Odluka o ponovnoj povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je ponovo utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka na platu policijskim službenicima. Postupak, pokrenut 2008. godine, još nije okončan uprkos prethodnoj odluci Suda. Dosuđena je naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už-10690/2020

_____ 2024. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Milan Škulić i Ta tjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. L, S . S, A . A . i D . S, svih iz Perućca, opština Bajina Bašta, C. K , S. O, M . T, D . S, M . Đ, D . K, B . T, A . L, Ž . J, M . A, M . B . i I . P, svih iz Bajine Bašte, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. L, S . S, A . A, D . S, C . K , S. O, M . T, D . S, M . Đ, D . K, B . T, A . L, Ž . J, M . A, M . B . i I . P . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije u predmetu broj 471/20 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo N. L, S . S, A . A, D . S, C . K , S. O, M . T, D . S, M . Đ, D . K, B . T, A . L, Ž . J, M . A, M . B . i I . P . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. L . iz Perućca, opština Bajina Bašta, i ostala lica navedena u uvodu i u tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 29. oktobra 2020. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 29. juna 2022. i 16. maja 2023. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Uprava za ljudske resurse u predmetu broj 471/20, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-305/2020-01 i Upr avnim sudom u predmetima U. 17678/15 i U. 18552/19“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-7524/2013 od 19. novembra 2015. godine, kojom je utvrđena povreda prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka koji se vodi povodom zahteva od 17. aprila 2008. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, naloži da se osporeni postupak što pre okonča i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije broj 471/20 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopune, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 17. aprila 2008. godine podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, rada na dane državnih i verskih praznika i rada noću, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Podnosioci su 23. septembra 2013. godine podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku u kome se rešava o navedenom zahtevu. Odlukom Ustavnog suda Už-7524/2013 od 19. novembra 2015. godine usvojena je ustavna žalba podnosilaca i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u dotadašnjem toku postupka koji je u vreme odlučivanja o toj ustavnoj žalbi trajao sedam i po godina. Istom odlukom je podnosiocima utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i naloženo nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se konkretni postupak okončao u najkraćem roku.

Posle donošenja navedene odluke Ustavnog suda, osporeni postupak je tekao na sledeći način:

Rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova broj 120-01-12/2015 od 7. oktobra 2015. godine, kojim je odbijen je zahtev podnosilaca , potvrđeno je rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-411/2015-01 od 10. decembra 2015. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 17678/15 od 30. marta 2018. godine uvažena je tužba podnosilaca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje od 10. decembra 2015. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Ovo iz razloga što se zahtev povodom koga se vodi postupak odnosi na period od 17. aprila 2005. do 17. aprila 2008. godine, pri čemu je jedan deo tog perioda bio obuhvaćen pravnim režimom Zakona o unutrašnjim poslovima, a drugi deo pravnim režimom Zakona o policiji, koji su različito regulisali pitanje isplate uvećane zarade po navedenim osnovama. Ukazano je da su policijski službenici i ovlašćena službena lica za vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima do stupanja na snagu Pravilnika o platama od 26. juna 2006. godine, imali pravo na uvećanu platu zbog tzv. „neredovnosti“, bez obzira da li su dobili uvećanje od 30%, a posle tog perioda imaju to pravo ako nisu dobili uvećanje osnovne plate, što je potrebno na nesumnjiv način utvrditi za svakog podnosioca pojedinačno.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude doneo rešenje broj 120-01-1019/2018-01 od 10 . maja 2018. godine, kojim je poništeno prvostepeno rešenje od 7. oktobra 2015. godine i predmet vraćen na ponovni postupak .

Kako prvostepeni organ u ponovnom postupku nije odlučio o zahtevu u zakonom propisanom roku, podnosioci su 3. septembra 2018. godine izjavili žalbu zbog „ćutanja administracije“, koju je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-01212/2018-01 od 19. septembra 2018. godine usvojio i naložio prvostepenom organu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje. S obzirom na to da prvostepeni organ nije postupio po navedenom rešenju drugostepenog organa, podnosioci su 6. decembra 2018. godine izjavili drugu žalbu zbog „ćutanja administracije“ i urgenciju za odlučivanje o toj žalbi od 23. aprila 2019. godine. Tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ su podneli 15. novembra 2019. godine, koju su povukli posle donošenja prvostepenog rešenja.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije je donelo rešenje broj 471/20 od 10. juna 2020. godine, kojim je, u tački 1. dispozitiva, odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovama za period od 27. juna 2006. do 17. aprila 2008. godine, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovama za period od 17. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine, kao i o troškovima upravnog postupka, biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-305/2020-01 od 3. jula 2020. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Podnosioci su 3. septembra 2020. godine izjavili žalbu zbog nedonošenja rešenja prvostepenog organa o preostalom delu zahteva iz tačke 2. dispozitiva prvostepenog rešenja od 10. juna 2020. godine.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-469/2020-01 od 21. septembra 2020. godine usvojena je žalba podnosilaca i naloženo prvostepenom organu da najkasnije u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje i o tome obavesti drugostepeni organ.

Podnosioci su 4. novembra 2020. godine podneli drugu žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja, a 30. novembra 2021. godine i tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“.

Upravni sud – Odeljenje u Kragujevcu je presudom U. 30873/21 od 29. aprila 2022. godine uvažio tužbu podnosilaca i naložio drugostepenom organu da donese rešenje po žalbi podnosilaca od 4. novembra 2020. godine.

Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda, drugostepeni organ je doneo rešenje broj 120-01-107/2022-01 od 10. juna 2022. godine, kojim je usvojio drugu žalbu podnosilaca zbog nedonošenja prvostepenog rešenje o delu zahteva koji se odnosi na period od 17. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine.

Podnosioci su 22. decembra 2022. godine podneli treću žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja, potom 12. aprila 2023. godine naknadni zahtev za donošenje odluke o žalbi i 10. maja 2023. godine novu tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23 – Odluka US), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da kad prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku, drugostepeni organ zahteva da mu prvostepeni organ saopšti zašto blagovremeno nije izdao rešenje, da ako drugostepeni organ nađe da prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku iz opravdanog razloga, produžava rok za izdavanje rešenja za onoliko koliko je trajao opravdani razlog, a najduže za 30 dana (član 173. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da ne postoji opravdani razlog zbog koga rešenje nije izdato u zakonom određenom roku, on sam odlučuje o upravnoj stvari ili nalaže prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana (stav 2.); da ako prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji je odredio drugostepeni organ, on sam odlučuje o upravnoj stvari (stav 3.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe bile su sadržane i u Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koje su se primenjivale do 31. maja 2017. godine.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavnom žalbom se osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-7524/2013 od 19. novembra 2015. godine, kojom je utvrđena povreda prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka, pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio period od 20. novembra 2015. godine koji do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi traje osam godina i tri meseca .

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 10. juna 2020. godine, koje je u tom delu postalo konačno, odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 17. aprila 2008. godine, dok je u tački 2. dispozitiva tog rešenja određeno da će o zahtevu koji se odnosi na isplatu dodataka na platu za period od 17. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine biti naknadno odlučeno, te se predmet u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što je prethodnom Odlukom Ustavnog suda naloženo okončanje postupka u najkraćem roku.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično i pravno složen, posebno ako se ima u vidu da su pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već u dovoljnoj meri razjašnjena u odlukama Ustavnog suda Už-2608/2009 od 30. septembra 2010. godine i Už-2188/2013 od 25. februara 2016. godine. Iz navedenih odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. godine pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da su u periodu koji se ceni u ovom predmetu doneta dva rešenja prvostepenog organa i dva rešenja drugostepenog organa kojima je odlučeno o žalbama protiv prvostepenih rešenja. Ustavni sud je utvrdio da posmatrani postupak obeležava značajno kašnjenje prvostepenog organa sa donošenjem rešenja o zahtevu podnosilaca u ponovnom postupku i nepostupanje tog organa po obavezujućim primedbama iz drugostepenih rešenj a. Naime, prvostepeni organ ne pošt uje rok za donošenje novog rešenja u izvršenju drugostepenog rešenja propisan odredbom člana 171. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. Prvostepen i organ je rešenje od 10. juna 2020. godine doneo nakon dve godine po proteku navedenog roka, a prema stanju u spisima predmeta još nije doneo rešenje u izvršenju drugostepenog rešenja od 19. septembra 2018. godine kojim bi odlučio o delu zahteva podnosilaca koji se odnosi na period od 17. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine . Ustavni sud je utvrdio da je i drugostepeni organ značajno doprineo dugom trajanju postupka time što je propustio da dopuni postupak i otkloni njegove nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 171. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Doprinos drugostepenog organa ogleda se, takođe, u tome što o žalbama zbog „ćutanja uprave “, nije odlučio u skladu sa zakonom. Naime, drugostepeni organ je donosio rešenja kojima je samo nalagao prvostepenom organu donošenje novih rešenja u određenom roku, propuštajući da, po isteku tog roka u kome prvostepeni organ iz neopravdanih razloga nije doneo rešenja, sam odluči o upravnoj stvari, u skladu sa odredbom člana 173. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. Takođe, vođen je jedan upravni spor u kome je ocenjivana zakonitost drugostepenog rešenja i dva upravna spora zbog „dvostrukog ćutanja uprave“, dok je treći u toku.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Sud je konstatovao da su oni koristili pravna sredstva za ubrzanje postupka, ali ne uvek kada su se za to stekli uslovi i na način propisan zakonom. Naime, podnosioci su tužbe zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ pod nosili tek pošto drugostepeni organ nije odlučio ni o njihovoj drugoj žalbi izjavljenoj zbog nedonošenja prvostepenog rešenja . U tom smislu, tužba zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ od 15. novembra 2019. godine je mogla biti podneta jednu godinu ranije. Sa druge strane, tužbe zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ od 30. novembra 2021. godine i 10. maja 2023. godine nisu dovele do donošenja prvostepenog rešenja , pa ni propuštanje podnosilaca da ih ranije podnesu nije od uticaja.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno i sporo postupanje upravnih organa, životni standard države i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije, od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Za tačnost otpravka:

Odluka o ponovnoj povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti