Odluka o visini naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na pravično suđenje zbog nedovoljno dosuđene naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Pozivajući se na praksu ESLjP, odredio je naknadu od 800 evra kao adekvatnu satisfakciju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10577/2020
26.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama J. G, G. M, obe iz Banatskog Brestovac kod Pančeva, M. D, M. Dž, obe iz Pančeva i B. I. iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. M. i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr. 68/20 od 13. jula 2020. godine i presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 504/20 od 25. avgusta 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba M. D. i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr. 74/20 od 3. jula 2020. godine i presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 479/20 od 25. avgusta 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Usvaja se ustavna žalba M. Dž. i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr. 59/20 od 13. jula 2020. godine i presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 494/20 od 8. septembra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Utvrđuje se pravo G. M. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Osnovnog suda u Pančevu Prr. 68/20 od 13. jula 2020. godine i presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 504/20 od 25. avgusta 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo M. D. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Osnovnog suda u Pančevu Prr. 74/20 od 3. jula 2020. godine i presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 479/20 od 25. avgusta 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Utvrđuje se pravo M. Dž. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Osnovnog suda u Pančevu Prr. 59/20 od 13. jula 2020. godine i presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 494/20 od 8. septembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odbacuju se zahtevi G. M, M. D. i M. Dž. za naknadu materijalne štete.

8. Odbacuje se ustavna žalba J. G. izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Pančevu Prr. 112/20 od 3. jula 2020. godine i presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 495/20 od 25. avgusta 2020. godine.

9. Odbacuje se ustavna žalba B. I. izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Pančevu Prr. 42/20 od 3. jula 2020. godine i presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 480/20 od 1. septembra 2020. godine.

10. Odbacuju se zahtevi podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. G. iz Banatskog Brestovca kod Pančeva i druga lica navedena u uvodu i izreci ove odluke podneli su 23. oktobra 2020. godine, preko punomoćnika A. Z, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv presuda Osnovnog suda u Pančevu i presuda Višeg suda u Pančevu navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 35. stav 2. i članom 36. Ustava Republike Srbije

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnositeljke ustavnih žalbi smatraju da su im dosuđeni iznosi novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku osporenim presudama suviše nisko određeni. Istakle su zahteve za naknadu materijalne štete na ime „naknade troškova postupka pred drugostepenim sudom“, kao i zahteve za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i dopis Osnovnog suda u Pančevu Su. VIII. 101/24 od 17. juna 2024. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavnih žalbi prijavile su svoja potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom DP „T.“ Pančevo u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. 141/12. Potraživanja su im utvrđena u stečajnom postupku.

Rešenjima Privrednog suda u Pančevu utvrđeno je da je predlagačima, ovde podnositeljkama ustavnih žalbi, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 141/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Na osnovu tih rešenja podnositeljke su podnele tužbe protiv Republike Srbije, radi novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Osporenim presudama Osnovnog suda u Pančevu Prr. 68/20 od 13. jula 2020. godine, Prr. 74/20 od 3. jula 2020. godine, Prr. 59/20 od 13. jula 2020. godine, Prr. 112/20 od 3. jula 2020. godine i Prr. 42/20 od 3. jula 2020. godine i presudama Višeg suda u Pančevu Gžrr. 504/20 od 25. avgusta 2020. godine, Gžrr. 479/20 od 25. avgusta 2020. godine, Gžrr. 494/20 od 8. septembra 2020. godine, Gžrr. 495/20 od 25. avgusta 2020. godine i Gžrr. 480/20 od 1. septembra 2020. godine pravnosnažno su delimično usvojeni tužbeni zahtevi tužilja, te je obavezana tužena da im na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja im je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos od po 400 evra u dinarskoj protivvrednosti, dok su u preostalom tužbeni zahtevi tužilja, za isplatu iznosa preko dosuđenog pa do 2.000 evra, odnosno 1.000 evra (za tužilju J. G.) odbijeni kao neosnovani.

Pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Pančevu Prr. 73/22 od 6. aprila 2022. godine i Višeg suda u Pančevu Gžrr. 292/22 od 11. oktobra 2022. godine tužiljama J. G. i B. I. je dosuđeno po istom osnovu još po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti.

4. Odlučujući o ustavnim žalbama G. M, M. D. i M. Dž, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljki o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/18 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku RS“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom Odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljkama ustavnih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama G. M, M. D. i M. Dž. osporenim presudama Osnovnog suda u Pančevu Prr. 68/20 od 13. jula 2020. godine, Prr. 74/20 od 3. jula 2020. godine, Prr. 59/20 od 13. jula 2020. godine, te presudama Višeg suda u Pančevu Gžrr. 504/20 od 25. avgusta 2020. godine, Gžrr. 479/20 od 25. avgusta 2020. godine, Gžrr. 494/20 od 8. septembra 2020. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe, odlučujući kao u tač. 1. do 3. izreke.

Imajući u vidu da je podnositeljkama ustavnih žalbi utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava osporenim presudama, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 35. stav 2. i članom 36. Ustava.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje iz odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 4. do 6. izreke, utvrdio pravo podnositeljki ustavnih žalbi G. M, M. D. i M. Dž. na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presuda Osnovnog suda u Pančevu Prr. 68/20 od 13. jula 2020. godine, Prr. 74/20 od 3. jula 2020. godine, Prr. 59/20 od 13. jula 2020. godine, te presudama Višeg suda u Pančevu Gžrr. 504/20 od 25. avgusta 2020. godine, Gžrr. 479/20 od 25. avgusta 2020. godine, Gžrr. 494/20 od 8. septembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljkama eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U pogledu zahteva podnositeljki G. M, M. D. i M. Dž. za naknadu materijalne štete na ime „„naknade troškova postupka pred drugostepenim sudom“, Ustavni sud je utvrdio nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u tački 7. izreke.

7. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnim žalbama podnositeljki J. G. i B. I, Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, utvrdio da su podnositeljkama, po istom osnovu kao u ovom predmetu, pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Pančevu Prr. 73/22 od 6. aprila 2022. godine (za J. G.) i Višeg suda u Pančevu Gžrr. 292/22 od 11. oktobra 2022. godine (za B. I.) dosuđeni iznosi od po 800 evra svakoj, u dinarskoj protivrednosti. U vezi s navedenim, Ustavni sud posebno naglašava da je, u skladu sa praksom Evropskog suda, u ovakvim predmetima, koji se tiču povrede prava na suđenje u razumnom roku zbog neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljno dosuditi naknadu nematerijalne štete (novčano obeštećenje) u ukupnom iznosu od 800 evra, pri čemu nije od značaja da li je povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom ili stečajnom postupku utvrđena jednom ili više puta.

Imajući u vidu navedeno, odnosno da je ovim podnositeljkama na ime novčanog obeštećenja u zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu u predmetu St. 141/12, pravnosnažno dosuđen iznos koji Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate u razumnom roku potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku koji je privredno društvo sa isključivim ili pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, Ustavni sud zaključuje da su ove podnositeljke ustavnih žalbi izgubila status „žrtve“ povrede Ustavom zajemčenih prava.

Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, jer podnositeljke povredu tog prava suštinski zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje.

U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnositeljke nisu dostavile dokaze o nejednakom postupanju drugostepenih sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a što je uslov za ispitivanje osnovanosti tvrdnje o povredi navedenog ustavnog prava. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost osporene odluke, pri čemu se ne garantuje pozitivan ishod postupka.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u tač. 8. i 9. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u kao u tački 10. izreke

9. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o visini naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti