Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o prestanku radnog odnosa i rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja MUP-a o prestanku radnog odnosa kao neblagovremenu. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije, kojim je odbačen predlog za ponavljanje postupka, odbačen je jer se njime ne odlučuje o pravima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1067/2008
13.05.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slađana Stankovića iz Bujanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slađana Stankovića izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije 01 broj 118-2859/06 od 12. oktobra 2006. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 108/08 od 19. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slađan Stanković iz Bujanovca je 9. septembra 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Mileta V. Ristića iz Bujanovca, izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije 01 broj 118-2859/06 od 12. oktobra 2006. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 108/08 od 19. juna 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da se protiv njega vodio krivični postupak pred Opštinskim sudom u Bujanovcu u predmetu K. 212/05. Postupak je pravnosnažno okončan 8. januara 2008. godine donošenjem presude Okružnog suda u Vranju, kojom je potvrđena presuda Opštinskog suda u Bujanovcu K. 212/05 od 4. septembra 2007. godine. Navedenom prvostepenom presudom je podnosilac ustavne žalbe oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da mu je u toku trajanja krivičnog postupka prestao radni odnos donošenjem osporenog rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije 01 broj 118-2859/06 od 12. oktobra 2006. godine, protiv koga je podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije. Vrhovni sud Srbije je presudom U. 6267/06 od 16. maja 2007. godine tužbu odbio kao neosnovanu, navodeći u obrazloženju, pored ostalog, da „policijskom službeniku odnosno drugom zaposlenom radni odnos prestaje i ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne smetnje zbog kojih sa njim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su u vreme zasnivanja postojale“. Potom navodi da je, imajući u vidu da mu je radni odnos prestao zbog toga što je bio optužen da je izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave, a da je u međuvremenu pravnosnažno oslobođen od optužbi, podneo Vrhovnom sudu Srbije „predlog za ponavljanje postupka u smislu člana 51. stav 1. tačka 1) Zakona o upravnim sporovima“. Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem U. 108/08 od 19. juna 2008. godine tužbu za ponavljanje postupka odbacio. Predložio je da Ustavni sud uvaži ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova i vrati ga na poslove i radne zadatke koje je obavljao, ili da ukine osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije i dozvoli ponavljanje postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Članom 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U odnosu na osporeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije 01 broj 118-2859/06 od 12. oktobra 2006. godine, Ustavni sud konstatuje da je donošenjem odluke po tužbi u upravnom sporu podnetoj protiv navedenog rešenja iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Imajući u vidu da su podnosilac ustavne žalbe i njegov punomoćnik presudu Vrhovnog suda Srbije U. 6267/06 od 16. maja 2007. godine, kojom je odbijena tužba protiv osporenog rešenja primili pre 19. juna 2008. godine, kada je Vrhovni sud Srbije doneo rešenje kojim je odbačena tužba za ponavljanje upravno-sudskog spora okončanog navedenom presudom U. 6267/06, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

4. U odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije U. 108/08 od 19. juna 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje upravno-sudskog spora okončanog presudom istog suda U. 6267/07 od 16. maja 2007. godine. U postupku koji je navedeni sud sproveo po ovom pravnom sredstvu, podnosiocu ustavne žalbe nisu ustanovljena bilo kakva nova prava ili obaveze. O pravima podnosioca ustavne žalbe odlučivano je u upravnom postupku koji je pravnosnažno okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 6267/06 od 16. maja 2007. godine, a na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku vođenom pred Ministarstvom unutrašnjih poslova u predmetu 01 broj 118-2859/2006. S obzirom na izneto, Ustavni sud smatra da je ustavna žalba kojom se osporava navedeno pojedinačno rešenje Vrhovnog suda Srbije ratione materiae nedozvoljena. U vezi sa tim, Ustavni sud se poziva na stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. Polazeći od izloženog, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o prestanku radnog odnosa i rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti