Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u izvršnom postupku protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. Dosuđena je naknada materijalne štete u visini neutroženog potraživanja.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zarija Pešića iz Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2010. godine, doneo je
O D L U K U
1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zarija Pešića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku po reviziji koji se pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu vodio u predmetu P. 661/05.
2. Odbacuje se ustavna žalba Zarije Pešića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 661/05 od 18. oktobra 2005. godine, presude Okružnog suda u Vranju Gž. 616/06 od 7. marta 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 661/05 od 19. oktobra 2006. godine i rešenja Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 661/05 od 7. decembra 2006. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Zarije Pešić iz Vladičinog Hana je 21. januara 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 661/05 od 18. oktobra 2005. godine, presude Okružnog suda u Vranju Gž. 616/06 od 7. marta 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 661/05 od 19. oktobra 2006. godine i rešenja Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 661/05 od 7. decembra 2006. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku po reviziji koja je izjavljena protiv presude Okružnog suda u Vranju Gž. 616/06 od 7. marta 2006. godine.
U ustavnoj žalbi je opisan pravni odnos povodom koga je vođen parnični postupak i u kome su donete osporene odluke, a u pogledu povrede prava na suđenje u razumnom roku istaknuto je da je proteklo godinu dana od donošenja rešenja o izjavljenoj reviziji pa do njegovog dostavljanja.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredbom člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.), kao i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u pismene dokaze priložene spisima ovog predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o postojanju povrede prava podnosioca na suđenje u razumnom roku:
Podnosilac ustavne žalbe je 25. oktobra 2006. godine izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Vranju Gž. 616/06 od 7. marta 2006. godine. Ispitujući podnetu reviziju, Opštinski sud u Vladičinom Hanu doneo je 7. decembra 2006. godine rešenje P. 661/05, kojim se odbacuje revizija kao nedozvoljena. U obrazloženju rešenja je navedeno da je revizija izjavljena od strane lica koje nije advokat, kao i da je izjavljena protiv presude protiv koje se ne može izjaviti, u skladu sa odredbom člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Opštinski sud u Vladičinom Hanu je pokušao dostavu ovog rešenja podnosiocu 11. decembra 2006. godine i 5. marta 2007. godine, ali dostava nije mogla biti izvršena. Rešenje je uručeno podnosiocu 21. decembra 2007. godine.
Protiv ovog rešenja podnosilac ustavne žalbe nije izjavilo žalbu.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni postupak po reviziji, Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak trajao, od dana izjavljivanja revizije do dana dostavljanja rešenja po reviziji, ukupno jednu godinu i dva meseca.
Navedena dužina trajanja postupka, po oceni Ustavnog suda, ukazuje na to da podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Naime, u toku tog postupka doneta je odluka u roku od mesec i po dana od dana izjavljivanja revizije, a dostava te odluke je pokušana pet dana nakon njenog donošenja, ali nije izvršena iz razloga koji se ne mogu pripisati u krivicu postupajućeg suda.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je neosnovana ustavna žalba podnosioca izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku po reviziji koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu u predmetu P. 661/05, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbio.
6. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu koji se odnosi na presudu Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 661/05 od 18. oktobra 2005. godine, presudu Okružnog suda u Vranju Gž. 616/06 od 7. marta 2006. godine i rešenje Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 661/05 od 19. oktobra 2006. godine, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba u tom delu nije dopuštena, iz sledećih razloga:
Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Ustavna žalba se, saglasno odredbi člana 170. Ustava, kao i odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon stupanja na snagu Ustava od 8. novembra 2006. godine.
Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv sudskih odluka koje su donete pre stupanja na snagu Ustava, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4), jer ne postoje procesne pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
7. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu koji se odnosi na rešenje Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 661/05 od 7. decembra 2006. godine, Ustavni sud je iz dopisa Opštinskog suda u Vladičinom Hanu od 23. septembra 2008. godine utvrdio da podnosilac ustavne žalbe protiv osporenog rešenja nije izjavio žalbu.
Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09) propisano da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba, ako u ovom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena (član 385. stav 1.), kao i da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije (član 412. stav 3.).
Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe u odnosu na navedeno rešenje nije iskoristio sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“ br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić