Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u petnaestogodišnjem izvršnom postupku

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro 15 godina. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete i nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi “C.” AD u stečaju iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba “C.” AD u stečaju i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Mladenovcu u predmetu I. 246/96, a sada se vodi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica Mladenovac u predmetu I.11/2000, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Drugom osnovnom sudu u Beogradu – Sudska jedinica Mladenovac da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. “C.” AD u stečaju iz B, koga zastupa stečajni upravnik A. o. d, čiji je poverenik M. S. iz B, preko punomoćnika V. R, advokata iz B, podneo je 26. januara 2009. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku označenom u izreci. U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac još 1996. godine podneo predlog za dozvolu izvršenja, radi naplate duga i da je rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu određeno izvršenje prodajom nepokretnosti dužnika na kojima je ustanovljeno založno pravo. Prema navodima ustavne žalbe, navedeni izvršni postupak je prolongiran zbog zloupotreba procesnih ovlašćenja izvršnog dužnika, kao i neodgovarajućeg postupanja suda, posebno u vezi sa dostavljanjem pismena izvršnom dužniku. Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi da je neefikasnim postupanjem Opštinskog suda u Mladenovcu podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da naloži okončanje predmetnog postupka u najkraćem roku i dosudi podnosiocu ustavne žalbe naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta I.11/2000 Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica Mladenovac i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe je 2. septembra 1996. godine, u svojstvu poverioca, podneo Opštinskom sudu u Mladenovcu predlog za dozvolu izvršenja protiv dužnika Lj. V. iz Beograda, na osnovu pravnosnažnog «poravnanja» I. 26/96 od 20. februara 1996. godine, zaključenog pred Opštinskim sudom u Mladenovcu. U predlogu je navedeno da je tim poravnanjem određeno obezbeđenje novčanog potraživanja podnosioca ustavne žalbe prema izvršnom dužniku na osnovu ugovora o kratkoročnom kreditu za iznos od 300.000,00. dinara, sa kamatom čiji obračun će se vršiti mesečno u iznosu od 0,7% dnevno, počev od 20. februara 1996. godine pa do dana isplate, sa pravom banke na primenu promenljive kamatne stope u toku trajanja ugovora i rokom vraćanja kredita 30 dana od dana puštanja kredita u tečaj, uknjižbom založnog prava – sporazumne hipoteke prvog reda u korist podnosioca, na označenim nepokretnostima. Poverilac je u predlogu za dozvolu izvršenja naveo da dužnik nije izmirio svoju obavezu iz ugovora o kreditu, za čije obezbeđenje je upisano založno pravo i predložio da sud donese rešenje o izvršenju utvrđivanjem vrednosti založenih nepokretnosti i njihovom prodajom radi namirenja poverioca.

O prigovoru izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju I. 248/96 od 2. oktobra 1996. godine, sud je odlučio rešenjem od 27. januara 1997. godine.

Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke, postupajući sud je rešenjem I. 248/96 od 28. februara 1997. godine utvrdio vrednost nepokretnosti koje su predmet izvršenja, protiv koga je izvršni dužnik izjavio žalbu.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 3503/97 od 30. juna 1997. godine uvažena je žalba dužnika, ukinuto prvostepeno rešenje I. 248/96 od 28. februara 1997. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju rešenja je navedeno da u spisima nedostaje nalaz i mišljenje veštaka na osnovu koga je utvrđena vrednost nepokretnosti. Takođe je navedeno da u spisima nema dokaza da je rešenje I. 248/96 od 27. januara 1997. godine, kojim je odbijen prigovor dužnika protiv rešenja o izvršenju, uručeno dužniku.

Izvršni dužnik je 15. decembra 1997. godine izjavio žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Mladenovcu I. 248/96 od 27. januara 1997. godine, koju je izvršni sud dostavio drugostepenom sudu tek posle održana dva ročišta, 18. februara 1998. godine i 23. septembra 1998. godine.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 8403/99 od 29. oktobra 1999. godine uvažio žalbu dužnika i ukinuo prvostepeno rešenje I. 248/96 od 27. januara 1997. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da će u ponovnom postupku prvostepeni sud utvrditi koji iznos duga je plaćen i u tom delu obustaviti izvršenje ili će stranke uputiti na parnicu, ukoliko je sporno da li je dužnik platio glavnicu ili kamatu.

U nastavku postupka predmet je dobio novi broj I. 11/2000.

Punomoćnik izvršnog dužnika je tražio odlaganje ročišta od 18. februara 2000. godine, a sledeća tri ročišta takođe su odložena iz razloga koji se mogu pripisati dužniku (24. marta, 3. aprila i 14. aprila 2000. godine).

Sud je na ročištu održanom 24. aprila 2000. godine doneo rešenje o izvođenju dokaza veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, radi utvrđivanja tržišne vrednosti založenih nepokretnosti, a na ročištu od 20. oktobra 2000. godine određeno je veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, radi utvrđivanja visine glavnog duga na dan veštačenja.

Izvršni dužnik je na ročištu održanom 16. februara 2001. godine predao sudu podnesak sa primedbama na nalaz veštaka, u kome je, takođe, naveo da sud nije, nakon ukidanja rešenja od 27. januara 1997. godine, ponovo odlučio o njegovom prigovoru protiv rešenja o izvršenju.

Opštinski sud u Mladenovcu je rešenjem Ipv. (I) 10/01 od 9. aprila 2001. godine ponovo odbio kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja o izvršenju tog suda I. 248/96 od 2. oktobra 1996. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu I. 11/00 od 11. aprila 2001. godine utvrđena je vrednost založenih nepokretnosti, a rešenjem tog suda Ipv. (I) 25/01 od 19. juna 2001. godine usvojen je prigovor izvršnog dužnika i ukinuto navedeno rešenje o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti. Podneskom od 12. oktobra 2001. godine poverilac je obavestio sud da je 18. juna 2001. godine otvoren postupak likvidacije nad poveriocem i da je likvidacioni upravnik preuzeo postupak u ovoj pravnoj stvari. U narednom periodu, koji je trajao skoro tri godine, održana su dva ročišta (24. januara 2003. godine i 27. februara 2004. godine), na kojima su razmatrane primedbe na nalaz veštaka i određeno dopunsko veštačenje.

Rešenjem suda I. 11/00 od 15. aprila 2004. godine ponovo je utvrđena vrednost založenih nepokretnosti, a 1. juna 2004. godine sud je doneo prvi zaključak o prodaji predmetnih nepokretnosti, koju je zakazao za 26. jul 2004. godine. Nakon neuspele prodaje, sledeća je zakazana za 22. septembar 2004. godine, ali je odložena jer je dopunski nalaz veštaka o visini duga dostavljen poveriocu na dan zakazane prodaje.

Ročište od 4. oktobra 2004. godine odloženo je radi izjašnjavanja dužnika na nalaz i mišljenje veštaka, a sledeća dva (12. i 22. oktobra 2004. godine) odložena su, jer nije bilo dokaza da je izvršni dužnik uredno pozvan.

Ni naredna prodaja založenih nepokretnosti nije uspela, a sledeća, zakazana za 23. maj 2005. godine, odložena je za 14. jul 2005. godine, zbog toga što nije bilo dokaza da je zaključak dostavljen izvršnom dužniku, ni agencijama za promet nepokretnosti.

Izvršni dužnik je 5. jula 2005. godine obavestio sud da je u međuvremenu izvršio radove na predmetnim nepokretnostima, koji su višestruko uvećali njihovu vrednost, pa je predložio da sud ponovo donese rešenje o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti, čemu se poverilac protivio.

Rešenjem suda I. 11/00 od 27. septembra 2005. godine stavljena je van snage potvrda izvršnosti stavljena na rešenje tog suda od 15. aprila 2004. godine, kojim je utvrđena vrednost predmetnih nepokretnosti. Sud je 30. novembra 2005. godine ponovo odredio dopunsko veštačenje i naložio dužniku da predujmi troškove veštačenja, što je izvršni dužnik učinio tek nakon pola godine. U međuvremenu je punomoćnik izvršnog dužnika otkazao punomoćje, a dužnik promenio prebivalište, ne obaveštavajući o tome sud.

Nakon izvedenog veštačenja, sud je rešenjem I. 11/00 od 10. januara 2007. godine ponovo utvrdio vrednost založenih nepokretnosti, a prigovor izvršnog dužnika protiv navedenog rešenja je delimično usvojen. Poverenik A. o. d, M. S. iz B, obavestio je 22. maja 2007. godine izvršni sud da je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu od 30. januara 2007. godine otvoren stečajni postupak nad poveriocem i da ovlašćuje advokata Vladimira Dobrića iz Beograda da ga zastupa u ovom postupku.

Sud je 13. juna 2007. godine doneo novi zaključak o prodaji predmetnih nepokretnosti, koju je zakazao za 10. septembar 2007. godine i usvojio predlog dužnika da se ponovo izvede veštačenje.

Na predlog punomoćnika stečajnog upravnika, rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu od 7. decembra 2007. godine prekinut je predmetni izvršni postupak, a nastavljen 27. marta 2008. godine, jer je utvrđeno da je stečajni upravnik preuzeo postupak.

Rešenjem od 11. septembra 2007. godine sud se oglasio nenadležnim i ustupio predmet Trgovinskom sudu u Mladenovcu, kao stvarno nadležnom, saglasno članu 97. Zakona o stečajnom postupku. Navedeno rešenje ukinuto je rešenjem tog suda Ipv. (I) 17/8 od 5. novembra 2008. godine, kojim je usvojen prigovor poverioca.

Sud je 20. novembra 2008. godine ponovo naložio dužniku da uplati troškove veštačenja, a nakon obaveštenja upravnika pošte opštine Vračar o neuspelom uručenju, pismeno je istaknuto na oglasnu tablu suda.

Izvršni sud je 9. marta 2009. godine ponovo doneo zaključak o prodaji predmetnih nepokretnosti, koja je zakazana za 30. april 2009. godine. Prodaja nije uspela, a sledeća je zakazana za 5. jun 2009. godine. Ni ova prodaja nije uspela, a poverilac je obavešten u kojim rokovima se može staviti predlog za sledeću javnu prodaju.

Na predlog poverioca, sud je 2. oktobra 2009. godine doneo novi zaključak o prodaji predmetnih nepokretnosti, koja je zakazana za 13. novembar 2009. godine, ali je odložena za 25. decembar 2009. godine, radi upoznavanja punomoćnika poverioca sa predmetom.

Sudu je 17. decembra 2009. godine dostavljen dopunski nalaz veštaka, koji je poverilac na ročištu od 25. decembra 2009. godine osporio i predložio da se veštačenje poveri veštaku ekonomsko-finansijske struke.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, Sudska jedinica Mladenovac. Rešenjem tog suda Ipv. (I) 5/10 od 23. septembra 2010. godine odbijen je kao neosnovan prigovor poverioca, izjavljen protiv rešenja I. 11/00 od 11. maja 2010. godine, kojim je odlučeno o navedenom predlogu poverioca.

Na ročištu od 26. jula 2011. godine određeno da se javna prodaja predmetnih nepokretnosti održi 22. septembra 2011. godine, a istog dana su spisi predmeta I.11/00 Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica Mladenovac dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, od značaja su i odredbe Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SFRJ», br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i «Službeni list SRJ», br. 27/92, 31/93, 24/94), koji se primenjivao na dan podnošenja predloga za dozvolu izvršenja, a koji je u članu 10. stav 1. propisivao da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o izvršnom postupku («Službeni list SRJ», br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.).

Odredbama člana 144. navedenog zakona je bilo propisano : da će sud pristupiti utvrđivanju vrednosti nepokretnosti po donošenju rešenja o izvršenju (stav 1.), da se vrednost nepokretnosti utvrđuje na osnovu procene veštaka i drugih činjenica u visini njene tržišne cene na dan procene (stav 2.), da će sud, na predlog stranke, koji mora biti podnesen najdocnije osam dana pre ročišta za prodaju, na ročištu za prodaju zaključkom ponovo utvrditi vrednost nepokretnosti, ako stranka učini verovatnim da se ta vrednost znatno izmenila od dana prethodnog utvrđivanja vrednosti do dana prodaje (stav 4.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku («Službeni glasnik RS», br. 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, predviđeno je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku («Službeni list SRJ», br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, objavljenom u „Službenom glasniku RS“, broj 31/2011 od 9. maja 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan i da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije (član 6.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od pet radnih dana od dana podnošenja predloga i da odluku dostavi strankama u roku od pet radnih dana od dana donošenja, osim ako se predlog za izvršenje zasniva na stranoj izvršnoj ispravi koja nije prethodno priznata od domaćeg suda (član 7. stav 1, prva rečenica), da stranka koja nije preduzela radnju u roku koji je određen zakonom ili koji je odredio sud, gubi pravo na preduzimanje te radnje (stav 3.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358.); da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se po isteku četiri meseca od dana stupanja na snagu, osim odredaba koje se odnose na izvršitelje, koje će se primenjivati po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 363.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 2. septembra 1996. godine, a da 26. jula 2011. godine, kada je Drugi osnovni sud u Beogradu – Sudska jedinica Mladenovac dostavio spise predmeta Ustavnom sudu, ovaj postupak još uvek nije bio okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak do momenta dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu trajao skoro 15 godina, što ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i značaj predmeta postupka za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li se trajanje sudskog postupka u navedenom periodu može opravdati uticajem ovih činilaca. Pri tome, treba imati u vidu da izvršni postupak predstavlja zakonom uređen postupak u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena propisanim izvršnim ispravama, te su i ranije važeći zakoni kojima je bio uređen izvršni postupak propisivali izuzetno kratke rokove za preduzimanje procesnih radnji, kako bi se obezbedila delotvorna sudska zaštita navedenih prava poverioca, uz istovremenu zaštitu dužnika od nepotrebnih neprijatnosti i troškova.

Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe bilo delimično složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer je Opštinski sud u Mladenovcu najpre trebalo da utvrdi da li rešenje kojim je određeno obezbeđenje novčanog potraživanja podnosioca ustavne žalbe prema izvršnom dužniku uknjižbom založnog prava predstavlja izvršnu ispravu. Takođe, izvršni sud je trebalo da utvrdi iznos duga koji je izvršni dužnik izmirio pre podnošenja predloga za izvršenje i vrednost založenih nepokretnosti koje su predmet izvršenja, radi čega je moralo biti izvedeno veštačenje od strane eksperata ekonomsko-finansijske, građevinske i šumarske struke.

Razmatrajući značaj pravnog interesa podnosioca ustavne žalbe kao učesnika u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac, u čiju korist je ustanovljena hipoteka na nepokretnostima izvršnog dužnika, imao opravdani interes za efikasno odvijanje postupka i sprovođenje izvršenja radi naplate duga na osnovu ugovora o kratkoročnom kreditu.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije bitnije doprineo dužem trajanju izvršnog postupka, jer je u rokovima koje je sud odredio postupao po nalozima za izjašnjenje, odnosno uplatu troškova veštačenja, a u toku čitavog postupka podnosio je brojne urgencije kojima je tražio efikasnije postupanje suda u postupku izvršenja. Ustavni sud je konstatovao da su dva ročišta za prodaju nepokretnosti odložena na zahtev podnosioca ustavne žalbe, radi upoznavanja novog punomoćnika sa predmetom i radi izjašnjenja na nalaz veštaka, ali da time podnosilac ustavne žalbe nije značajnije doprineo produženju postupka. Ustavni sud je takođe konstatovao da je u ovoj pravnoj stvari doneto rešenje o prekidu postupka, saglasno članu 214. Zakona o parničnom postupku, ali da je postupak nastavljen na predlog stečajnog upravnika koji je preuzeo postupak.

Ocenjujući postupanje suda u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je nerazumno dugo trajanje izvršnog postupka u predmetu I. 11/2000 uzrokovano, pre svega, neažurnim i nedelotvornim postupanjem Opštinskog suda u Mladenovcu. Naime, Ustavni sud je posebno utvrdio: da taj sud nije u skladu sa zakonom dostavio izvršnom dužniku rešenje kojim je odbijen njegov prigovor protiv rešenja o izvršenju; da je, nakon ukidanja rešenja kojim je odlučeno o prigovoru izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju, sud propustio da u ponovnom postupku o tom prigovoru odluči; da je sud odredio veštačenje i doneo rešenje o utvrđivanju vrednosti založenih nepokretnosti, iako izvršnom dužniku nije dostavio nalaz i mišljenje veštaka i da je zbog odlučivanja drugostepenog suda o žalbi dužnika protiv tog rešenja postupak nepotrebno produžen. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je prvi zaključak o prodaji nepokretnosti donet osam godina nakon podnošenja predloga za izvršenje, a ni tada nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo donošenje, s obzirom na to da novo rešenje o utvrđivanju vrednosti založenih nepokretnosti nije dostavljeno izvršnom dužniku u skladu sa zakonom, zbog čega je naknadno stavljena van snage potvrda izvršnosti tog rešenja. Pored navedenog, Ustavni sud je utvrdio i da je postupajući sud šest puta u toku postupka određivao da se izvrši dopunsko veštačenje, radi utvrđivanja izmenjene vrednosti nepokretnosti, iako je zakonom jedino predviđena mogućnost da sud na ročištu za prodaju zaključkom ponovo utvrdi vrednost nepokretnosti, ukoliko je stranka podnela takav zahtev u skladu sa navedenim odredbama člana 144. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku. Ustavni sud konstatuje da je produženju postupka posebno doprinelo postupanje suda u vezi sa dostavljanjem pismena dužniku, nakon otkaza punomoćja od strane dotadašnjeg punomoćnika. Naime, sud je od nadležnog organa unutrašnjih poslova zahtevao da ga obavesti o novoj adresi dužnika, iako je dužnik, saglasno odredbama člana 139. Zakona o parničnom postupku, bio u obavezi da odmah obavesti sud o promeni adrese, a u slučaju da to ne učini, sva dalja dostavljanja za njega vrše se stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. U vezi s tim, Ustavni sud nalazi da je sud propustio da sankcioniše procesne zloupotrebe od strane izvršnog dužnika koje su bile usmerene na odugovlačenje postupka. Ustavni sud je takođe utvrdio da se izvršni sud, nakon donošenja rešenja o prekidu postupka, oglasio nenadležnim i ustupio predmet Trgovinskom sudu u Beogradu, iako u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredaba člana 97. tada važećeg Zakona o stečajnom postupku, kojima je bilo predviđeno da će se parnični postupak koji je bio prekinut nastaviti pred stečajnim sudom, ukoliko je u vreme pokretanja stečajnog postupka tekla parnica o potraživanju stečajnog dužnika.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Iako izvršni sud ne može snositi odgovornost ukoliko prodaja predmeta izvršenja ne uspe jer nije bilo kupaca, Ustavni sud je našao da su propusti postupajućeg suda prevashodno doprineli ovako dugom trajanju izvršnog postupka. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke je naložio Drugom osnovnom sudu u Beogradu – Sudska jedinica Mladenovac da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u petnaestogodišnjem izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti