Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja nadležnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S, J . M. i V. S, svih iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. januara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S, J. M. i V. S. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 780/07, a potom pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7246/10, povređena prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S, J. M. i V. S, sve iz L. su 8. marta 2011. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz L, podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7246/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 780/07).

Podnositeljke ustavne žalbe su detaljno i hronološki navele tok parničnog postupka koji je prethodio osporenom izvršnom postupku ali su jasno istakle da su im u predmetnom izvršnom postupku povređena označena ustavna prava. Takođe, iako podnositeljke navode da ni parnični postupak koji je prethodio osporenom izvršnom postupku nije okončan u razumnom roku , Ustavni sud ukazuje da su podnositeljke u zahtevu postavljenom u ustavnoj žalbi tražile da se utvrdi da je u izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidu navedeno, kao i to da se Ustavni sud kreće u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je ocenjivao povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, a ne u parničnom i izvršnom postupku kao jedinstvenoj celini.

Podnositeljke su navele: da su 13. februara 2007. godine, kao izvršni poverioci, podnele Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje, radi naplate novčanog potraživanja protiv izvršnog dužnika R.V; da je taj sud doneo rešenje o izvršenju I. 780/07 16. februara 2007. godine; da ni Opštinski sud u Leskovcu do kraja 2009. godine, a od 2010. godine ni Osnovni sud u Leskovcu nisu okončali osporeni izvršni postupak.

Zahtevaju naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I. 7246/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 780/07), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavne žalbe su 13. februara 2007. godine, kao izvršne poverilje, podnele Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika R.V, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 672/2000 i P. 1277/01, i to popisom, plenidbom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem I. 780/07 od 16. februara 2007. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Zapisnikom o popisu i proceni od 23. jula 2007. godine konstatovano je da je izlaskom na lice mesta izvršni dužnik upoznat sa predlogom za izvršenje i da mu je isti uručen, te mu je za isplatu duga ostavljen rok od osam dana.

Rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2260/07 od 24. oktobra 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 780/07 od 16. februara 2007. godine.

Zapisnikom suda od 9. marta 2009. godine konstatovano je da izlaskom na lice mesta dužnik nije zatečen, te je ostavljeno pismeno obaveštenje članovima porodice da se dužnik javi u roku od tri dana. Zapisnikom suda od 27. aprila 2009. godine konstatovano je da u stanu dužnika nisu nađene pokretne stvari vredne popisa.

Zaključkom Opštinskog suda u Leskovcu I. 780/07 od 5. maja 2009. godine navedeno je da je pokušaj popisa u stanu dužnika ostao bez uspeha jer nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, te poverilac može u roku od tri meseca od dana prijema ovog obaveštenja predložiti da se ponovo sprovede popis.

Podneskom od 31. avgusta 2009. godine podnositeljke su tražile ponovni popis pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Dalje sud nije pokušavao popis stvari i tek 22. februara 2013. godine izvršne poverilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, su predložile sudu promenu sredstava izvršenja, i to na novčanim sredstvima izvršnog dužnika koje ostvaruje kod PIO Leskovac.

Zaključkom Osnovnog suda u Leskovcu 2I. 7246/10 od 5. marta 2013. godine određeno je da se menja sredstvo sprovođenja izvršenja određeno rešenjem I. 780/07 od 16. februara 2007. godine po predlogu izvršnih poverilja D. S, J. M. i V. S, radi naplate novčanog potraživanja, tako što se umesto popisom, procenom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, određuje izvršenje plenidbom polovine penzije izvršnog dužnika koju prima preko Fonda za PIO - filijala u Leskovcu i prenosom tako dobijenih novčanih sredstava.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu 2I. 7246/10 od 2. aprila 2013. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor izvršnog dužnika izjavljen na zaključak Osnovnog suda u Leskovcu 2I. 7246/10 od 5. marta 2013. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje skoro sedam godina i da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Leskovcu, a zatim Osnovni sud u Leskovcu nisu postupali efikasno, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverioci namirili.

Naime, nakon donošenja rešenja o izvršenju 16. februara 2007. godine, drugostepeni sud je posle osam meseci odbio žalbu izvršnog dužnika i potvrdio prvostepeno rešenje o izvršenju. Sud je zatim tri puta bezuspešno pokušavao da sprovede predloženo izvršenje izlaskom na lice mesta i pokušajem popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika. Dalje, postupajući po zaključku suda od 5. maja 2009. godine, podnositeljke ustavne žalbe su 31. avgusta 2009. godine tražile ponovni popis pokretnih stvari izvršnog dužnika. Od tog datuma izvršni sud nije postupao i nije preduzeo ni jednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja. Podnositeljke su tek posle tri i po godine tražile promenu sredstava izvršenja, koju je sud prihvatio. Međutim, do odlučivanja o ustavnoj žalbi, izvršenje koje je sada određeno na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, nije sprovedeno.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Leskovcu, a zatim Osnovnog suda u Leskovcu, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnositeljke ustavne žalbe bio od značaja, međutim i same podnositeljke su značajno doprinele dužni trajanja postupka imajući u vidu da su preko tri godine bile potpuno neaktivne ne pokazujući interesovanje kod nadležnog suda za sprovođenje postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Leskovcu a zatim Osnovni sud u Leskovcu odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje već skoro sedam godina, a i dalje nije okončan, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7246/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 780/07).

Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih sudova da sprovedu izvršenje u korist podnositeljki ustavne žalbe u periodu od skoro sedam godina predstavlja i povredu prava podnositeljki na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim verodostojnom izvršnom ispravom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra pojedinačno, obračunato u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpele podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, kao i doprinos podnositeljki trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljki za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti