Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini njegovog nenaplaćenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10651/2020
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. J . iz Vranja, n a osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V . J . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 466/17 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo V. J . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 646/08 od 1. aprila 2008. godine, umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V . J . iz Vranja je , 29. oktobra 2020. godine, preko punomoćnika G . S, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4i. 329/20 od 4. septembra 2020. godine i rešenja Višeg suda u Vranju Ržg. 277/20 od 12. oktobra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istovremeno istakao i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 646/08.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da još nije namirio potraživanje iz radnog odnosa u predmetnom izvršnom postupku i da su postupajući sudovi doneli osporena rešenja kojima su odbili kao neosnovan njegov prigovor radi ubrzavanja postupka izvršenja, pogrešno nalazeći da nema neefikasnog postupanja Osnovnog suda u Vranju. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja i utvrdi podnosiocu pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, a povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 31. marta 2008. godine Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HK „J .“ AD Vranje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P1. 918/03 od 22. decembra 2003. godine, tražeći da se prinudno naplati njegovo potraživanje iz radnog odnosa. Opštinski sud u Vranju je 1. aprila 2008. godine doneo rešenje I. 646/08, kojim je usvojio navedeni predlog i odredio izvršenje.

Osnovni sud u Vranju je nakon formiranja nove mreže sudova preuzeo prvostepenu nadležnost za postupanje u izvršnom postupku.

Viši sud u Vranju je 14. aprila 2016. godine doneo rešenje R4 I. 1250/15, kojim je: u stavu prvom izreke usvojio zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrdio da mu je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naložio Osnovnom sudu u Vranju da preduzme sve neophodne mere da izvršni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično usvojio zahtev predlagača i dosudio mu 50.000,00 dinara na ime primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i 6.780,00 dinara na ime troškova ovog postupka.

Postupak je nakon donošenja navedenog rešenja nastavljen pred Osnovnim sudom u Vranju pod brojem I. 466/17.

Osnovni sud u Vranju je 4. septembra 2020. godine doneo osporeno rešenje R4i. 329/20, kojim je odbio kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Vranju je osporenim rešenjem Ržg. 277/20 od 12. oktobra 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Razmatrajući tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

U navedenom kontekstu, Ustavni sud nalazi da iz sadržine dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i obrazloženja osporenih rešenja kojima je odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka, proizlazi da je podnosilac već jednom podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kome je i udovoljeno donošenjem rešenja Višeg suda u Vranju R4 I. 1250/15 od 14. aprila 2016. godine. Dakle, podnosiocu ustavne žalbe je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji za razliku od Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) nije poznavao posebna pravna sredstva za zaštitu prava na imovinu u redovnom sudskom postupku. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da je prema njegovoj praksi utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku pred redovnim sudom u takvoj pravnoj situaciji imao za posledicu i usvajanje ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Vranju da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca ustavne žalbe iz radnog odnosa , a protiv izvršnog dužnika HK „J.“ AD Vranje, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežni društveni kapital, ima karakter i povrede prava podnosioca na mirno uživanje imovine , zajemčeno g odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 646/08 od 1. aprila 2008. godine, umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika HK „J.“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

S obzirom na to da je u ovoj ustavnopravnoj stvari utvrđena povreda prava podnosioca ustavne žalbe na imovinu i posledično tome naknada materijalne štete, to Ustavni sud smatra da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u delu u kome su osporena rešenja doneta po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka.

6. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti