Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za legalizaciju objekta koji traje preko 14 godina. Podnosiocu se dodeljuje naknada nematerijalne štete od 1.200 evra i nalaže okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić , dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I . B . iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2024 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. B . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za urbanizam gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 351-2-2248/2014-11 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo I. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. B . iz Šapca podneo je Ustavnom sudu, 25. novembra 2017. godine, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 26 . januara i 1. marta 2021, kao i od 22. marta i 4. aprila 2024. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za urbanizam gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 351-2-2248/2014-11. Navedena ust avna žalba je zavedena pod brojem Už-10708/2017.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac 9. marta 2010. godine podneo zahtev za legalizaciju podruma koji se nalazi u ulici S . broj … u Šapcu, u kome je istakao da se u postupku legalizacije traži i upotrebna dozvola za navedeni podrum. Podnosilac ustavne žalbe dalje iznosi tok osporenog postupka do donošenja presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 12058/20 od 11. januara 2024. godine, kojom je uvažena njegova tužba, poništeno konačno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Ustavnom žalbom se predlaže da Sud utvrdi povrede označenih ustavnih prava i naloži nadležnim organima da okončaju postupak u najkraćem roku.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a u dopuni ustavne žalbe od 22. marta 2024. godine je povećao taj iznos na 1.500 evra.

Podnosilac ustavne žalbe je 27. januara 2020. godine podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž1. u 159/2019 od 11. decembra 2019. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. stav 2. Ustava. Navedena ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-1446/2020.

Isti podnosilac je 24. februara 2020. godine podneo ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 30. marta i 11. maja 2020. godine, kao i od 19. februara 2021. godine, protiv stava 2. dispozitiva presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13785/17 od 1. novembra 2019. godine, zbog povrede prethodno navedenih Ustavom zajemčenih prava . Navedena ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-2890/2020.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio navedene ustavne žalbe podnosioca radi jedinstvenog postupanja pod brojem Už-10708/2017.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu spisa predmeta Odeljenja za urbanizam gradske uprave grada Šapca broj 351-2-2248/2014-11 i Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13785/17 i U. 12058/20, kao i celokupne priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe je 11. marta 2010. godine Odeljenju za urbanizam gradske uprave grada Šapca podneo zahtev za legalizaciju pomoćnog prostora – podruma, u površini od 70,79 m2, u stambenoj zgradi, u ulici S. broj … u Šapcu, u kome je naveo da njegov pravni prethodnik ima nepotpun projekat, pa zbog toga ne može da se dobije upotrebna dozvola, te da je predmetni podrum u potpunosti izgrađen i podoban za upotrebu, zbog čega se traži donošenje rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Prvostepeni organ je dopisom od 9. aprila 2013. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe da je potrebno da, u roku od 60 dana od dana prijema dopisa, dostavi bliže navedenu dokumentaciju i upozorio ga da će, u protivnom, njegov zahtev biti odbačen.

Podnosilac ustavne žalbe I. B, I . B . i V . V . su 29. januara 2014. godine podneli zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za sve tri etaže u ulici S . broj … u Šapcu, za koje su ranije izdate građevinske dozvole.

Prvostepeni organ je dopisom od 5. juna 2014. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe da je potrebno da, u roku od 30 dana od dana prijema dopisa, dostavi bliže navedenu dokumentaciju i upozorio ga da će, u protivnom, njegov zahtev biti odbačen.

Podnosilac je, povodom dopisa od 5. juna 2014. godine, prvostepenom organu 8. jula 2014. godine podneo zahtev za rešavanje prethodnog pitanja, kojim je tražio prekid postupka po njegovom zahtevu za legalizaciju od 11. marta 2010. godine i da prvostepeni organ sam raspravi prethodno pitanje, odnosno donese odluku po zahtevu za dobijanje upotrebne dozvole.

Zaključkom prvostepenog organa broj 351-2-2248/2014-11 od 22. jula 2014. godine odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za izdavanje naknadne građevinske i upotrebne dozvole za predmetni podrum , kao nepotpun. U obrazloženju zaključka je navedeno da je podnosilac pismeno kojim je tražena dopuna zahteva primio 9. juna 2014. godine, da u ostavljenom roku nije dostavio traženu dokumentaciju, niti je tražio produženje roka, te je ocenjeno da nije ispunjen uslov iz člana 12. Zakona o legalizaciji objekata.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Nišavski upravni okrug broj 920-363-35-00121/2014-19 od 5. februara 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog zaključka prvostepenog organa.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6843/15 od 7. juna 2017. godine uvažena je tužba podnosioca podneta 30. aprila 2015. godine i poništeno pobijano drugostepeno rešenje, budući da tuženi organ nije naveo razloge na kojima zasniva svoju mesnu nadležnost, odnosno razloge zbog kojih je o žalbi podnosioca odlučivao Nišavski, a ne Kolubarski upravni okrug.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Nišavski upravni okrug broj 920-363-35-00121/2014-19 od 2. avgusta 2017. godine ponovo je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv zaključka prvostepenog organa od 22. jula 2014. godine. Drugostepeni organ je istakao da je zaključkom tog organa od 12. septembra 2014. godine izuzeto od rada službeno lice koje je postupalo u predmetu legalizacije stambenog objekta na istoj katastarskoj parceli i za rešavanje u ovoj upravnoj stvari određeno službeno lice koje je savetnik za upravno-nadzorne poslove tog ministarstva u Nišavskom okrugu, sa sedištem u Nišu.

Podnosilac ustavne žalbe je 11. septembra 2017. godine podneo Ministarstvu predlog za ponavljanje postupka okončanog rešenjem od 2. avgusta 2017. godine. Drugostepeni organ je predlog za ponavljanje postupka dostavio prvostepenom organu, koji je uz dopis od 10. maja 2018. godine navedeni predlog vratio drugostepenom organu, uz napomenu da je postupak legalizacije okončan zaključkom o odbacivanju zahteva, te da se navedeni predlog može podneti samo u odnosno na konačno rešenje o glavnoj stvari, a ne u odnosu na zaključak.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13785/17 od 1. novembra 2019. godine, u stavu 1. dispozitiva, uvažena je tužba podnosioca podneta 11. septembra 2017. godine, ponište no pobijano drugostepeno rešenje od 2. avgusta 2017. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje . Upravni sud je najpre našao da je pobijano rešenje doneto primenom odredaba važećeg umesto odredaba ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. Potom je našao da u pobijanom rešenju nisu navedeni razlozi zbog kojih je o žalbi podnosioca odlučivao Nišavski, a ne Kolubarski upravni okrug, imajući u vidu da je u zaključku na koji se tuženi organ poziva izričito navedeno u kojim predmetima se izuzima službeno lice Kolubarskog upravnog okruga, a da među njima nije predmet po zahtevu podnosioca ustavne žalbe. Osporenim rešenjem, sadržanim u stavu 2. dispozitiva navedene presude, obavezan je drugostepeni organ da podnosiocu naknadi troškove upravnog spora na ime sudskih taksi na tužbu i presudu, u iznosu od 1.370,00 dinara.

Nakon što je poništeno navedeno drugostepeno rešenje nije više bilo mesta pokretanju postupka po predlogu za ponavljanje postupka.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Nišavski upravni okrug je 28. februara 2020. godine donelo rešenje broj 920-363-35-00121/2014-19, iste sadržine kao i prethodno poništeno, kojim je po treći put odbijena kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv zaključka prvostepenog organa od 22. jula 2014. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 12058/20 od 11. januara 2024. godine uvažena je tužba podnosioca podneta 21. jula 2020. godine, poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Po oceni Upravnog suda, osporenim rešenjem je povređen zakon na štetu podnosioca, s obzirom na to da tuženi organ nije postupio u skladu sa obavezujućim primedbama i pravnim shvatanjem iz presude tog suda od 1. novembra 2019. godine, u smislu odredbe člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima. Navedena presuda sadrži isto obrazloženje kao i prethodna u pogledu neprihvatljivosti razloga na kojima je tuženi organ zasnovao svoju mesnu nadležnost.

3.2. Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 159/2019 od 11. decembra 2019. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba koju je podnosilac ustavne žalbe 28. novembra 2019. godine izjavio protiv rešenja Upravnog suda R4 u 278/2019 od 12. novembra 2019. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13785/17. Imajući u vidu da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, a da je žalba izjavljena nakon donošenja presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13785/17 od 1. novembra 2019. godine, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u dispozitivu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ , br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbom člana 9. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je da se p ostupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“ , broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.); da ako prema prirodi stvari u kojoj je nastao upravni spor treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da taj akt donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, pri čemu je nadležni organ vezan pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda u pogledu postupka (član 69. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pogrešnim i nedelotvornim postupanjem upravnih organa i Upravnog suda u postupku odlučivanja o njegovom zahtevu za legalizaciju podruma povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava garantovanog Ustavom, ovaj sud je najpre konstatovao da je postupak pred Odeljenjem za urbanizam gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 351-2-2248/2014-11 započeo 11. marta 2010. godine, podnošenjem zahteva podnosioca ustavne žalbe za legalizaciju. U toku postupka po navedenom zahtevu, podnosilac je 29. januara 2014. godine podneo zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i u vezi sa tim zahtev za rešavanje prethodnog pitanja od 8. jula 2014. godine, o ko jima nije posebno odlučivano, imajući u vidu da je predmet zahteva za legalizaciju upravo izdavanje naknadne građevinske i upotrebne dozvole. Navedeni postupak nije pravnosnažno okončan ni posle 14 godina i tri meseca, što, samo po sebi, može ukazivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova u upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja. Takođe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ima legitiman interes da se o njegovom zahtevu efikasno odluči.

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihova neaktivnost i nedelotvornost prevashodno dovela do dugog trajanja osporenog postupka. Ovaj sud konstatuje da su u dosadašnjem toku postupka doneti jedan zaključak prvostepenog organa, tri drugostepena rešenja i tri presude suda u upravnom sporu. Ustavni sud posebno ukazuje na to da je prvostepeni organ četiri godine nakon podnošenja predmetnog zahteva ocenio da se po njemu ne može postupati, nakon čega je doneo zaključak o odbacivanju zahteva kao nepotpunog. Sud, takođe, primećuje da je drugostepeni organ u izvršenju presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6843/15 od 7. juna 2017. godine, U. 13785/17 od 1. novembra 2019. godine i U. 12058/20 od 11. januara 2024. godine doneo istovetna rešenja , insistirajući na tome da mesna nadležnost Nišavskog upravnog okruga proističe iz zaključka kojim uopšte nije odlučivano o izuzeću službenog lica koje postupa u predmetu po zahtevu podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud ističe da se ni postupanje Upravnog suda ne može oceniti efikasnim, posebno imajući u vidu da se taj sud zadržao na procesnim nedostacima pobijanih rešenja, a da je odlučivanje o tužbama podnosioca ukupno trajalo sedam godina i osam meseci.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u postupku. Sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da podnosilac ustavne žalbe u periodu od četiri godine nije koristio procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, najpre žalbu, a potom, eventualno, tužbu nadležnom sudu, kako bi doprineo skraćenju postupka u kome se odlučuje o njegovom zahtevu.

Ustavni sud je, međutim, ocenio da u postupku u kome se duže od 14 godina odlučuje o zahtevu za legalizaciju objekta, navedeni doprinos podnosioca ustavne žalbe ne može uticati na ocenu o tome da je povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, posebno imajući u vidu da predmetni postupak još nije pravnosnažno okončan.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Ovo iz razloga što je Ustavni sud posebno imao u vidu da su i samom podnosiocu stajala na raspolaganju delotvorna pravna sredstva protiv „ćutanja uprave“, a koja on nije koristio. Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovoga suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave i Upravnog suda.

7. Polazeći od toga da upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim organima da preduzmu neophodne mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Ustavni sud je, polazeći od sadržine ustavne žalbe, ocenio da podnosilac povredu prava na naknadu štete, zajemčenog odredbom člana 35. stav 2. Ustava, dovodi u vezu sa istaknutim zahtevom za obeštećenje zbog dugog trajanja predmetnog upravnog postupka, te nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta označenog prava.

9. Ustavni sud nije posebno ispitivao ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž1. u 159/2019 od 11. decembra 2019. godine, jer je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom upravnom postupku.

10. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv stava 2. dispozitiva presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13785/17 od 1. novembra 2019. godine, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Ustavni sud je iz spisa predmeta Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13785/17 utvrdio da je navedena presuda dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 18. decembra 2019. godine.

Polazeći od toga da je ustavna žalba protiv navedene sudsk e odluk e izjavljena 24. februara 2020. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka r oka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

11. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti