Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je pred Upravnim sudom trajao tri godine i osam meseci. Ova dužina trajanja ocenjena je kao prekomerna s obzirom na jednostavnost predmeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1061/2023
03.04.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B. iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 4170/19 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. B. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B. iz Subotice je 23. januara 2023. godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 4170/19, kao i protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 4170/19 od 24. novembra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je detaljno izložen tok predmetnog postupka, te je, pored ostalog, navedeno da nisu uzete u obzir promenjene okolnosti zbog čega je pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Takođe ja navedeno da se povreda prava označenih u ustavnoj žalbi ogleda i u tome što je Upravni sud, u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama, različito odlučivao o troškovima upravnog spora. U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku s obzirom na to da je predmetni upravni spor trajao tri godine i osam meseci. Podnosilac je, takođe, ukazao da je predmetni postupak pokrenut 14. decembra 2012. godine. Podnosilac je postavio zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 14. marta 2019. godine podneo tužbu protiv konačnog upravnog akta kojim je podnosiocu određena privremena mera obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava.

Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 4170/19 od 24. novembra 2022. godine odbijena je tužba podnosioca i isti obavezan da tuženom naknadi troškove upravnog spora u iznosu od 9.000,00 dinara. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni organ pravilno utvrdio predmetnu privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja, saglasno članu 87a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, nakon donošenja rešenja Gradske uprave grada Subotice od 14. decembra 2012. godine kojim je podnosiocu utvrđena prinudna naplata poreske obaveze; da je sud cenio navod tužbe da su nastupile promenjene okolnosti od vremena kada je žalba izjavljena do donošenja drugostepenog rešenja od 8. februara 2019. godine, a koje tuženi organ nije utvrđivao, niti uzeo u obzir, a zbog kojih nije postojao bilo kakav pravni osnov da se rešenje o prinudnoj naplati održi na snazi, te da je isto doneto nakon što je postupak prinudne naplate obustavljen, ali je našao da isti nisu osnovani iz razloga što je drugostepeni organ pravilno cenio zakonitost rešenja prvostepenog organa u vreme njegovog donošenja, a okolnosti koje su nastupile nisu i ne mogu biti predmet ovog upravnog spora i upravnog postupka koji mu je prethodio, niti mogu da budu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari koja je zasnovana na odlučnoj činjenici da je nakon donošenja rešenja o prinudnoj naplati u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pravilno doneto rešenje kojim se određuje privremena mera obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da podnosilac jeste ukazao da predmetni postupak zbog neblagovremenog postupanja organa traje od 14. decembra 2012. godine, ali je konkretno naveo da mu je u upravnom sporu koji se vodio pred Upravnim sudom - Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 4170/19 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je, po mišljenju podnosioca, sud odlučio nakon tri godine i osam meseci, iako se nije radilo o složenom i obimnom predmetu, niti komplikovanoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ispitivao samo da li je podnosiocu u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 4170/19 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. S tim u vezi, Ustavni sud ističe da je o tužbi podnosioca podnetoj 14. marta 2019. godine Upravni sud odlučio osporenom presudom U. 4170/19 od 24. novembra 2022. godine, dakle nakon tri godine i osam meseci.

Ustavni sud ocenjuje da je samo trajanje konkretnog upravnog spora prekoračilo standard postupanja u razumnom roku. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja prava o kom je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka pred tim sudom.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao interes da se o njegovoj tužbi odluči u razumnom roku, te da nije, niti je mogao doprineti trajanju predmetnog upravnog spora.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud o tužbi, bez održavanja usmene rasprave, odlučio nakon tri godine i osam meseci.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom upravnom sporu povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučivši kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog upravnog spora. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja suda.

7. Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom osporena i presuda Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 4170/19 od 24. novembra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava..

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, a polazeći od nadležnosti Ustavnog suda i granica delovanja Ustavnog suda u ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je ocenio da se navodima podnosioca od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i to da podnosilac u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode koji su isticani u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, a koji se odnose na to da je, bez obzira na promenjene okolnosti, ostalo na snazi prvostepeno rešenje od 14. decembra 2012. godine. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnosioca kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Vezano za pozivanje podnosioca na povredu prava iz čl. 32, 36. i 58. Ustava do koje je došlo, po mišljenju podnosioca, zbog neosnovanog obavezivanja podnosioca da naknadi tuženom troškove upravnog spora u iznosu od 9.000,00 dinara, Ustavni sud ističe da povreda ustavnog prava mora podrazumevati određeni nivo težine i ozbiljnosti da bi mogla biti razmatrana pred ovim sudom. Procena tog nivoa je relativna stvar i zavisi od okolnosti datog slučaja, koje obuhvataju kako percepciju podnosioca ustavne žalbe, tako i objektivni – materijalni karakter predmeta odlučivanja. Dakle, osećaj podnosioca o povredi ustavnog prava mora biti opravdan i sa objektivnog stanovišta, što, prema oceni Ustavnog suda, a saglasno dosadašnjoj praksi Suda, u ovom ustavnosudskom predmetu nije slučaj. Naime, Ustavni sud ukazuje da u ustavnoj žalbi nije postavljeno neko pitanje koje bi bilo od šireg ili opšteg značaja za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je izvršio uvid u presudu Upravnog suda na koju se ukazuje u ustavnoj žalbi i koja je dostavljena kao dokaz tvrdnje o nejednakom postupanju. Međutim, kako se radi o odlukama o troškovima upravnog spora, to Ustavni sud, u konkretnom slučaju, smatra da se ne može govoriti o postojanju dubokih i dugotrajnih razlika u sudskoj praksi Upravnog suda povodom istog pravnog pitanja, niti se takvim odlukama pokreće neko šire ili opšte pitanje o eventualnoj povredi koje bi moglo biti od ustavnopravnog značaja za odlučivanje Ustavnog suda.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešivši kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti