Odbacivanje ustavne žalbe u krivičnom postupku pokrenutom od strane oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv akata kojima je odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage po zahtevu oštećenog kao tužioca. Pravo na pravično suđenje ne garantuje oštećenom da će krivični postupak biti sproveden, već štiti okrivljenog.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stanka Milojevića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 3101/01 od 12. juna 2002. godine, presude Opštinskog suda u Aleksincu P. 84/99 od 15. januara 2003. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 420/03 od 18. marta 2003. godine, rešenja Opštinskog suda u Aleksincu I 10/06 od 8. februara 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 1199/06 od 10. aprila 2006. godine, obaveštenja Okružnog javnog tužilaštva u Nišu Kt. 112/08 od 16. aprila 2008. godine, akta istražnog sudije Okružnog suda u Nišu Ki. 56/08 od 30. maja 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 324/08 od 4. juna 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1565/08 od 10. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanko Milojević iz Aleksinca, podneo je Ustavnom sudu, 12. septembra 2008. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 22, 25, 32, 36, 40. i 58. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Stanko Milojević, ovde podnosilac ustavne žalbe, je podneo krivičnu prijavu protiv četvoro sudija Opštinskog suda u Aleksincu i Okružnog suda u Nišu, zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz člana 360. Krivičnog zakonika. Istražni sudija Okružnog suda u Nišu je osporenim aktom Ki. 56/08 od 30. maja 2008. godine zatražio da veće tog suda donese odluku o njegovom neslaganju sa zahtevom za sprovođenje istrage oštećenog, kao tužioca. Osporenim aktom Kt. 112/08 od 16. aprila 2008. godine Okružno javno tužilaštvo u Nišu je podnosioca ustavne žalbe obavestilo da je njegovu krivičnu prijavu odbacilo i da može da preduzme krivično gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage Okružnom sudu u Nišu. Okružni sud u Nišu je osporenim rešenjem Kv. 324/08 od 4. juna 2008. godine odlučio da nema mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičenih za navedeno krivično delo po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, koje rešenje je postalo pravnosnažno 10. jula 2008. godine donošenjem osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1565/08.

4. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 324/08 od 4. juna 2008. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1565/08 od 10. jula 2008. godine, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Odredbom člana 241. stav 1. Zakonika propisano je da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a odredbama člana 243. stav 7. - da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6.), a protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja. Članom 64. stav 1. Zakona propisano je da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koji pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu.

Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da prilikom prijema zahteva za sprovođenje istrage, sud ispituje postojanje uslova za dalje vođenje postupka.

5. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se njome, a u odnosu na osporena rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 324/08 od 4. juna 2008. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1565/08 od 10. jula 2008. godine, u suštini, ukazuje da je tim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, te da podnosilac na povredi ovog prava zasniva i svoje tvrdnje o povredi ostalih označenih ustavnih prava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se oštećenom kao tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv okrivljenog lica protiv koga je podnet zahtev za sprovođenje istrage sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno, već naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na zajemčeni način pravično odlučiti o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da samim nesprovođenjem krivičnog postupka po zahtevu za sprovođenje istrage ili optužnom aktu oštećenog kao tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi ili nedonošenjem osuđujuće presude, ako je bilo uslova za vođenje postupka, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje. Stoga se oštećeni kao tužilac ne može ustavnom žalbom pozivati na to da mu je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1565/08 od 10. jula 2008. godine kojim je odbijena kao neosnovana njegova žalba izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 324/08 od 4. juna 2008. godine, povređeno pravo na pravično suđenje.

Imajući u vidu navedeno i da se tvrdnje o povredi svih ostalih prava suštinski zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. U pogledu dela ustavne žalbe u kome se osporavaju obaveštenje Okružnog javnog tužioca u Nišu Kt. 112/08 od 16. aprila 2008. godine i akt istražnog sudije Okružnog suda u Nišu Ki. 56/08 od 30. maja 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akti nemaju karakter pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podnosioca ustavne žalbe, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. Ostali osporeni akti i to - presuda Vrhovnog suda Srbije U. 3101/01 od 12. juna 2002. godine, presuda Opštinskog suda u Aleksincu P. 84/99 od 15. januara 2003. godine, presuda Okružnog suda u Nišu Gž. 420/03 od 18. marta 2003. godine, rešenje Opštinskog suda u Aleksincu I 10/06 od 8. februara 2006. godine i rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 1199/06 od 10. aprila 2006. godine, doneti su pre stupanja na snagu Ustava, te je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe u krivičnom postupku pokrenutom od strane oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti