Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao šest godina i sedam meseci. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10690/2017
01.10.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 1. 300/15 (ranije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 636/11) povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Beograda je , 24. novembra 2017. godine , Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 1. 300/15.

Podnositeljka ustavne žalbe je nave la da je 2. februara 2011. godine podne la tužbu radi naknade štete protiv svog poslodavca i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1441/16 od 7. septembra 201 7. godine, te joj je zbog dužine trajanja postupka od šest godina, a koji za predmet ima radni spor, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevala je naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Drugog o snovnog suda u Beogradu P1. 300/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 3. februara 2011. godine podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog poslodavca D. „S .“ radi naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. Predmet je dobio broj P1. 636/11.

Pred prvostepenim sudom su održana četiri ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, izvršen je uvid u normativna akta tuženog i izvršeno je veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, dok dva ročišta nisu bila održana iz procesnih razloga.

Tužbeni zahtev je preciziran 4. juna 2012. godine.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 636/11 od 2. jula 2012. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog neiskorišćenog drugog dela godišnjeg odmora u trajanju od deset dana isplati iznos od 23.344,87 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 76.660,00 dinara.

Tuženi je 21. avgusta 2012. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1865/14 od 8. maja 2015. godine ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 636/11 od 2. jula 2012. godine i predmet je upućen Drugom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio broj P1. 300/15 i održana su dva ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta i saslušane su parnične stranke, dok jedno ročište nije bilo održano iz procesnih razloga.

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1. 300/15 od 27. januara 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da na ime naknade štete zbog neiskorišćenog drugog dela godiš njeg odmora u trajanju od 10 dana tužilji isplati iznos od 23.344,87 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime parničnih troškova isplati iznos od 85.660,00 dinara.

Tuženi je 9. marta 2016. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude .

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1441/16 od 7. septembra 2017. godine u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1. 300/15 od 27. januara 2016. godine; u stavu drugom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova sastava žalbe; u stavu trećem izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na žalbu u iznosu od 7.417,00 dinara.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama proti njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14 i 87/18) propisano je: da stranka ima pravo da sud oluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova; da je nepostupanje sudije u vremenskom okviru uslov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama (član 10.); da u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova (član 438.) .

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od šest godina i sedam meseci, koji za predmet ima radni spor, predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da je pretežan doprinos nerazumno dugom trajanju postupka dao drugostepeni sud pred kojim je prvi po redu žalbeni postupak trajao skoro tri godine. Međutim, ostali postupajući sudovi su postupali redovno i odlučivali su u kratkim rokovima. Tako je prva meritorna odluka doneta nakon godinu dana i pet meseci od podnete tužbe, ponovni prvostepeni postupak trajao je sedam meseci, a drugi po redu žalbeni postupak kojim je parnica pravnosnažno okončana trajao je godinu dana i osam meseci.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnositeljku i podnosi teljka je ima la legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosi teljke, Sud ukazuje da podnosi teljka ustavne žalbe nije doprine la dužini trajanja postupka.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 300/15 (ranije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 636/11), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je upravo podnositeljka ustavne žalbe zahtevala naknadu nematerijalne štete u navedenom iznosu.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti