Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 16 godina. Naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupak i dosuđena je naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stambene zadruge radnika univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2325/2012 (ranije predmet Osnovnog suda u Novom Sadu P. 54716/2010).

2. Nalaže se Privrednom sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadruga radnika univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju, iz Novog Sada podnela je 9. marta 2011. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 54716/2010, a ranije pred Opštinsk im sud om u Novom Sadu u predmetu P. 8592/04.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da parnični postupak traje od 21. avgusta 1996. godine, ali da još uvek nije okončan, kao i da je podnosilac nekoliko puta, bez uspeha, urgirao da sud ubrza postupanje u navedenoj parnici. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da se utvrdi povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, kao i da mu Sud utvrdi pravo na naknadu štete u smislu člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Novom Sadu u predmetu P. 2325/2012 (ranije predmet Osnovnog suda u Novom Sadu P. 54716/2010) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 21. avgusta 1996. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tri tužena B. Ć, T. V. i J. M, svih iz Vrbasa, radi isplate duga u iznosu od 6.853,32 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 17. okto bra 1996. godine, dok je naredno održano 20. marta 1997. godine . Do kraja 1997. godine, sud nije zakazao nijedno ročište za glavnu raspravu.

U toku 1998. godine, ročišta zakazana za 6. mart i 22. maj nisu održana, zbog nedolaska tuženih, odnosno tužioca, dok je na ročištu održanom 17. novembr a, sud odredio izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem. Tužilac je 9. novembra 1998. godine povukao tužbu u odnosu na T. V. i J. M. Veštak je nalaz i mišljenje dostavio sudu 29. decembra 1998. godine.

Opštinski sud je rešenjem P. 4762/96 od 19. juna 1999. godine, u stavu prvom izreke konstatovao povlačenje tužbe u odnosu na tužene T. V. i J. M, dok je u stavu drugom izreke obaveza o tužioca da tuženima naknadi troškove postupka. Tuženi je, nezadovoljan odlukom o troškovima, izjavio žalbu 15. jula 1999. godine protiv navedenog rešenja, koju je Okružni sud u Novom Sadu svojim rešenjem od 1. decembra 1999. godine odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Tokom 2000. godine održana su dva ročišta za glavnu raspravu, dok ročište zakazano za 18. decembar nije održano, zbog bolesti punomoćnika tužioca.

U toku 2001. godine održana su dva ročišta za glavnu raspravu, dok ročište zakazano za 6. decembar nije održano, jer tužilac nije došao, iako je bio uredno pozvan. Pored toga, Opštinski sud je odredio dopunsko veštačenje 15. marta, a veštak je dopunski nalaz i mišljenje dostavio sudu 25. maja 2001. godine.

Tokom 2002. godine, pred Opštinskim sudom održana su četiri ročišta za glavnu raspravu.

U toku 2003. godine održana su dva ročišta za glavnu raspravu. Opštinski sud je 5. maja ponovo odredio izvođenje dokaza dopunskim ekonomsko-finansijskim veštačenjem. Veštak je svoj nalaz i mišljenje dostavio sudu 30. juna 2003. godine .

Nakon dva ročišta održana tokom 2004. godine, Opštinski sud je 2. septembra 2004. godine doneo rešenje kojim je, na predlog tužioca, odredio prekid postupka dok Vrhovni sud Srbije ne zauzme stav po pitanju metodologije obračuna duga tuženih u drugim, istovrsnim predmetima koji su vođeni pred Opštinskim sudom. Istim rešenjem je konstatovano da će se postupak nastaviti kada to predlože parnične stranke. Tužilac je podneskom od 16. novembra 2004. godine predložio da se postupak nastavi, s obzirom na to da je Vrhovni sud Srbije u više donetih odluka izrazio svoj stav o spornom pravnom pitanju. Postupak je nastavljen 29. novembra 2004. godine.

Sledeće ročište je održano 3. februara 2005. godine, na kome je sud ponovo odredio izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem. Veštak je svoj nalaz i mišljenje dostavio sudu 23. marta 2005. godine. Do kraja 2005. godine održano je još samo jedno ročište (28. septembra).

Tokom 2006. godine održana su tri ročišta za glavnu raspravu.

Opštinski sud je do donošenja presude P. 8592/04 od 31. maja 2007. godine kojom je u celini odbijen tužbeni zahtev tužioca, u toku 2007. godine, održao tri ročišta za glavnu raspravu, dok je pismeni otpravak presude otpremljen iz suda 10. jula 2008. godine.

Tužilac je 23. jula 2008. godine izjavio žalbu protiv navedene presude, koju je Viši sud u Novom Sadu rešenjem Gž. 528/10 od 24. juna 2010. godine usvojio i ukinuo presudu Opštinskog suda P. 8592/04 od 31. maja 2007. godine, a predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, sada Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem od 5. septembra 2010. godine odre dio prekid parničnog postupka, zbog toga što je nad tužiocem otvoren postupak stečaja, uz konstataciju da će se postupak nastaviti, kada stečajni upravnik ili pravni sledbenici tužioca preuzmu postupak.

Stečajni upravnik tužioca je 23. februara 2011. godine obavestio sud da preuzima postupak, a Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem od 4. aprila 2011. godine odredio nastavak postupka, da bi se zatim rešenjem P. 31 36/2011 od 18. aprila 2011. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje, a spis e predmeta dostav io Privrednom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Privredni sud) na dalji postupak, kao stvarno i mesno nadležnom.

Pred Privrednim sudom je 28. novembra 2011. godine održano ročište za glavnu raspravu, dok je na sledećem ročišt u održanom 19. marta 2012. godine, Privredni sud, na zajednički predlog stranaka, rešenjem preki nuo postup ak, zbog toga što se pred Vrhovnim kasacionom sudom vodio postupak o sukobu nadležnosti u identičnim sporovima koje vodi tužilac pred Privrednim sudom.

Tužilac je podneskom od 8. oktobra 2012. godine predložio da se postupak nastavi, navodeći da je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav da je, ipak, Privredni sud nadležan za postupanje.

Privredni sud je rešenjem P. 2325/2012 od 18. januara 2013. godine nastavio postupak i zakazao ročište za glavnu raspravu za 26. februar 2013. godine, koje je i održano i na kome je sud odredio izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem. Veštak je svoj nalaz i mišljenje dostavio sudu 12. marta 2013. godine.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 21. avgusta 1996. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, ali da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje 16 godina i osam meseci a da nije okončan, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je pravna stvar bila činjenično i pravno nešto složenija, ali ne u tolikoj meri da opravdala šesnaestogodišnje trajanje parničnog postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da ce o njegovom tužbenom zahtevu za isplatu duga, odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac, koji je imao procesnu ulogu tužioca, u određenoj meri doprineo dugom trajanju parničnog postupka, koristeći procesne mogućnosti vezane za prekid postupka , te se stoga taj period ne može staviti na teret sudu . Pored toga, Opštinski sud je dva puta odlagao ročišta za glavnu raspravu - 18. decembra 2000. godine i 6. decembra 2001. godine, zbog toga što podnosilac ustavne žalbe, odnosno njegov punomoćnik nisu došli na ročišta, iako su bili uredno pozvani.

Pored perioda koji se ne može staviti na teret sudu, već podnosiocu ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je sporo i nedelotvorno postupanje Opštinskog suda prevashodni razlog neopravdanom i nerazumno dugo m trajanj u ovog parničnog postupka . Opštinski sud je prvu prvostepenu presudu doneo tek 11 godina nakon podnošenja tužbe, a bilo mu je potrebno čak 13 meseci da pismeni otpravak te presude izradi i dostavi strankama . Štaviše, Ustavni sud ukazuje da je sama činjenica to što predmetna parnica, koja se vodi radi isplate duga, traje duže od 16 godina i da je još uvek u toku postup ak pred prvostepenim sudom, dovoljna da se utvrdi da je podnosiocu povređeno prav o na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2325/2012 (ranije predmet Osnovnog suda u Novom Sadu P. 54716/2010), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), odlučujući kao tački 1. izreke.

5. Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Novom Sadu, da preduzme sve mere kako bi se osporeni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i određeni doprinos podnosioca ustavne žalbe odugovlačenju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo, zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti