Odbijanje ustavne žalbe zbog proizvoljne primene materijalnog prava u sporu o sticanju

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv pravnosnažnih presuda u sporu o sticanju u bračnoj zajednici. Sud je ocenio da postupanje sudova, uključujući odluku o zakonskoj zateznoj kamati i nerazmatranje neblagovremene dopune žalbe, nije povredilo pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1064/2010
26.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Nenadović iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mirjane Nenadović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 396/06 od 30. januara 2009. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2454/09 od 3. decembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Nenadović iz Aranđelovca je 23. januara 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 396/06 od 30. januara 2009. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu 2454/09 od 3. decembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da drugostepeni sud nije razmatrao pravilnu primenu materijalnog prava po službenoj dužnosti, na šta ga je obavezivala odredba člana 372. stav 2. Zakona o parničnom postupku; da se drugostepeni sud nije osvrnuo na povredu odredbe člana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, koja obavezuje sud da dosudi iznos koji odgovara vrednosti ulaganja tužioca po cenama u vreme donošenja sudske odluke; da je podnositeljka nezakonito obavezana da snosi zakonsku zateznu kamatu počev od 25. februara 2007. godine kao dana veštačenja, a ne od 30. januara 2009. godine, kao dana presuđenja, pa je tužiocu dosuđena veća vrednost od realno pripadajuće; da drugostepeni sud nije smeo da blagovremen o uloženu žalbu tretira kao neblagovremenu; da okolnost da je dopuna žalbe data kroz naknadni podnesak od 30. oktobra 2009. godine ne može značiti da je žalba neblagovremena; da je neispitivanjem žalbe tužene drugostepeni sud povredio pravo podnositeljke na pravično suđenje.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, te utvrdi povredu označenog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 396/06 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opštinski sud u Aranđelovcu je 30. januara 2009. godine doneo osporenu presudu P. 396/06, kojom je, pored ostalog, u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog B. A, te je obavezao tuženu-protivtužilju, ovde podnositeljku ustvane žalbe, da tužiocu na ime sticanja u bračnoj zajednici na garaži izgrađenoj na katastarskoj parceli broj 1360, KO Aranđelovac, isplati iznos od 116.640,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 25. maja 2007. godine, kao dana veštačenja, pa do konačne isplate. U obrazloženju osporene prvostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je sud prihvatio da su udeli u sticanju parničnih stranaka 2/3 udela u korist tužioca, i 1/3 udela u korist tužene; da je nesporno među strankama da je predmetna garaža vanknjižna, zajednička svojina parničnih stranaka u smislu člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, jer je stečena njihovim zajedničkim radom u toku trajanja bračne zajednice; da je iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struk e utvrđeno da je sporna garaža sazidana 1997. godine, te da je nesporno da je garaža u vreme veštačenja 25. maja 2007. godine bila u istom stanju kao i u vreme prestanka bračne zajednice 11. aprila 2001. godine; da je prema nalazu veštaka , garaža u vreme izgradnje vredela 174.960,00 dinara, a u vreme veštačenja 194.400,00 dinara; da 2/3 od vrednosti garaže u vreme izgradnje iznosi 116.640,00 dinara; da je tužena dužna da tužiocu isplati dosuđeni iznos na ime njegovog doprinosa u sticanju garaže. Pismeni otpravak prvostepene presude dostavljen je tuženoj 12. oktobra 2009. godine.

Tužena-protivtužilja je 27. oktobra 2009. godine izjavila žalbu protiv presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 396/06 od 30. januara 2009. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešene primene materijalnog prava. U žalbi je navedeno da će tužena naknadno dostaviti obrazloženje žalbe.

Tužena-protivtužilja je 30. oktobra 2009. godine, posle isteka žalbenog roka, dostavila sudu podnesak u kome je navela razloge žalbe.

Okružni sud u Kragujevcu je 3. decembra 2009. godine doneo osporenu presudu Gž. 2454/09, kojom je odbio žalbu tužene-protivtužilje kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 396/06 od 30. januara 2009. godine u stavu prvom izreke. U obrazloženju osporene drugostepene presude, pored ostalog, je navedeno: da je protiv prvostepene presude, u pogledu odluke sadržane u stavu prvom izreke, tužena blagovremeno izjavila žalbu, pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešene primene materijalnog prava; da je žalba tužene neobrazložena; da je dopuna žalbe sa razlozima žalbe podneta 30. oktobra 2009. godine, po isteku roka za žalbu propisanog odredbom člana 335. stav 1. Zakona o parničnom postupku, s obzirom na to da je prvostepena presuda uručena tuženoj 12. oktobra 2009. godine; da iz navedenih razloga sud nije razmatrao navode iz dopune žalbe, koja je podneta po isteku zakonom propisanog roka; da pobijana presuda u ožalbenom delu nije doneta uz bitne povrede postupka iz člana 361. stav 2. tač. 1), 2), 5), 7) i 9) Zakona o parničnom postupku; da je žalbeni razlog kojim se osporava pravilnost utvrđeno g činjeničnog stanja ocenjen neosnovanim; da je na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo sadržano u odredbama člana 171. stav 1, člana 177. i člana 180. stav 1. Porodičnog zakona, kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca u stavu prvom izreke.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje , na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ) (u daljem tekstu: ZPP), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije određen drugi rok, a da u meničnim i čekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana (član 355. stav 1.); da žalba mora da sadrži označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba, izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu, razlog žalbe i potpis podnosioca žalbe (član 357.).

Odredbama člana 358. navedenog zakona bilo je propisano: da ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom pod uslovima predviđenim odredbama člana 103. ovog zakona (stav 1.); da ako žalilac u određenom roku ne postupi po nalogu suda, sud će rešenjem odbaciti žalbu kao nepotpunu (stav 2.); da ako žalba po svom sadržaju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud će žalbu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivajući žalioca da je dopuni, odnosno ispravi (stav 3.).

Odredbama člana 366. istog zakona bilo je propisano: da će primerak blagovremene, potpune i dozvoljene žalbe dostaviti prvostepeni sud protivnoj stranci koja može u roku od osam dana od dana prijema podneti tom sudu odgovor na žalbu (stav 1.), da će primerak odgovora na žalbu dost aviti prvostepeni sud žaliocu (stav 2.); da neblagovremeno podnesen odgovor na žalbu drugostepe ni sud neće razmatrati (stav 3.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno ovom ustavnom odredbom.

Po oceni Ustavnog suda, činjenica da Okružni sud u Kragujevcu prilikom odlučivanja o osnovanosti žalbe nije uzeo u razmatranje dopunu žalbe koja je dostavljena nakon isteka roka iz člana 355. stav 1. ZPP, ne predstavlja povredu prava na pravično suđenje podnositeljke ustavne žalbe.

Naime, ZPP je propisivao pitanje dopune žalbe samo u slučaju iz odredbe člana 358, kada je prvostepeni sud pozivao žalioca da u određenom roku dopuni nepotpunu žalbu - ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana. Po nalaženju Ustavnog suda, navedena odredba Zakona nije isključivala mogućnost da žalilac i bez poziva suda podneskom dopuni navode i razloge koji nisu izneti u ranije podnetoj žalbi.

Međutim, sagledavajući drugostepeni parnični postupak u celini, Ustavni sud je ocenio da je podnesak kojim se dopunjavaju žalbeni navodi i razlozi mora o biti podnet u roku za izjavljivanje žalbe. Ovo stoga što je pojmom žalbe obuhvaćeno ne samo traženje stranke da viši sud pobijanu presudu preinači ili ukine, nego i drugi elementi navedeni u članu 357. ZPP. Ovako shvaćen pojam žalbe ima o je poseban značaj kada se radi o razlozi ma. Pošto su i oni činili žalbu, mogli su se dopuniti samo dok teče rok za žalbu. Ovo posebno ako se ima u vidu da je odredbom čl ana 366. stav 3. ZPP izričito bilo propisano da drugostepeni sud neće razmatrati neblagovremeno podnesen odgovor na žalbu. ZPP nije sadržavao takvu odredbu koja b i se odnosila na „dopunu žalbe“, jer je drugostepeni sud ispitivao osnovanost i takve žalbe koja ne sadrži razloge. Imajući u vidu navedeno, a posebno činjenicu da drugostepeni sud nije mogao da razmatra neblagovremeno podnesen odgovor na žalbu, Ustavni sud je ocenio da je Okružni sud u Kragujevcu postupio na ustavnopravno prihvatljiv način kada nije razmatrao navode iz dopune žalbe koja je podneta po isteku zakonom propisanog roka za izjavljivanje žalbe .

Ustavni sud, pri tome, ukazuje da je navedeno stanovište u skladu sa novinama unetim u tada važeći Zakon u parničnom postupku. Naime, novinu u Zakonu je predstavljalo izričito proklamovanje prava na suđenje u razumnom roku, koje je konkretizovano u više zakonskih odredaba, propisivanjem jednake, pravične i zakonite zaštite, zaoštravanjem procesne discipline i sprečavanjem ponašanja koja predstavljaju zloupotrebu procesnih ovlašćenja od strane stranaka. Ustavni sud, stoga, nalazi da stav da drugostepeni sud ne razmatra dopunu žalbe upućenu sudu po isteku zakonskog roka za izjavljivanje žalbe, upravo omogućava jednak procesni položaj parničnih stranaka i pravo na suđ enje u razumnom roku, a sprečava vršenje uticaja na sud iznošenjem novih činjeničnih i pravnih argumenata.

Razmatrajući navod podnositeljke ustavne žalbe da drugostepeni sud nije razmatrao primenu materijalnog prava, Ustavni sud smatra taj navod neosnova nim. Naime, Okružni sud u Kragujevcu je u obrazloženju osporene drugostepene presude konstatovao da je na utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo sadržano u odredbama člana 171. stav 1, člana 177. i člana 180. stav 1. Porodičnog zakona , kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Pri tome, Ustavni sud nalazi da na pravičnost presuđenja ne utiče ni okolnost što je tužiocu-protivtuženom dosuđena zakonska zatezna kamata na dosuđeni iznos od dana veštačenja, a ne od dana presuđenja. Naime, prilikom utvrđivanja vrednosti nekretnine parnični sud je uzeo u obzir njenu vrednost u vreme izgradnje. Međutim, prema nalazu i mišljenju veštaka, vrednost nekretnine se značajno uvećala do dana veštačenja. Ustavni sud je stoga ocenio da obavezivanje podnositeljke ustavne žalbe da tužiocu isplati iznos koji odgovara vrednosti nekretnine u vreme izgradnje (koji je značajno niži od vrednosti u vreme veštačenja), sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja, nije rezultat proizvoljne primene prava na štetu podnositeljke ustavne žalbe.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni g lasnik RS“, br. 109/07 i 99/11).

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog proizvoljne primene materijalnog prava u sporu o sticanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti