge strane; da utvrdi da su tuženi, kao zakupodavci, smetali tužioce, kao zakupce, u posedu predmetnog stana, jer su naložili nadležnom preduzeću da privremeno isključi telefonski priključak koji se nalazi u tom stanu; da obaveže tužene da tužiocima isplate navedene novčane iznose na ime naknade materijalne štete za investiciona ulaganja u predmetnom stanu kao i naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti i ugleda; da obaveže tužene da tužiocima isplati navedene novčane iznose po osnovu sticanja bez osnova, ili da za te iznose umanje zakupninu za predmetni stan; da utvrdi povredu ličnih prava tužilaca, jer nisu dobili prijavu prebivališta. Povodom ove tužbe formiran je predmet P.1026/06.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P.1026/06 od 16. juna 2006. godine naloženo je tužiocima da urede tužbu, pod pretnjom propuštanja, jer je tužba sadržala više zahteva po kojim a se ne može istovremeno postupati. Tužioci su 7. jula 2006. godine dostavili podnesak u kojem su, između ostalog, naveli da uređuju tužbu.

Na ročištu održanom 19. februara 2007. godine, u odsustvu uredno pozvanih tuženih, po drugi put je naloženo tužiocima da ured e tužbu i precizira ju tužbeni z ahtev u skladu sa Zakonom o parničnom postupku, pod pretnjom propuštanja. Postupajući po ovom nalogu suda, tužioci su 2. marta 2007. godine podneli „ispravljenu i dopunjenu tužbu“.

Prvi opštinski sud u Beogradu je 15. marta 2007. godine doneo rešenje kojim je tužbu tužilaca odbacio kao neurednu. Protiv ovog rešenja tužioci su izjavili žalbu.

Okružni sud u Beogradu, rešavajući o ovoj žalbi , doneo je 17. septembra 2007. godine rešenje Gž.11665/07 , kojim je ukinuo rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P.1026/06 od 15. marta 2007. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak. Spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu 19. decembra 2007. godine.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P.11591/07. Prvi opštinski sud u Beogradu je 17. septembra 2008. godine je doneo rešenje P.11591/07 kojim je, između ostalog, odbacio tužbu tužilaca u delu kojim se traži utvrđenje postojanja ugovora o zakupu i izmena tog ugovora , kao i ništavost izmenjenog ugovora o zakupu, kao nedozvoljenu. Protiv ovog rešenja tužioci su izjavili žalbu 30. septembra 2008. godine, ali spisi nisu upućeni drugostepenom sudu radi odlučivanja već je zakazano ročište za 15. oktobar 2008. godine. Ovo ročište nije održano jer je čitanjem povratnice sud obavešten da je drugotuženi preminuo. Nakon što je parnični sud pribavio izvod iz matične knjige umrlih od nadležnog organa za drugotuženog, doneo je rešenje P.11591/07 od 11. novembra 2008. godine kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, uz navođenje u obrazloženju da će sud nastaviti postupak kada naslednik ili staralac zaostavštine preuzme postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Tužioci su podneskom od 21. novembra 2008. godine predložili da se prekinuti postupak nastavi, jer su jedini zakonski naslednici pokojnog drugotuženog njegova supruga, koja je prvotužena u predmetnom postupku, i njihova ćerka M.M , a podneskom od 29. decembra 2008. godine su izvršili subjektivno preinačenje tužbe, tako što su umesto dotadašnjeg drugotuženog označili njegovu ćerku M.M. Takođe, izvršili su i objektivno preinačenje tužbe. Prvi opštinski sud u Beogradu je 12. februara 2009. godine naložio tužiocima da u roku od 60 dana dostave ostavinsko rešenje, kojim su tuženi oglašeni za zakonske naslednike pokojnog drugotuženog, a pod pretnjom posledica propuštanja. Tužioci su, podneskom od 23. februara 2009. godine, zatražili da se postupak u odnosu na prvotuženu razdvoji, a da se u odnosu na drugotuženu nastavi u slučaju da ona bude proglašena za naslednika svog pokojnog oca. Nakon ovog podneska, Opštinski sud je dostavio spise predmeta drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi tužilaca protiv rešenja kojim je odbačena tužba u jednom delu. Okružni sud u Beogradu, rešavajući o ovoj žalbi, doneo je rešenje Gž. 2417/09 od 4. marta 2009. godine, kojim je vratio spise Prvom opštinskom sudu u Beogradu na dopunu postupka, jer nije bilo zakonskih uslova da se dostavljaju spisi radi odlučivanja o žalbi, s obzirom na to da taj sud, nakon što je doneo rešenje o prekidu postupka, nije doneo i rešenje kojim se prekinuti postupak nastavlja.

Spisi predmeta su vraćeni Prvom opštinskom sudu u Beogradu 15. juna 2009. godine, nakon čega su tužioci, podneskom od 25. juna 2009. godine, ponovo zatražili od suda da nastavi prekinuti postupak samo u odnosu na prvotuženu. Prilikom pokušaja dostave ovog rešenja punomoćniku tužene, sud je obavešten da je punomoćje za predmetni postupak otkazano, te da je neophodno da se dostava izvrši lično stranci.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 19. septembra 2011 godine doneo rešenje P. 3555/11, kojim je odredio da se postupak o ovoj pravnoj stvari nastavlja u odnosu na prvotuženu. S obzirom na to da je parnični sud pokušao više puta bezuspešno da izvrši dostavu ovog rešenja ranijem punomoćniku tužene, zatražio je od Advokatske komore Beograd da ga obavesti o adresi tog advokata. Advokatska komora Srbije je, dopisom od 11. januara 2012. godine , obavestila sud da navedeno lice nije upisano u Imenik advokata te advokatske komore. Nakon ovog obaveštenja, do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 21. avgusta 2012. godine, nije preduzeta više nijedna radnja u predmetnom postupku.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji je važio u vreme pokretanja postupka, a koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i dalje primenjuje, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, od podnošenja tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu 6. februara 2006. godine, do podnošenja ustavne žalbe 25. januara i 2. februara 2010. godine, trajao četiri godine, kao i da predmetni postupak j oš nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka, od njegovog pokretanja podnošenjem tužbe, pa do danas.

Mada navedena dužina trajanja predmetnog parničnog postupka ne mora da ukaže na povre du prav a podnosilaca, Ustavni sud je imajući u vidu opisano izuzetno neefikasno i nedelotvorno postupanje parničnih sudova u predmetu koji nije bio složen, ocenio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Naime, prilikom ove ocene, Ustavni sud je imao u vidu da je sve vreme trajanja postupka, rešavano samo o urednosti tužbe, kao i da je prvostepeni sud više puta u velikim vremenskim razmacima preduzimao radnje . Ustavni sud posebno ističe da je prvostepeni sud, nakon što su spisi predmeta vraćeni iz Okružnog suda u Beogradu jer prekinuti postupak nije nastavljen, rešenje o nastavku postupka doneo tek posle dve godine i tri meseca, a nakon toga ni u narednih godinu dana nije preduzeo nijednu parničnu radnju.

Ustavni sud je ocenio i da su podnosioci u izvesnoj meri doprineli navedenoj dužini predmetnog parničnog postupka, pre svega podnošenjem neuredne tužbe, kao i nepostupanjem po određenim nalozima parničnog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodn e banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i doprinose podnosilaca toj dužini trajanja. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem parničnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom na to da predmetni parnični postupak još nije okončan, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se taj postupak okončao u najkraćem roku.

6. U pogledu istaknute povrede prava na pravno sredstvo, zajemčenog članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede ovog Ustavom zajemčenog prava, te u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti