Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga i zahteva za preispitivanje zakonitosti
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu. Sud je konstatovao da podnosilac u suštini zahteva ispitivanje zakonitosti pravosnažne odluke redovnog suda, a ne navodi ustavnopravne razloge za povredu zajemčenih prava.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Đikanovića iz Kladova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 5. maja 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Zorana Đikanovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uvp. 16/10 od 21. januara 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Zoran Đikanović iz Kladova izjavio je Ustavnom sudu 8. marta 2011. godine, preko punomoćnika Nebojše Kalinića, advokata iz Kladova, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uvp. 16/10 od 21. januara 2011. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbom člana 36. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi navedeno je da je „Vrhovni kasacioni sud pravilnim tumačenjem zakona morao postupati po podnetom zahtevu tako što bi kao najviši sud u republici rešio po podnetom zahtevu ili tako što bi predmet uputio Upravnom sudu“.
Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi da su mu povređena prava zajemčena odredbama člana 36. Ustava i da osporeno rešenje poništi.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u toku postupka odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je podnosilac ustavne žalbe Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Bor podneo zahtev za priznanje prava na starosnu penziju; da je rešenjem tog organa broj 37683 od 26. juna 2008. godine odbijen njegov zahtev; da je protiv tog rešenja podnosilac izjavio žalbu; da je Direkcija Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje rešenjem 02/1 broj 190892 od 19. avgusta 2008. godine odbila predmetnu žalbu; da je protiv navedenog drugostepenog rešenja podnosilac tužbom pokrenuo upravni spor; da je presudom Okružnog suda u Negotinu U. 27/09 od 30. novembra 2009. godine odbijena tužba podnosioca ustavne žalbe; da je podnosilac ustavne žalbe navedenu presudu primio 17. decembra 2009. godine i da je 15. januara 2010. godine protiv iste Vrhovnom kasacionom sudu podneo zahtev za preispitivanje sudske odluke; da je Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem odbacio predmetni zahtev za preispitivanje sudske odluke kao nedozvoljen.
4. Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, dok je odredbom stava 2. istog člana utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Odredbom stava 2. člana 198. Ustava propisano je da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju nije predviđena drugačija sudska zaštita.
Odredbama člana 18. stav 2. i člana 45. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koje su bile na snazi do 30 decembra 2009. godine, bilo je propisano da stranka, u roku od 30 dana, može podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke protiv pravnosnažne odluke suda čija nadležnost u upravnom sporu nije određena za celu teritoriju republike.
Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), objavljenim 29. decembra 2009. godine, propisano je: da se protiv presude donete u upravnom sporu ne može izjaviti žalba (pravnosnažna presuda) i da u postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke donete u upravnom sporu odlučuje Vrhovni kasacioni sud (čl. 7. i 8.); da zahtev za preispitivanje sudske odluke može da se podnese: kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji, u stvarima u kojima je u upravnom sporu bila isključena žalba (član 49. stav 2. tač. 1), 2) i 3)); da se ovo vanredno pravno sredstvo može izjaviti u roku od 30 dana od dana prijema odluke koja se tim pravnim sredstvom osporava (član 51. stav 1.).
Prelaznim i završnim odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da će se o zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke podnetom do dana stupanja na snagu tog zakona odlučiti po pravilima postupka koja su važila do dana stupanja na snagu tog zakona (član 77. stav 1.); da danom stupanja tog zakona na snagu prestaje da važi Zakon o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96) (član 78. stav 1.); da novi Zakon o upravnim sporovima stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“ (član 79.).
5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije izneo ustavnopravne razloge koji bi mogli da ukazuju na povredu prava zajemčenih odredbama člana 36. Ustava.
Ustavni sud napominje da se odredbom člana 36. stav 2. Ustava svakome jemči pravo na žalbu ili drugo redovno pravno sredstvo, da se odredbom člana 198. stav 2. Ustava jemči pravo na tužbu u upravnom sporu, ili na drugačiju sudsku zaštitu protiv pojedinačnih upravnih akata, ali da se ni ustavnim odredbama ni potvrđenim međunarodnim ugovorima ne jemči pravo na izjavljivanje vanrednih pravnih sredstava u upravnom sporu. Pravni lek protiv sudske odluke donete po tužbi u upravnom sporu može se izjaviti samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Ustavni sud smatra da je Vrhovni kasacioni sud jedini nadležan da utvrdi postojanje pretpostavki za odlučivanje o zahtevu za preispitivanje sudske odluke donete u upravnom sporu, dok je Ustavni sud nadležan da, u granicama navoda ustavne žalbe, ispita da li su razlozi zbog kojih je najviši sud u Republici Srbiji odbacio ovaj pravni lek prihvatljivi sa stanovišta zaštite ljudskih prava.
Ustavni sud je, ne upuštajući se u pravilnost primene odredbi procesnog zakona, ocenio da su u konkretnom slučaju postojali ustavnopravno prihvatljivi razlozi za odbacivanje podnosiočevog zahteva za preispitivanje sudske odluke.
S obzirom da je podnosilac ustavne žalbe zahtev za preispitivanje sudske odluke izjavio nakon stupanja na snagu Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), a da je prelaznim i završnim odredbama tog zakona propisano da će se po ranije važećim pravilima postupka odlučiti samo o zahtevima za vanredno preispitivanje sudske odluke koji su izjavljeni pre stupanja na snagu tog zakona, o predmetnom zahtevu za preispitivanje sudske odluke moglo se odlučivati jedino pod uslovima predviđenim novim Zakonom o upravnim sporovima.
Odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da se zahtev za preispitivanje sudske odluke može izjaviti samo u tri slučaja: ako je to zakonom predviđeno ili ako je sud odlučivao u punoj jurisdikciji ili ako je u upravnom postupku žalba bila isključena. S obzirom da u konkretnom slučaju posebnim zakonom nije predviđena mogućnost izjavljivanja ovog pravnog leka, da Okružni sud u Negotinu presudom U. 27/09 od 30. novembra 2009. godine nije rešio upravnu stvar, odnosno da nije odlučivao u sporu pune jurisdikcije, i da je u upravnom postupku doneta meritorna odluka o žalbi podnosioca, zakonske pretpostavke za odlučivanje o zahtevu za preispitivanje sudske odluke nisu postojale, čak i nezavisno od činjenice da pobijanu presudu u upravnom sporu nije doneo Upravni sud, čije se odluke jedino i mogu pobijati predmetnim vanrednim pravnim sredstvom po novom Zakonu o upravnim sporovima.
U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali da je podnosilac tokom postupka koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, stavljen u nejednak položaj u odnosu na treće lice.
Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, već zahteva da Ustavni sud preispita da li je Vrhovni kasacioni sud pravilno primenio procesne odredbe zakona, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević