Usvojena ustavna žalba zbog proizvoljne primene prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Privrednog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je zaključio da je odbijanje predloga za izvršenje zbog preteranog formalizma, iako su dostavljeni računi sa pratećom dokumentacijom, proizvoljno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „Leader Group“ DOO, Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „Leader Group“ DOO i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv). 941/13 od 30. oktobra 2013. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv.) 941/13 od 30. oktobra 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Iv. 11271/13 od 9. oktobra 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „Leader Group“ DOO, Beograd, podnelo je, 12. decembra 2013. godine, preko punomoćnika Miloša Ivankovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv) . 941/13 od 30. oktobra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava , prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakao: da mu je kao izvršnom poveriocu, prvostepenim rešenjem odb ijen predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, jer je uz predlog za izvršenje priložio račune bez pismenog dokaza da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi u skladu sa odredbom člana 18. stav 2. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je veće prvostepenog suda po prigovoru cenilo navode izvršnog poverioca da je uz račune dostavio i otpremnice, ali je našlo da je izvršni poverilac uz predlog za izvršenje dostavio račune praćene pregledom izdate robe, te da je bio u obavezi da u predlogu kao inicijalnom aktu dostavi dokaz o tome da je izvršni dužnik obavešten o obavezi ili da postoji overa pečatom ili potpisom računa od strane izvršnog dužnika; da veće prvostepenog suda nije uzelo u obzir otpremnice sa potpisima primaoca robe (pregled izdate robe) kao relevantan dokaz o obaveštenosti izvršnog dužnika o postojanju obaveze, odnosno smatralo je da pregled izdate robe nema karakter otpremnice; da iz sadržine predloga proizlazi da je izvršni dužnik delimično izmirio dug po jednom računu i da je o tom dugu obavešten na identičan način kao što je to slučaju sa preostalim utuženim računima. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze i spise predmeta Privrednog suda u Beogradu Iv. 11271/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 4. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Privrednom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika Autoprevoznik Duško Basrak PR iz Beograda, radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 525.490,49 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka.

Uvidom u priloge dostavljene uz predlog za izvršenje, utvrđeno je da je izvršni poverilac uz svaki račun dostavio i pregled izdate robe po navedenom računu koji sadrži naziv isporučioca, naziv primaoca, vrstu i količina izdate (primljene) robe, potpisanih za svaku isporuku i koji u pogledu vrednosti robe odgovaraju iznosima označenim u računima, kao i pregledom poslovnog partnera.

Privredni sud u Beogradu je rešenjem Iv. 11271/13 od 9. oktobra 2013. godine odbio predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podnet 4. oktobra 2013. godine , jer je izvršni poverilac priložio račune kao verodostojnu ispravu bez dokaza da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi u skladu sa članom 18. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Rešavajući o prigovoru izvršnog poverioca, Privredni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV (Iv). 941/13 od 30. oktobra 2013. godine odbio prigovor izvršnog poverioca i potvrdio prvostepeno rešenje Iv. 11271/13 od 9. oktobra 2013. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je u konkretnom slučaju izvršni poverilac uz predlog za izvršenje priložio račune bez dokaza o obaveštenosti izvršnog dužnika o predmetnom dugu, a što zapravo znači da priložene isprave ne predstavljaju verodostojnu ispravu u smislu člana 18. stav 2. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je veće cenilo navode izvršnog poverioca o tome da sud izvršenja nije cenio da je uz račune dostavio i otpremnice, ali da je našao da je izvršni poverilac dostavio račune praćene pregledom izdatih roba; da je izvršni poverilac bio u obavezi da uz predlog za izvršenje kao inicijalni akt priloži dokaz o tome da je izvršni dužnik obavešten o obavezi ili da postoji overa pečatom i potpisom računa od strane izvršnog dužnika, te da kako tako nije postupio, sam račun ne može predstavljati verodostojnu ispravu u smislu navedene zakonske odredbe.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje, je utvrđeno da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) i da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.) i da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) .

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13-Odluka US) propisano je da se izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja određuje i na osnovu verodostojne isprave, a da je verodostojna isprava faktura (račun) domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi (član 18. stav 1. i stav 2. tačka 3)).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, preko punomoćnika , podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, odnosno računa, uz koje je dostavio pregled izdate robe, kao i pregled poslovnog partnera. Izvršni sud je osporenim rešenjem odbio kao neosnovan prigovor podnosioca i potvrdio rešenje kojim je odbijen njegov predlog za izvršenje, jer nije dostavio dokaz da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi ili da postoji overa pečatom ili potpisom računa od strane izvršnog dužnika, te da u konkretnom slučaju nije priložio verodostojnu ispravu podobnu za izvršenje shodno članu 18. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ustavni sud, pre svega , ističe da je odredbom člana 12. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se izvršenje određuje na osnovu izvršne i verodostojne isprave. Verodostojna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Naime, odredbom člana 18. stav 2. tačka 3) istog zakona je propisano da je verodostojna isprava faktura (račun) domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud nalazi da je predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe podnet na osnovu verodostojne isprave, odnosno računa, kao i da je uz svaki račun dostavljen i pregled izdate robe koji sadrži naziv isporučioca, naziv primaoca, vrstu i količinu izdate (primljene) robe, potpisan za svaku isporuku, kao i da zbirni iznos iz pregleda izdate robe odgovara iznosima označenim u računima. Međutim, izvršni sud prilikom odlučivanja o prigovoru nije smatrao da navedeni pregled izdate robe može imati karakter otpremnice, iako isti sadrži sve elemente predviđene za sadržinu otpremnice koja predstavlja robni dokument koji nastaje u momentu izvršenja naloga kupca. Pored navedenog, Ustavni sud ističe da u konkretnom slučaju, prema nalaženju izvršnog suda, pregled izdate robe nema karakter otpremnice, već da je izvršni poverilac bio u obavezi da uz predlog za izvršenje dostavi dokaz da je izvršni dužnik obavešten o obavezi ili da postoji overa pečatom i potpisom računa od strane izvršnog dužnika.

Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava u kojoj je izražen stav da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući i preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim) proceduralne zahteve predviđene zakonima (videti presudu Eşim protiv Turske, broj 59601/09, od 17. septembra 2013. godine). Odbijanje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave iz razloga što izvršni poverilac uz dostavljene račune nije dostavio dokaz da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi, iako je u predlogu za izvršenje uz svaki račun dostavio pregled izdate robe koji sadrži naziv isporučioca, naziv primaoca, vrstu i količinu izdate (primljene) robe, potpisan za svaku isporuku, a koji u pogledu iznosa odgovara iznosima iz računa, svakako ne predstavlja preteranu fleksibilnost. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da je odbijanje prigovora izvršnog poverioca, ovde podnosioca, povodom rešenja kojim je odbijen predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave uz koju su dostavljeni računi sa pregledom izdate robe, koji u konkretnom slučaju sadrže iste podatke kao i priloženi računi, predstavlja preterani formalizam izvršnog suda, koji je imao za posledicu povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , i to prava na pristup sudu kao njegovog bazičnog elementa .

Polazeći od izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv). 941/13 od 30. oktobra 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv). 941/13 od 30. oktobra 2013. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o izjavljenom prigovoru podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Iv. 11271/13 od 9. oktobra 2013. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio otklanjanje štetnih posledica.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvojena ustavna žalba zbog proizvoljne primene prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti