Odbijanje ustavne žalbe u radnom sporu zbog neisplaćenih zarada

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u radnom sporu. Sud je ocenio da nisu povređena procesna prava podnosioca, jer su redovni sudovi dali ustavnopravno prihvatljive razloge za svoje odluke o troškovima veštačenja i odbijanju dokaznih predloga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1081/2008
17.06.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Pajića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miodraga Pajića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P1.br.623/07 od 1. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Gž1.br.250/08 od 29. avgusta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Pajić iz Valjeva je 15. septembra 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Mladena Nikića iz Valjeva, izjavio dozvoljenu i blagovremenu ustavnu žalbu Ustavnom sudu protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P1.br.623/07 od 1. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Gž1.br.250/08 od 29. avgusta 2008. godine.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenim presudama povređeno njegovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, navodeći da sudovi nisu obezbedili ravnopravan položaj strankama u parničnom postupku. Ističe da je prvostepeni sud bez jasnog obrazloženja odbio njegov predlog za izvođenje dokaza o činjenici koja je od suštinskog značaja u sporu u kome je učestvovao kao tužilac, kao i da je nepotrebno povećao troškove parničnog postupka time što je odredio izvođenje dokaza veštačenjem na okolnosti visine zarada koje je podnosilac ustavne žalbe tražio, a imajući u vidu da je njegov tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Takođe, podnosilac ustavne žalbe navodi da drugostepena presuda ne sadrži potpuno obrazloženje, jer se Okružni sud u Valjevu nije izjasnio o svim navodima iz žalbe na prvostepenu presudu. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i ukine osporene presude.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u predmet Opštinskog suda u Valjevu P1. br. 623/07 u kome su donete osporene presude i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Miodrag Pajić iz Valjeva (ovde podnosilac ustavne žalbe) je 28. juna 2007. godine Opštinskom sudu u Valjevu podneo tužbu protiv Slavice Milovanović iz Valjeva. Tužbenim zahtevom je tražio isplatu zarada koje je ostvario dok je bio u radnom odnosu u STR „TOBACCO“, čiji je vlasnik tužena. S obzirom da podnosilac ustavne žalbe u tužbi nije opredelio visinu iznosa zarada koje traži, naveo je da će to učiniti nakon veštačenja veštaka ekonomske struke, i u tom smislu, precizirati tužbeni zahtev.
Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 14. januara 2008. godine precizirao tužbeni zahtev, pošto je primio nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke. Na poslednjem ročištu za glavnu raspravu 1. februara 2008. godine, podnosilac ustavne žalbe je podneo predlog za saslušanje svedoka Miće Stefanovića i Darka Krunića, koji je prvostepeni sud rešenjem odbio. Posle završenog dokaznog postupka i zaključenja glavne rasprave, Opštinski sud u Valjevu je 1. februara 2008. godine doneo osporenu presudu P1. br. 623/07, kojom je odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju presude se navodi da su podnosilac ustavne žalbe i tužena bili u vanbračnoj zajednici, da su imali sporazum da se podnosiocu na ime zarade ne isplaćuje novčani iznos mesečno, već da može po potrebi i bez odobrenja od tužene uzimati zaradu STR „TOBACCO“ i da je pomenuti dogovor u celini poštovan. I pored toga što je na taj način tužena izmirila svoje obaveze, istaknuto je da je ona zbog stalnog pritiska podnosioca ustavne žalbe isplatila iznos od 2.800,00 eura, a da je podnosilac prilikom isplate pocepao priznanicu. Opštinski sud u Valjevu je ovakvo činjenično stanje utvrdio na osnovu iskaza saslušanih svedoka i tužene u svojstvu stranke, s obzirom na to da su njihovi iskazi međusobno saglasni, a da podnosilac ustavne žalbe nijednim svojim prigovorom njihove iskaze nije doveo u sumnju. Takođe, sud nije prihvatio iskaz podnosioca ustavne žalbe, jer nije potvrđen od strane saslušanih svedoka i nije u saglasnosti sa priloženim pismenim dokazima, a i podnosilac je ostavio utisak da ne govori istinu.
Podnosilac ustavne žalbe je protiv prvostepene presude izjavio žalbu 25. februara 2008. godine. Rešavajući po žalbi, Okružni sud u Valjevu je doneo osporenu presudu Gž1. br. 250/08 od 29. avgusta 2008. godine, kojom je odbio žalbu podnosioca ustavne žalbe na presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. br.623/07 od 1. februara 2008. godine, prihvatajući u celini obrazloženje presude prvostepenog suda.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP), („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koje su od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari, je propisano: da sud odlučuje po svom uverenju koje će činjenice uzeti kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 8.); da tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak na osnovu člana 100. (član 187. stav 1.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke i da sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica (član 221. st. 1. i 2.); da se dokazi izvode na glavnoj raspravi (član 225. stav 1.); da će sud radi otklanjanja nedostataka preduzeti potrebne mere predviđene u ovom zakonu (čl. 78. i 103.), kada utvrdi da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna (član 278.); da će sud po prethodnom ispitivanju tužbe doneti rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. 78. i 103. ovog zakona (član 279. stav 1. tačka 7)); da će predsednik veća ako smatra da nema dovoljno osnova za donošenje odluke o nekom pitanju koje se postavilo u toku prethodnog ispitivanja tužbe, ostaviti da o ovom pitanju donese odluku po prijemu odgovora na tužbu ili na pripremnom ročištu, odnosno na ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano (član 280.); da će predložene dokaze koje ne smatra važnim za odluku sud odbiti i u rešenju naznačiti razlog odbijanja (član 301. stav 2.); da u obrazloženju presude, odnosno rešenja drugostepeni sud treba da oceni žalbene navode od značaja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti (član 382. stav 1.).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe koja su u njoj označena.
Razmatrajući odredbu člana 187. stav 1. ZPP i građanskopravne sporove u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, Ustavni sud je ocenio da je isticanje visine tužbenog zahteva jedna od pretpostavki za urednost tužbe. Naime, navedenom odredbom ZPP je propisano šta tužba treba da sadrži, te je sud u parničnom postupku ovlašćen da u slučaju nedostatka nekog od obaveznih elemenata tužbe pozove tužioca na uređenje, odnosno da rešenjem odbaci tužbu u slučaju kad je nju podneo punomoćnik tužioca koji je advokat. Takva procesna ovlašćenja sud koristi u postupku prethodnog ispitivanja tužbe. Ipak, odredbom člana 280. ZPP dozvoljena je mogućnost da tužilac otkloni nedostatak u pogledu tužbenog zahteva na pripremnom ročištu, odnosno u fazi glavne rasprave. U konkretnom slučaju, izvođenjem dokaza veštačenjem na okolnosti visine zarada je omogućeno podnosiocu ustavne žalbe da podneskom od 14. januara 2008. godine precizira tužbeni zahtev i na taj način uredi tužbu. Izvršavanjem ove obaveze podnosioca ustavne žalbe propisane odredbama ZPP, stvorena je procesna pretpostavka da Opštinski sud u Valjevu raspravi o njegovom tužbenom zahtevu, odnosno da posle izvedenog dokaznog postupka i zaključenja glavne rasprave odluči o njegovoj osnovanosti. Stoga, po oceni Ustavnog suda, nametanjem obaveze podnosiocu ustavne žalbe da snosi troškove veštačenja nije povređena neka od procesnih garancija iz člana 32. stav 1. Ustava.
Takođe, Ustavni sud je zaključio da su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da je Opštinski sud u Valjevu u dokaznom postupku narušio procesnu ravnopravnost stranaka. Naime, postupak dokazivanja obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, pri čemu sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica. Nadležni sud je dominus litis u parničnom postupku, pa nije dužan da izvede sve dokaze koje stranke predlože. Pri tome, sud postupa saglasno načelu slobodne ocene dokaza, pa će odbiti dokazivanje činjenice o čijoj je istinitosti ili neistinosti već stekao uverenje. U konkretnom slučaju, Ustavni sud smatra da je Opštinski sud dao ustavnopravno prihvatljive razloge za odbijanje predloga podnosioca ustavne žalbe za izvođenje dokaza na poslednjem ročištu za glavnu raspravu, pa stoga i nije narušena procesna jednakost stranaka u parničnom postučku.
Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj pravo na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije podrazumeva i obavezu suda da obrazloži svoju presudu. Ipak, ovo se ne može tumačiti kao potreba davanja detaljnog odgovora u vezi svakog argumenta (presuda Van de Hurk protiv Holandije od 19. aprila 1994. godine), a i obim dužnosti da se da obrazloženje presude razlikovaće se zavisno od prirode same odluke (presuda Hiro Balani protiv Španije od 9. decembra 1994. godine).
Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude doneli Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi u granicama svoje nadležnosti i u pravilno i zakonito sprovedenom postupku, u kome je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno učestvovanje u postupku, praćenje toka postupka, preduzimanje zakonom dopuštenih radnji i izjavljivanje redovnog pravnog leka. Po oceni Suda, osporene presude su zasnovane na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava, prvostepeni i drugostepeni sud su obrazložili svoje pravno stanovište u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da su ta pravna stanovišta posledica proizvoljnog tumačenja sudova i neprihvatljive primene materijalnog prava.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07), ustavnu žalbu treba odbiti kao neosnovanu.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe u radnom sporu zbog neisplaćenih zarada

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti