Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko dve godine i pet meseci. Kao vid satisfakcije, određeno je objavljivanje odluke u "Službenom glasniku".

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1063/2008
17.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi DOO ''REZIDIJUM'' iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba DOO ''REZIDIJUM'' i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 2084/07, (sada pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu 18 I. 191/10 (2007)) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija, kao neosnovana.

2. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. DOO ''REZIDIJUM'' iz Beograda je 8. septembra 2008. godine, preko zakonskog zastupnika Balan Siniše, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu vodio pod brojem I. 2084/07 i povrede načela zabrana diskriminacije iz člana 21. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da predmetni postupak izvršenja traje od 29. oktobra 2007. godine kada je podnet predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1583/05 od 14. oktobra 2005. godine. Ističe se da do dana podnošenja ustavne žalbe ovaj postupak još uvek nije okončan iz razloga ''evidentne opstrukcije'' Okružnog suda u Zrenjaninu i suprotno članu 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Naime, Okružni sud je u više navrata (3 puta) ukidao prvostepena rešenja ''bez navođenja eventualno pogrešne primene prava'' i na taj način povredio odredbe člana 369. stav 3. Zakona o parničnom postupku, a predmet ''vraćao na ponovno odugovlačenje prvostepenom sudu''. Podnosilac takođe navodi da je za ''zloupotrebu procesnih mogućnosti suda ... i otežavanje položaja izvršnog poverioca'' odgovoran i advokat D.V. bivši sudija iz Zrenjanina (punomoćnik izvršnog dužnika) ''čime je izvršena diskriminacija izvršnog poverioca''.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 2084/07 (sada Osnovnog suda u Zrenjaninu 18I.191/10 (2007)) i dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 29. oktobra 2007. godine Opštinskom sudu u Zrenjaninu podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Đ.H., na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1583/05 od 14. oktobra 2005. godine, kojom je dužnik obavezan da podnosiocu ustavne žalbe, radi naplate duga, isplati iznose bliže navedene u izreci presude. Predloženo je da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Zrenjaninu je 31. oktobra 2007. godine doneo rešenje o izvršenju I. 2084/07, kojim je usvojio predloženo izvršenje, naložio zemljišno-knjižnom odeljenju tog suda da zabeleži postojanje izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika bliže opisanoj u izreci rešenja, odredio veštačenje u ovoj izvršnoj stvari i troškove izvršenja.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja žalbu je izjavio izvršni dužnik, te su rešenjem Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 299/08 od 20. februara 2008. godine vraćeni spisi predmeta sa žalbom izvršnog dužnika prvostepenom sudu da održi ročište, izvede potrebne dokaze i raspravi pitanja istaknuta u žalbi izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Zrenjaninu je povodom žalbe izvršnog dužnika, a na okolnost da li je dužnik izmirio dugovanja zakazao i održao tri ročišta (25. marta 2008. godine, 10. aprila 2008. godine i 29. aprila 2008. godine). Nakon održanih ročišta pred ovim sudom radi odlučivanja o žalbi izvršnog dužnika, spis predmeta je vraćen Okružnom sudu u Zrenjaninu.

Rešenjem Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 786/08 od 9. maja 2008. godine žalba izvršnog dužnika je usvojena, a rešenje Opštinski sud u Zrenjaninu I. 2084/07 od 31. oktobra 2007. godine ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju tog rešenja je navedeno da budući da prvostepeni sud nije utvrdio sve relevantne činjenice, a iz izvedenih dokaza se može očekivati utvrđenje koje može uticati na osnovanost žalbe, prvostepeni sud treba ponovo da održi ročište, oceni izvedene dokaze i ponovo odluči o predlogu za izvršenje.

U ponovnom postupku odlučivanja po predlogu izvršnog poverioca Opštinski sud u Zrenjaninu je, bez održanog ročišta, doneo rešenje I. 2084/07 od 9. juna 2008. godine kojim je našao da je predlog za izvršenje osnovan, pa je ponovo odredio već predloženo izvršenje i utvrdio da će se izvršenje sprovesti javnom prodajom dužnikove nepokretnosti i naložio zemljišno knjižnom odeljenju brisanje zabeležbe postojanja izvršenja na nepokretnosti bliže opisanoj u izreci rešenja po rešenju o izvršenju od 31. oktobra 2007. godine, te da izvrši novu zabeležbu na osnovu ovog rešenja, odredio veštačenje i utvrdio troškove izvršenja.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio izvršni dužnik, koju je Okružni sud u Zrenjaninu rešenjem Gž. 1368/08 od 29. jula 2008. godine usvojio, ožalbeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Stavom dva izreke rešenja određeno je postupanje drugog postupajućeg sudije prvostepenog suda u navedenoj izvršnoj stvari. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno da je prvostepeni sud, time što nije sproveo bilo koju radnju utvrđivanja odlučnih činjenica i izvođenja potrebnih dokaza kako je to naliženo rešenjem drugostepenog suda Gž. 786/08 od 9. maja 2008. godine, počinio bitnu povredu odredaba iz člana 384. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, a shodno nalozima iz navedenog rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Opštinski sud u Zrenjaninu je 30. oktobra 2008. godine održao ročište i odredio veštačenje od strane veštaka finansijske struke.

Veštak je 5. januara 2009. godine dostavio svoj pismeni nalaz, koji je zaključkom suda od 9. januara 2009. godine dostavljen strankama na izjašnjenje.

Opštinski suda u Zrenjaninu je po treći put rešenjem I. 2084/07 od 13. februara 2009. godine odredio napred navedeno izvršenje zabeležbom postojanja izvršenja, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika bliže opisane u izreci rešenja i utvrdio troškove izvršenja.

Rešenjem Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 706/09 od 8. maja 2009. godine žalba izvršnog dužnika je odbijena, a pobijano rešenje Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 2084/07 od 13. februara 2009. godine je potvrđeno.

Zaključkom opštinskog suda u Zrenjaninu I. 2084/07 od 18. maja 2009. godine pristupljeno je proceni vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika na nepokretnosti opisanoj u izreci, koja će se izvršiti veštačenjem.

Rešenjem Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 2084/07 od 9. oktobra 2009. godine utvrđena je vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika.

Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu 18I. 191/10 (2007) od 11. marta 2010. godine utvrđeno je da je potraživanje izvršnog poverioca namireno u celosti uplatom izvršnog dužnika 4. marta 2010. godine u iznosu od 167.057, 00 dinara, pa je obustavljen postupak izvršenja određen rešenjem Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 2084/07 od 13. februara 2009. godine i ukinute su sprovedene izvršne radnje. Stavom drugim izreke rešenja naloženo je zemljišno-knjižnom odeljenju toga suda da po pravnosnažnosti ovog rešenja izvrši brisanje zabeležbe u zemljišnim knjigama.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), kojima je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, a da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je će drugostepeni sud zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka (član 369. stav 3.)

5. Ustavni sud je našao da podnosilac osporava dužinu trajanja predmetnog postupka izvršenja, te je utvrdio da je postupak pokrenut predlogom za izvršenje podnosioca ustavne žalbe 29. oktobra 2007. godine i da je u odnosu na njega izvršni postupak trajao dve godine i pet meseci.

Ustavni sud je kod ocene navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se ceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa koji vode postupak, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe, predstavljaju osnovne činioce koji utiču na ocenu da li je u konkretnom slučaju postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio u osporenom izvršnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Ustavni sud dalje ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugom vremenskom trajanju izvršnog postupka, niti je preduzimao procesne radnje kojima bi odugovlačio postupak. Ustavni sud je zaključio da je podnosilac dve godine i pet meseci onemogućen da ostvari novčana sredstva, koja potražuje od dužnika na osnovu pravnosnažne i izvršne parnične presude, što ukazuje na nesumnjiv materijalni značaj prava za podnosioca.

Nadalje, Ustavni sud je ocenio da je postupanje sudova pred kojima je vođen izvršni postupak, a pre svega drugostepenog suda, dovelo do njegovog neopravdano i nerazumno dugog trajanja. Naime, Opštinski sud u Zrenjaninu je tokom ovog izvršnog postupka doneo tri prvostepene odluke, a Okružni sud u Zrenjaninu, kao žalbeni, doneo je u ovom postupku čak četiri rešenja (jedno kojim se spisi po žalbi vraćaju prvostepenom sudu radi izvođenja potrebnih dokaza i raspravljanja pitanja istaknutih u žalbi, dva kojima se žalbe usvajaju i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i jedno kojim je prvostepeno rešenje o izvršenju potvrđeno). Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja Ustavni sud je, imajući u vidu načelo hitnog postupanja u izvršnom postupku, ocenio da prvostepeni i drugostepeni sud u ovom postupku nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu pod brojem I. 2084/07 (sada pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu 18I. 191/10 (2007)) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije". Takva odluka je doneta u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, s obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije zahtevao pravično zadovoljenje u vidu naknade nematerijalne štete.

6. Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnju da je u osporenom izvršnom postupku podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan, a u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije. Stoga je Sud u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7 . Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti