Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku podnosioca R. Ž. u postupku za socijalnu pomoć koji je trajao preko sedam godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 1.000 evra zbog neefikasnosti organa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10568/2021
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. Ž. iz sela Tolišnica kod Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. Ž. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Centrom za socijalni rad u Kraljevu u predmetu broj 12605 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo R. Ž. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. Ž. iz sela Tolišnica kod Kraljeva podneo je Ustavnom sudu, 23. jula 2021. godine, preko punomoćnika M. V, advokata iz Kraljeva, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je u vreme podnošenja ustavne žalbe vođen pred Centrom za socijalni rad u Kraljevu u predmetu broj 12605.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok postupka koji je pokrenut zahtevom podnosioca i tada se nalazio u fazi rešavanja o žalbi protiv prvostepenog rešenja od 24. juna 2021. godine, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, njegov značaj za podnosioca, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosioca.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su u osporenom postupku podnosiocu povređena označena ustavna prava, naloži nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku i da podnosiocu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenih prava u opredeljenom novčanom iznosu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 23746/21 i celokupnu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 1. decembra 2017. godine podneo zahtev za priznavanje prava na novčanu socijalnu pomoć.

Rešenjem Centra za socijalni rad u Kraljevu (u daljem tekstu: prvostepeni organ) Up. broj 55310-700-2018/2018 od 21. februara 2018. godine odbijen je navedeni zahtev, a rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Odeljenje za upravne i nadzorne poslove u oblasti socijalne i porodične zaštite i finansijske podrške porodici sa decom i studijsko-analitičke poslove usvojenja i hraniteljstva (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 553-00-00506/2018-10 od 4. maja 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 10969/18 od 27. decembra 2019. godine uvažena je tužba podnosioca ustavne žalbe, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je našao da nije pouzdano utvrđen datum podnošenja zahteva podnosioca, da obrazloženje prvostepenog rešenja ne sadrži utvrđeno činjenično stanje, već samo nabrojane dokaze, da drugostepeno rešenje ne sadrži razloge u vezi sa utvrđenom visinom propuštenih prihoda od obavljanja sezonskih i drugih poslova, da nije precizno utvrđena imovina koju poseduje podnosilac i da se u spisima predmeta ne nalazi dokaz o izvršenoj terenskoj poseti porodici podnosioca.

Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu, drugostepeni organ je rešenjem broj 553-00-00506-1/2018-10 od 29. juna 2020. godine poništio prvostepeno rešenje od 21. februara 2018. godine i vratio predmet na ponovni postupak.

U daljem toku postupka, prvostepena rešenja Up. br. 55316-5513/2020 od 27. jula 2020. i 55310-1306/2017 od 15. marta 2021. godine poništena su drugostepenim rešenjima br. 553-00-00752/2020-10 od 8. februara 2021. i 553-00-00467/2021-10 od 20. maja 2021. godine, te je predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa Up. broj 55317-4456/2021 od 24. juna 2021. godine odbijen je zahtev podnosioca zbog toga što ne ispunjava zakonske uslove za ostvarivanje traženog prava.

Rešenjem drugostepenog organa broj 553-00-00927/2021-10 od 15. septembra 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 23746/21 od 17. aprila 2025. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Po oceni Upravnog suda, pravilno je utvrđeno da nisu ispunjeni uslovi za priznavanje traženog prava propisani odredbama člana 81. stav 1, člana 83. stav 1. tačka 1) i člana 84. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 24/11). U obrazloženju presude je takođe konstatovano da su rešenjem prvostepenog organa od 11. avgusta 2020. godine podnosilac i njegov sin M.Ž. ostvarili pravo na novčanu socijalnu pomoć, jer su se izmenile okolnosti u odnosu na one koje su postojale u vreme podnošenja zahteva od 1. decembra 2017. godine, budući da je nakon toga pravnosnažnom presudom nadležnog suda razveden brak podnosioca i njegove supruge, da je rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Kraljevo podnosiočevom sinu M.Ž. utvrđen 3. stepen poteškoća i prepreka u radu i da je presudom nadležnog suda drugi sin podnosioca D.Ž. obavezan da doprinosi izdržavanju podnosioca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbom člana 9. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 - autentično tumačenje i 2/23 - odluka US) je propisano da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) je propisano da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku.

5. Ustavni sud najpre ukazuje na to da se podnosilac ustavne žalbe samo formalno poziva na povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, te da svim navodima obrazlaže isključivo povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je osnovanost ustavne žalbe cenio sa stanovišta tog ustavnog prava. Ustavni sud nalazi da je period merodavan za ocenu povrede označenog prava trajao od 1. decembra 2017. godine, kada je podnosilac podneo zahtev za priznavanje prava na novčanu socijalnu pomoć, do donošenja presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu od 17. aprila 2025. godine, kojom je pravnosnažno okončan predmetni postupak, što iznosi sedam godina i nepunih pet meseci.

Ustavni sud ocenjuje da navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da on nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja prava o kom je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u osporenom postupku se nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja. Imajući u vidu da je odlučivano o pravu podnosioca na novčanu socijalnu pomoć kao lica koje je zbog godina starosti nesposobno za rad, Sud smatra da je predmet postupka za njega bio od egzistencijalnog značaja do donošenja rešenja od 11. avgusta 2020. godine, kojim mu je u drugom postupku priznato to pravo, a da je nakon toga podnosilac imao materijalni interes da mu se isto pravo prizna počev od ranijeg datuma, odnosno od 1. decembra 2017. godine. Podnosilac nije doprineo trajanju postupka.

Ustavni sud konstatuje da su u osporenom postupku doneta četiri prvostepena i pet drugostepenih rešenja, kao i dve presude Upravnog suda. Dugom trajanju postupka je doprinelo kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji nije postupao po primedbama drugostepenog organa, a koji je propustio da sam dopuni postupak i otkloni utvrđene nedostatke. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, predstavka broj 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Takođe, drugi upravni spor je trajao tri godine i šest meseci, što se ne može smatrati razumnim, pogotovo imajući u vidu predmet postupka i godine starosti podnosioca, zbog čega je bila neophodna posebna ažurnost.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom postupku i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti