Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravno sredstvo. Sud je poništio rešenje kojim je odbačen prigovor trećeg lica protiv rešenja javnog izvršitelja, nalazeći da je sud pogrešno tumačio zakon i uskratio podnosiocu pravo na pravni lek.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća „B.“ d.o.o. D. kod Knjaževca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. marta 2022 . godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba preduzeća „B.“ d.o.o. D. kod Knjaževca i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Knjaževcu IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo , zajemčeno odredbom čla na 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Knjaževcu IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe koji je podnet protiv rešenja javnog izvršitelja N . C . II . 425/17 od 13. juna 2017. godine.
3. Odbacuje se predlog preduzeća „B.“ d.o.o. D. kod Knjaževca za odlaganje izvršenja rešenja Osnovnog suda u Knjaževcu IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Preduzeće „B.“ d.o.o. D. kod Knjaževca podnelo je Ustavnom sudu, 5. januara 2019. godine, preko punomoćnika S . R. Ž , advokata iz Niša , ustavnu žalbu protiv rešenja O snovnog suda u Knjaževcu IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo zaj emčenog odredbom člana 36. sta v 2. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac u svojstvu trećeg lica podneo prigovor trećeg lica iz člana 108. Zakona o izvršenja i obezbeđenju iz 2015. godine – prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja (na nepokretnosti); da je rešenjem javnog izvršitelja odbijen kao neosnovan navedeni prigovor podnosioca; da je podnosilac podneo prigovor izvršnom sudu protiv odbijaju ćeg rešenja javnog izvršitelja; da je osporenim rešenjem izvršnog suda odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca; da se izvršni sud u osporenom rešenju nije osvrnuo na odredbu člana 24. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju koja propisuje pravo na prigovor protiv rešenja kojim se odbija prigovor trećeg lica (prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja);.
Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Knjaževcu IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine. Tražio je odlaganje izvršenja rešenja Osnovnog suda u Knjaževcu IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine i naknadu na ime troškova sastavljanja ustavne žalbe.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:
Izvršni poverilac D. B. podneo je predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Knjaževcu protiv izvršnog dužnika V.M , na osnovu izvršne vansudske hipoteke, radi namirenja novčanog potraživanja, i to na neporetnosti izvršnog dužnika. Osnovni sud u Knjaževcu je rešenjem II. 248/17 od 21. aprila 2017. godine odredio izvršenje.
Treće lice preduzeće „B.“ d.o.o. D. kod Knjaževca , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je prigovor trećeg lica iz člana 108. Zakona o izvršenju i obezbeđenju – prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja.
Javni izvršitelj N. C . je rešenjem II . 425/17 od 13. juna 2017. godine odbio kao neosnova n navedeni prigovor podnosioca. U pouci o pravnom leku sadržanoj u rešenju javnog izvršitelja konstatovano je da protiv rešenja treće lice može u roku od osam dana od dana prijema ovog rešenja da izjavi prigovor Osnovnom sudu u Knjaževcu .
Osnovni sud u Knjaževcu je osporenim rešenjem IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe podnet protiv rešenja javnog izvršitelja N . C . II . 425/17 od 13. juna 2017. godine , sa obrazloženjem da je odredbama člana 110. stav 2. i člana 111. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da treće lice nema pravo da podnese ni žalbu niti prigovor protiv rešenja kojim je odbijen kao nedozvoljen prigovor treće g lica – prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja.
4. Odredbom člana 36. stav 2. Usta va, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbom člana 24. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje)(u daljem tekstu: Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine) propisano je da su pravni lekovi u izvršnom postupku žalba i prigov or. Odredbom člana 24. stav 4. Zakona (koji je prestao da važi od 1. januara 2020. godine) bilo je propisano da protiv rešenja donetog o prigovoru protiv rešenja dozvoljen prigovor samo kod prigovora trećeg lica (član 110. stav 2). Odredbom člana 108. stav 1. Zakona propisano je da treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu. Odredbom člana 110. stav 2. Zakona (koji je prestao da važi od 1. januara 2020. godine) bilo je propisano da protiv rešenja o odbijanju prigovora žalba nije dozvoljena.
5. Ustavni sud najpre ukazuje da je izvršni postupak dvostranački postupak – vodi se između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. Stoga je opšte pravilo da se aktima koji se donose u toj vrsti sudskog postupka prvenstveno odlučuje o pravima i obavezama izvršnog poverioca, a izuzetno i o pravima i obavezama izvršnog dužnika. Stoga izvršni poverilac, a izuzetno i izvršni dužnik, kao stranke u izvršnom postupku, imaju pravni interes da ustavnom žalbom osporavaju akte donete u ovoj vrsti sudskog postupka, odnosno oni su aktivno legimisani za podnošenje predmetnog pravnog sredstva. Ostali učesnici u izvršnom postupku imaju aktivnu legitimaciju da ustavnom žalbom osporavaju akte donete u izvršnom postupku samo ako se tim aktima odlučuje o njihovima pravima i pravnim interesima ( videti Odluku Ustavnog suda Už-5973/2015 od 27. aprila 2017. godine).
U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je u predm etnom izvršnom postupku imao svojstvo trećeg lica i on je podneo javnom izvršitelju prigovor trećeg lica iz člana 108. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine , radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja, a koji je odbijen kao neosnovan rešenjem javnog izvršitelja. Podnosilac je p rotiv navedenog rešenja javnog izvršitelja podneo prigovor , koji je odbačen kao nedozvoljen osporenim rešenjem O snovnog suda u Knjaževcu IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine, i po oceni Ustavnog suda , tim aktom izvršnog suda je neposredno odlučivano o njenim imovinskim pravima i pravnim interesima.
Ustavni sud zatim ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.
Ustavni sud utvrđuje da su u izvršnom postupku pravni lekovi prigovor i žalba (član 24. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine) . Prigovor je pravni lek kojim se pobijaju rešenje doneto u prvom stepenu u postupku na osnovu verodostojne isprave i druga rešenja za koje je zakonom propisan ovaj pravni lek. Žalba je pravni lek kojim se pobija rešenje doneto u prvom stepenu u postupku na osnovu izvršne isprave, odnosno u postupku obezbeđenja.
Kada je reč prigovoru trećeg lica iz člana 108. navedenog Zakona (prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja), Ustavni sud ocenjuje da navedeni prigovor nije pravni lek, već predstavlja posebno pravno sredstvo trećeg lica o kome odlučuju sud ili javni izvršitelj u zavisnosti od toga ko sprovodi izvršenje. Sud ili javni izvršitelj odlučuju u formi rešenja kojim se prigovor trećeg lica odbacuje, odbija ili usvaja. Odredbom člana 110. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine izričito je bilo propisano da protiv rešenja o odbijanju prigovora trećeg lica nije dozvoljena žalba. Stoga je , po oceni Ustavnog suda, pravni lek protiv ovog rešenja prigov or, saglasno članu 24. stav 4. Zakona kojim je propisano da je protiv rešenja donetog o prigovoru dozvoljen prigovor samo kod prigovora trećeg lica (Bilten Privrednog apelacionog suda broj 3/17). Iz člana 24. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine može se zaključiti da se protiv rešenja o odbijanju prigovora trećeg lica može izjaviti prigovor, jer se u tom članu govori o pravu na izjavljivanje prigovora protiv rešenja kojim je odlučeno o prigovoru trećeg lica, a u zagradi se upućuje na član 110. stav 2. Zakona kojim se uređuje pobijanje rešenja kojim je odbijen prigovor trećeg lica.
Takođe, Rešenjem Ustavnog suda Už-6573/2017 od 4. aprila 2019. godine o dbačena je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja javnog izvršitelja kojim je odbijen kao neosnovan podnositeljkin prigovor trećeg lica, jer podnositeljka ustavne žalbe protiv navede nog rešenja nije podnela prigovor, u smislu odredbe člana 24. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je ustavnopravno neprihvatljiva pravna ocena veća izvršnog suda o nedozvoljenosti prigovora podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja javnog izvršitelja kojim je odbijen njegov prigovor kao trećeg lica (prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja).
Ovakvo pravno stanovište Ustavni sud je već zauzeo u Odluci Už– 5343/2017 od 13. februara 2020. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).
Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Knjaževcu IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo , zajemčeno odredbom člana 36. stav 2 . Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Knjaževcu IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine i određenjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe koji je podnet protiv rešenja javnog izvršitelja N . C . II . 425/17 od 13. juna 2017. godine . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.
7. S obzirom na to da je Ustavni sud meritorno odlučio o ustavnoj žalbi, to je predlog podnosi oca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Osnovnog suda u Knjaževcu IPV(I). 8/18 od 6. decembra 2018. godine odbacio, u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, i rešio kao u tački 3. izreke.
8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).
9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač ka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.