Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda kojim je revizija odbačena kao nedozvoljena. U radnim sporovima, koji nisu sporovi male vrednosti, revizija je uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. K . iz sela Vlasina Rid, opština Surdulica , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. K . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 222/21 od 11. februara 20 21. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 222/21 od 11. februara 2021. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2855/20 od 22. oktobra 20 20. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. K . iz sela Vlasina Rid, opština Surdulica , izjavio je Ustavnom sudu, 26. jula 20 21. godine, preko punomoćnika J. D , advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 222/21 od 11. februara 2021. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , zajemčenih odredbama člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnosilac je, između ostalog, nave o da je odbacivanjem revizije kao nedozvoljene Vrhovni kasacioni sud povredio istaknuta ustavna prava podnosioca ustavne žalbe. Takođe naveo da prilikom obrazloženja osporenog rešenja sud nije imao u vidu relevantne odredbe Zakona o parničnom postupku, te da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena nižestepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnosioca iz radnog spora, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P1. 33/20 od 22. jula 20 20. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev t užioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , protiv tužen og poslodavca – L. u . „ V.“ iz Surdulice, te je poništen aneks ugovora o radu od 26. juna 2018. godine, kojim je izmenjen ugovor o radu broj 259/14 od 31. decembra 2014. godine, kao nezakonit i naloženo tuženom da tužioca rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, a odbijen deo tužbenog zahteva kojim traženo da se tuženi obaveže da tužioca vrati na poslove koje je obavljao pre potpisivanja aneksa ugovora o radu od 26. juna 2018. godine, kao neosnovan i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Protiv usvajajućeg dela označene presude tužen i je izjavi o žalbu.

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2855/20 od 22. oktobra 2020. godine preinačena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Surdulici P1. 33/20 od 22. jula 2020. godine u usvajajućem delu, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se kao nezakonit poništi aneks ugovora o radu od 26. juna 2018. godine kojim je izmenjen ugovor o radu broj 259/14 od 31. decembra 2014. godine i tuženom nalaže da tužioca rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, te da se tuženi obaveže da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati određeni iznos. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.250,00 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 222/21 od 1 1. februara 20 21. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2855/20 od 22. oktobra 2020. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da je odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe; da je u konkretnom slučaju tužba podneta 8. avgusta 2018. godine, a da je predmet spora poništaj aneksa ugovora o radu; da u sadržini tužbe i u uvodu nižestepenih presuda vrednost spora nije navedena, te se stoga vrednost spora utvrđuje posredno, prema osnovici koja je korišćena prilikom obračuna sudskih taksi, a da je drugostepeni sud saglasno članu 28. Zakona o sudskim taksama kao vrednost predmeta spora uzeo vrednost od 15.000,00 dinara; da sledi da je vrednost predmeta spora u ovoj parnici značajno niža od revi zijskog cenzusa od 40.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, te revizija tužioca nije dozvoljena prema opštem pravilu iz člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku; da dozvoljenost revizije ne postoji po članu 441. Zakona o parničnom postupku, budući da predmet spora nije u vezi sa postojanjem, zasnivanjem ili prestankom radnog odnosa; da se u parnicama iz radnih odnosa koje se odnose na nenovčana potraživanja, a nisu sporovi po članu 441. Zakona o parničnom postupku, što je ovde slučaj, ne primenjuju odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. istog zakona.

4. Odredbom člana 36. st. 1. i 2. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosi lac ustavne žalbe, utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave , i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US i 74/13 - Odluka US, 55/14 , 87/18 i 18/20) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.); da je revizija uvek dozvoljena ako je - 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka , 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2.), da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

Drugim relevantnim odredbama ZPP propisano je: da se revizija, između ostalog, može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava (član 407. stav 1. tačka 4)); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona (član 407. stav 2.); da je revizija nedozvoljena, između ostalog, ako izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (član 410. stav 2. tačka 5)); da Vrhovni kasacioni sud odlučuje o reviziji bez rasprave (član 412.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud (član 413.); da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena (član 452. stav 5.); da se ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine (član 469.); da presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti može da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija (član 479. st. 1. i 6.).

Dvadeset deveta glava ZPP uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa, pa je tako odredbom člana 436. propisano da a ko u toj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona, dok je poslednjom odredbom ove glave člana 441. propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa stanovišta istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosi lac svoje navode o povredi ozna čenog prava, u suštini, zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenjeno procesno pravo, jer nije meritorno odlučio o izjavljenoj reviziji, iako je ona bila dozvoljena. Stoga je Ustavni sud takve navode podnosioca cenio sa stanovišta prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ukazuje da se pravom na pravično suđenje jemči, između ostalog, da će postupak odlučivanja o nečijim pravima i obavezama biti sproveden uz primenu i poštovanje propisanih pravila postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti presudu u predmetu Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke , od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti.

Ispitujući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca, Ustavni sud je , najpre, konstatovao da je osporenim rešenjem odbačena njegova revizija u radnom sporu, jer je revizijski sud, pozivajući se na odredbu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, ocenio da je nedozvoljena, a s tim u vezi da je navedenom odredbom propisano da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. Istovremeno, revizijski sud je istakao da je, saglasno odredbi člana 441. ZPP, revizija dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, što nije predmet konkretne parnice. Što se tiče parnica iz radnog odnosa (kako su oni označeni u ZPP), Ustavni sud ukazuje da se njima odlučuje o pravu, obavezi ili odgovornosti koja za zaposlenog nastaje u tom odnosu.

Ustavni sud dalje ukazuje da je dozvoljenost revizije regulisana odredbama ZPP, odnosno zakona kojim su uređena pravila postupka za pružanje sudske zaštite, po kojima se postupa i odlučuje. Dakle, revizija je ograničen pravni lek, budući da može da se izjavi samo protiv zakonom propisanih odluka i samo iz smanjenog broja razloga u odnosu na one koji su predviđeni za redovni pravni lek. Opšte je pravilo da revizija može da se izjavi ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi propisani revizijski cenzus. Ostali slučajevi dozvoljenosti revizije menjali su se promenama zakona koji su regulisali pravila parničnog postupka. Izmenama ZPP, koje su stupi le na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je uvedena mogućnost izjavljivanja revizije i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Od ovog pravila postoji izuzetak. Naime, odredba člana 479. stav 6. ZPP ne dozvoljava revizij u u postupku u sporovima male vrednosti , te isključuje primenu opšte odredbe iz noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP o pravu na reviziju, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka . Ustavni sud je takvo stanovište izrazio u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine. Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a imajući u vidu da se prema odredbi člana 46 9. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, kao i to da nijednom odredbom zakona mogućnost izjavljivanja revizije u ovoj vrsti sporova (osim opšte suspenzije u pogledu revizijskog cenzusa) nije izričito isključena, Ustavni sud smatra da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena nižestepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnos ioca u sporu iz radnog odnosa, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojoj Odluci Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Odluci Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 222/21 od 11. februara 2021. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2855/20 od 22. oktobra 2020. godine , pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povred u prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog odredbama člana 36. stav 1. Ustava.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti