Odluka Ustavnog suda o povredi više prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, poništava rešenje o odbacivanju prigovora za ubrzanje postupka i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i na imovinu. Određuje naknadu materijalne štete u visini glavnog duga iz izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi K. S. iz Surdulice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba K. S. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 139/21 od 12. jula 2021. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 139/21 od 12. jula 2021. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba K. S. i utvrđuje se da su joj povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju Ii. 2387/18, a zatim pred javnim izvršiteljem Stankom Filipovićem iz Vranja u predmetu Ii. 1425/18.

4. Utvrđuje se pravo K. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Ii. 2387/18 od 8. avgusta 2018. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. S. iz Surdulice je podnela Ustavnom sudu, 27. jula 2021. godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Surdulice, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 139/21 od 12. jula 2021. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju Ii. 2387/18, a zatim pred javnim izvršiteljem Stankom Filipovićem iz Vranja u predmetu Ii. 1425/18.

U ustavnoj žalbi se navodi da je pravni prethodnik podnositeljke bio zaposlen u H. „J.“ a.d. Vranje, da je zbog neisplaćenih zarada vodio parnični postupak, nakon čega je po presudi – izvršnoj ispravi podneo predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Vranju, na osnovu kojeg je doneto rešenje o izvršenju Ii. 2387/18 od 8. avgusta 2018. godine, koje nije sprovedeno, već je predmet ustuljen izvršitelju, a pravni prethodnik podnositeljke je u toku trajanja izvršnog postupka preminuo. U ustavnoj žalbi se, takođe, navodi da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 139/21 od 12. jula 2021. godine odbačen njen prigovor podnet radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka, jer su spisi predmeta I. 2387/18 na dalje sprovođenje izvršenja dostavljeni javnom izvršitelju Stanku Filipoviću iz Vranja. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje, kao i utvrdi da je u navedenom postupku podnositeljki povređeno pravo na imovinu.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka, nezadovoljna rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 139/21 od 12. jula 2021. godine, u situaciji dugotrajnog sprovođenja izvršenja na osnovu pravosnažne i izvršne isprave, u suštini istakla, pored povrede prava na imovinu, i povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe P. S, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. „J.“ Vranje, na osnovu izvršne presude Osnovnog suda u Vranju-Sudska jedinica u Surdulici P1. 1534/10 od 20. juna 2012. godine.

Osnovni sud u Vranju je 8. avgusta 2018. godine doneo rešenje o izvršenju Ii. 2387/18.

Rešenjem javnog beležnika M. S. iz Surdulice UPP:436/2020; O. 394/2020 od 23. oktobra 2020. godine za zakonskog naslednika na celokupnoj zaostavštini u koju, pored ostalog, ulazi i potraživanje novčanih sredstava na osnovu presude Osnovnog suda u Vranju-Sudska jedinica u Surdulici P1. 1534/10 od 20. juna 2012. godine, oglašena je podnositeljka ustavne žalbe.

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju Ii. 2387/18.

Osnovni sud u Vranju je rešenjem R4I. 139/21 od 12. jula 2021. godine odbacio prigovor, sa obrazloženjem da se po istom ne može postupati, jer su spisi predmeta na dalje sprovođenje izvršenja dostavljeni javnom izvršitelju. Sud nalazi, pozivajući se na odredbe člana 8. stav 2. i člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, da po ovom prigovoru ne može da postupa jer izvršenje sporovodi javni izvršitelj i jer sud nije ovlašćen da vrši nadzor nad njegovim radom, već nadzor vrši nadležno ministarstvo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega; a odredbom člana 58. stav 1. Ustava da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. tač. 6)); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. istog zakona propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. tog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu tog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. U vezi s navodima ustavne žalbe kojima se u suštini ističe povreda prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog, odnosno procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.).

Ispitujući da li je Osnovni sud u Vranju proizvoljno primenio merodavno pravo, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je Osnovni sud u Vranju ocenio da nije bilo uslova da se odlučuje o prigovoru podnositeljke radi ubrzavanja izvršnog postupka, jer taj postupak sprovodi javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a sud ne može da vrši nadzor nad njegovim radom. S tim u vezi, Ustavni sud, još jednom, ukazuje na svoj stav da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (videti Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem podnositealjki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Vranju, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

6. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vido pred Osnovnim sudom u Vranju I. 2387/18, a kasnije pred javnim izvršiteljem u predmetu Ii. 1425/18, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Ustavni sud konstatuje da je 8. avgusta 2018. godine pokrenut izvršni postupak pred Osnovnim sudom u Vranju, da je istog dana doneto rešenje o izvršenju I. 2387/18, a da su spisi predmeta 10. avgusta 2018. godine na dalje sprovođenje izvršenja, dostavljeni javnom izvršitelju Stanku Filipoviću iz Vranja. Ustavni sud, takođe, ukazuje da je u prethodnom postupku utvrdio da je podnositeljka u prigovoru navela radnje preduzete u postupku, ukazujući na neaktivnost organa izvršnog postupka da se ubrza i okonča postupak. Naime, u konkretnom slučaju, podnet je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je do podnošenja prigovora trajao oko tri godine. Bitna karakteristika izvršnog postupka jeste njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedna od tih načela jesu načelo oficijelnosti i načelo hitnosti koje od suda zahteva aktivno postupanje sve do okončanja izvršnog postupka i hitno preduzimanje radnji koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanje izvršnog postupka u što kraćem roku (videti o tome, između ostalog, u Odluci Ustavnog suda Už-1138/2011od 24. decembra 2013. godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni izvršni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao oko tri godine, pri čemu u navedenom periodu potraživanja podnositeljke iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju Ii. 2387/18, a zatim pred javnim izvršiteljem Stankom Filipovićem iz Vranja u predmetu Ii. 1425/18 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

S obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, krećući se u granicama zahteva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podositeljke ustavne žalbe ostvari utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku.

7. Razmatrajući tvrdnje podnositeljke da joj je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust organa izvršnog postupka da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju Ii. 2387/18, a zatim pred javnim izvršiteljem Stankom Filipovićem iz Vranja u predmetu Ii. 1425/18, povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Ustavni sud je najpre konstatovao da u ustavnoj žalbi nije postavljen zahtev za naknadu materijalne štete. Međutim, imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite prava na imovinu u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da su u međuvremenu izmenjena zakonska rešenja za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Sud smatra da se, u konkretnom slučaju, može utvrditi pravo na naknadu materijalne štete, kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu.

Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Ii. 2387/18 od 8. avgusta 2018. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika H. „J.“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

9. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi više prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti