Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku koji je trajao pet i po godina. Sud je ocenio da je prvostepeni sud odgovoran za odugovlačenje i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije dr Nataša Plavšić, dr Tijana Šurlan , dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić , članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi M . M . iz sela R . kod Zavlake , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. jula 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu O. 651/11 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . M . iz sela R . kod Zavlake podneo je Ustavnom sudu, 7. februara 2017. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku navedenom u tački 1. izreke.

Podnosilac ustavne žalbe, obrazlažući osporeni vanparnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navodi da, u konkretnom slučaju, postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja. Podnosilac predlaže da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku te da mu se odredi naknada nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Loznici O. 651/11, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Osnovnom sudu u Loznici je 14. juna 2011. godine dostavljena smrtovnica pok. D . P . u koj oj se, u tački 7, navodi da je um rla ostavila testament koji nalazi u sudu – Krupanj.

Nakon toga, u sprovedenom postupku zakazano je ukupno 28 ročišta za raspravljanje zaostavštine , od kojih je sedam održano na kojima su uglavnom davane nasledničke izjave. Na ročištu održanom 2. novembra 2011. godine, prvostepeni sud je na zapisniku konstatovao da prisutni naslednici izjavljuju da ostavilja nije sačinila testament niti bilo koje drugo pismeno kojim bi raspolagala svojom imovinom za slučaj smrti. Ostalo 21 ročište nije održano, i to zbog neuredne dostave poziva naslednim učesnicima, pri tom u periodu od 13. marta 2013. do 7. oktobra 2016. godine održana su dva ročišta, i to 1. oktobra 2014. godine (kada je proglašen testament iza pok. D. P .) i 6. aprila 2015. godine. U tom periodu prvostepeni sud je preduzimao određene radnje u cilju dostave poziva, pre svega, S. J . tako što je pored slanja poziva naslednim učesnicima , u više navrata slao dopise upravniku Pošte J. (28. avgusta, 26. novembra, 23. decembra 2013. godine, 5. maja 2015. i 8. aprila 2016. godine), kao i upravniku Pošte Š. (9. februara i 10. oktobra 2015. godine) da „skrenu pažnju dostavljaču - poštaru“ da se dostava mora izvršiti u skladu sa odredbama ZPP, pod pretnjom novčane kazne. Takođe, od Policijske stanice Š, dopisom od 14. septembra 2015. godine, prvostepeni sud je tražio da se dostavi tačna adresa S. J, te je sud dopisom od 25. septembra 2015. godine obavešten da navedeno lice ima prebivalište u J . u ulici V. broj 5. Poziv za ročište za raspravljanje zaostavštine zakazano za 9. februar 2016. godine S. J . je dostavljen preko oglasne table suda, tako što je stavljen je oglasnu tablu 28. decembra 2015. godine.

Osnovni sud u Loznici – Sudska jedinica u Krupnju je doneo , najpre, rešenje o nasleđivanju O. 651/11 od 4. jula 2012 . godine kojim su za zakonske naslednike pok. D. P, oglašeni M . M, ovde podnosilac ustavne žalbe i S.M. i N.R.

U postupku po žalbi M. M . navedeno rešenje o nasleđivanju od 4. jula 2012. godine je stavljeno van snage rešenjem Osnovnog suda u Loznici O. 651/11 od 4. novembra 2016. godine kojim je za naslednika po osnovu zaveštanja pok. D . P, oglašen M . M .

Osnovni sud u Loznici doneo je rešenje O. 651/11 od 9. decembra 2016. godine kojim je ispravljeno rešenje tog suda 4. novembra 2016. godine i koje je dostavljeno M . M , 25. januara 2017. godine.

4. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe kojo m se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni vanparnični postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti , utvrdio da je od pokretanja postupka do donošenja i dostavljanja rešenja Osnovnog suda u Loznici O. 651/11 od 4. novembra 2016. godine, ispravljenog rešenjem tog suda 9. decembra 2016. godine, kojom je pravnosnažno raspravljena zaostavština iza pok. D . P , proteklo pet i po godina.

Navedeno trajanje vanparničnog postupka izaziva sumnju da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se trajanje jednog postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija i da ne zavisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj prava za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova.

Ustavni sud je ocenio da su se u predmetnom vanparničnom postupku nisu postavila složena činjenična i pravna pitanja.

U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka. Ustavni sud je zaključio da je podnosilac ustavne žalbe, kao zaveštajni naslednik, imao legitimni interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sud ova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka da o prvostepeni sud. Naime, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da je u periodu od pet i po godina održao samo sedam ročišta za raspravljanje zaostavštine i doneo dva rešenja o nasleđivanju , od kojih je prvo rešenje o nasleđivanju kojim je proglas io zakonske naslednike ostavilje posle skoro četiri i po godine stavio van snage , jer je utvrđeno da je ostavilja svojom imovinom za slučaj smrti raspolagala testamentom, a što je sudu moglo biti poznato j oš i na prvom ročištu, jer je to bilo navedeno u smrtovnici . Takođe u periodu od 13. marta 2013. do 7. oktobra 2016. godine održana su dva ročišta za raspravljanje zaostavštine. U navedenom vremenskom intervalu prvostepeni sud jeste preduzimao neke radnje u cilju dostave određenim naslednim učesnicima poziva za raspravljanje zaostavštine , međutim ta postupanja suda ne mogu biti opravdanje za činjenicu da se za tri godine održe samo dva ročišta , imajući u vidu da je, u smislu čl. 139. i 140. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), u slučaju bezuspešne dostave, prvostepeni sud dostavljanje poziva trebalo da izvrši preko oglasne table suda , što je i učinio u jednom slučaju, i to tek po proteku od dve i po godine bezuspešne dostave.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 700 evr, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosiocu ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovoj ustavnopravnoj stvari. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i postupanje prvostepenog suda , postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti