Ustavna žalba zbog odbijanja priznavanja svojstva ratnog vojnog invalida

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava presudu Upravnog suda, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Upravni sud je proizvoljno primenio materijalno pravo zaključivši da se svojstvo ratnog vojnog invalida ne može priznati za ranjavanje posle 27. aprila 1992.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. L . iz Sopota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbij e, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. L . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 4624/15 od 3. decembra 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 4624/15 od 3. decembra 2015. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu - Sektor za boračku i invalidsku zaštitu Gradske uprave grada Beograda broj 58.1-96/2014 od 20. februara 2015. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. L . iz Sopota je, 10. februara 2016. godine, preko punomoćnika I. J , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 4624/15 od 3. decembra 2015. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava .

Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povrede načela i prava zajemčenih odredbama čl. 6, 13, 14. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju. Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovana označenim odredbama Evropske konvencije zajemčena odgovarajućim odredbama Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njihove povrede ispituje u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su ispunjeni uslovi iz člana 26. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca da se podnosiocu prizna svojstvo ratnog vojnog invalida; da se podnosiocu ne može odbiti priznavanje traženog svojstva uz obrazloženje da je ranjen posle 27. aprila 1992. godine, odnosno 21. marta 1993. godine na teritoriji Republike Srpske.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom zajemčenih načela i prava i poništi osporenu presudu Upravnog suda. Podnosilac je postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeni akt, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 13. avgusta 2013. godine podneo Službi za društvene delatnosti - Uprava gradske opštine Sopot zahtev za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida, koji je rešenjem tog organa broj 580-177/2014 od 8. decembra 2014. godine odbijen kao neosnovan. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno da ne postoje vidljivi tragovi ranjavanja u smislu člana 26. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je rešenjem Sekretarijata za socijalnu zaštitu - Sektor za boračku i invalidsku zaštitu Gradske uprave grada Beograda broj 58.1-96/2014 od 20. februara 2015. godine odbijena kao neosnovana. U obrazloženju je navedeno da se svojstvo ratnog vojnog invalida na može priznati učesnicima oružanih akcija van teritorije SRJ posle 27. aprila 1992. godine, a da je podnosilac ranjen 21. marta 1993. godine na teritoriji Republike Srpske.

Podnosilac je 20. marta 2015. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 4624/15 od 3. decembra 2015. godine. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da je podnosilac ranjen posle 27. aprila 1992. godine, tačnije 21. marta 1993. godine, na teritoriji Republike Srpske, iz čega proizlazi da nije lice iz člana 2. stav 1. tačka 5. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, odnosno da nije zadobio oštećenje organizma u oruž anim akcijama za očuvanje SFRJ, zbog čega ne ispunjava uslove za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, br. 24/98, 29/98 i 25/2000 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 111/09).

Odredbom člana 2. stav 1. navedenog Zakona propisano je da je borac jugoslovenski državljanin koji je: u ratu vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti radi odbrane suverenosti, teritorije, nezavisnosti i ustavnog poretka Savezne Republike Jugoslavije (tačka 1); učestvovao u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine kao pripadnik srpske i crnogorske vojske (tačka 2)); učestvovao u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu - kao pripadnik Vojske Kraljevine Jugoslavije u ratu od 6. do 17. aprila 1941. godine ili u sastavu savezničkih armija (tačka 3); učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi u Drugom svetskom ratu kao pripadnik partizanskih odreda, Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine, u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika, odnosno kome je aktivan i organizovan rad u toj borbi priznat u poseban staž u dvostrukom trajanju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (tačka 4); vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (tačka 5).

Navedenim Zakonom je, takođe, propisano: da je ratni vojni invalid jugoslovenski državljanin koji je zadobio ranu, povredu, ozledu ili bolest, pa je zbog toga nastupilo oštećenje njegovog organizma najmanje za 20%, vršeći vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve u ratu ili u oružanoj akciji za očuvanje državne bezbednosti u miru, pod okolnostima iz člana 2. ovog zakona ( član 3. tačka 1); da je ratni vojni invalid i stranac kod koga je nastupilo oštećenje organizma pod okolnostima iz člana 2. stav 1. tač. 1) i 5) i stav 2. ovog zakona, ako svojstvo ratnog vojnog invalida po tom osnovu ne može ostvariti od strane države ( član 5.); da se svojstvo vojnog invalida na osnovu oštećenja organizma koje je nastalo usled rane, povrede ili ozlede može utvrditi samo ako je rana, povreda ili ozleda ostavila vidne tragove; da se vidnim tragovima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju jasno vidljivi tragovi na površini tela i vidljiva oštećenja unutrašnjih organa utvrđena odgovarajućim dijagnostičkim metodama (član 26.); da prava po ovom zakonu koja se stiču po osnovu rane, povrede ili ozlede ne zastarevaju ( član 72. stav 2.); da osnovna prava utvrđena ovim zakonom ne mogu steći lica koja su prebegla neprijatelju, pobegla iz vojske ili sa vojne dužnosti ili su sarađivala sa neprijateljem, lica koja su se sama ranila ili povredila radi izbegavanja vojne dužnosti, lica osuđena pravnosnažnom sudskom presudom zbog učestvovanja u ratu na strani okupatora ili njegovih pomagača, kao i lica osuđena pravnosnažnom sudskom presudom za ratne zločine (č lan 74. stav 1.).

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud , pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorska.

Na osnovu navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud konstatuje sledeće: da je ratni vojni invalid jugoslovenski državljanin koji je vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ i kod koga je u vršenju tih dužnosti nastupilo oštećenje organizma najmanje za 20%; da je ratni vojni invalid i stranac kod koga je nastupilo oštećenje organizma pod navedenim okolnostima, ako svojstvo ratnog vojnog invalida po tom osnovu ne može ostvariti od strane države ; da prava po ovom zakonu koja se stiču po osnovu ranjavanja ne zastarevaju, ali da su zakonom propisani slučajevi u kojima se ta prava ne mogu steći; da je zakonom određen samo datum počev od kog su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da vršenje navedenih dužnosti nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države.

Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni organ uprave u rešenju konstatovao da je, po obavljenom pregledu podnosioca, utvrđeno da ne postoje vidljivi tragovi ranjavanja u smislu navedenog člana 26. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, te da nisu ispunjeni uslovi da mu se prizna svojstvo ratnog vojnog invalida. Međutim, u obrazloženju drugostepenog organa uprave, koji je odlučivao o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, navedeno je da se podnosiocu ne može priznati svojstvo ratnog vojnog invalida jer je podnosilac ranjen 21. marta 1993. godine na teritoriji Republike Srpske, a da se svojstvo ratnog vojnog invalida ne može priznati učesnicima oružanih akcija van teritorije SRJ posle 27. aprila 1992. godine.

Upravni sud je u osporenoj presudi ocenio da je pravilan stav drugostepenog organa uprave da podnosilac ne ispunjava uslove iz člana 3. tačka 1) u vezi člana 2. stav 1. tačka 5) Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, s obzirom na to da je ranjen posle 27. aprila 1992. godine, konkretno 21. marta 1993. godine, na teritoriji Republike Srpske.

Po oceni Ustavnog suda, ovakav stav Upravnog suda predstavlja proizvoljnu primenu materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud najpre ukazuje da vršenje dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ, nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države. Zakon sticanje svojstva ratnog vojnog invalida uslovljava time da je telesno oštećenje nastalo vršenjem vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve u ratu ili učestvovanjem u oružanoj akciji za očuvanje državne bezbednosti u miru, pod okolnostima iz člana 2. člana 2. ovog zakona, s tim što u odredbi stava 1. tačka 5) Zakona nije određen period, već samo datum počev od kog se u smislu ovog zakona smatra da su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ.

Nalazeći da obrazloženje osporenog akta Upravnog suda ne zadovoljava zahteve pravičnosti i da je u tom aktu proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US , 40/15-dr. zakon i 13/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporenu presudu Upravnog suda U. 4624/15 od 3. decembra 2015. godine i odredio da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu - Sektor za boračku i invalidsku zaštitu Gradske uprave grada Beograda broj 58.1-96/2014 od 20. februara 2015. godine, ne prejudicirajući pri tom konačan ishod predmetnog postupka, odnosno da li podnosilac uopšte ispunjava zakonom propisane uslove da mu se prizna traženo svojstvo, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je isti stav zauzeo i u Odluci Už-2142/2013 od 19. novembra 2015. godine.

7. Imajući u vidu da je Ustavni sud poništio osporeni pojedinačni akt i da je odredio da Upravni sud ponovo odluči o tužbi podnosioca, to je Ustavni sud odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, kao i zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih načela i prava označenih u ustavnoj žalbi, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke i u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom , u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti, pored mnogih drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavna žalba zbog odbijanja priznavanja svojstva ratnog vojnog invalida

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti