Odluka Ustavnog suda o povredi prava u postupku administrativnog izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neizvršenja rešenja o rušenju bespravnog objekta, koje traje preko devet godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10815/2013
04.02.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. C . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. februara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. C . i utvrđuje da je u postupku administrativnog izvršenja koji se vodi pred Građevinskom inspekcijom Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Leskovca u predmetu 356-223/06-07 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. C . iz Leskovca je, 13. decembra 2013. godine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Građevinskom inspekcijom Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Leskovca u predmetu 356-223/06-07.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su podnositeljka ustavne žalbe i njen suprug 2006. godine podneli prijavu Građevinskoj inspekciji u Leskovcu da su njihovi susedi započeli gradnju objekta u neposrednoj blizini njihovog stambenog objekta "mimo svih urbanističkih uslova"; da je 11. septembra 2006. godine doneto rešenje kojim je naloženo rušenje tog objekta, a potom i zaključak o dozvoli izvršenja, ali da rušenje nije sprovedeno; da je Opštinski sud u Leskovcu doneo 26. oktobra 2006. godine rešenje P. 2492/06 kojim je usvojena privremena mera tužioca M. C. iz Leskovca, supruga podnositeljke, i naloženo je tuženima da odmah obustave izvođenje građevinskih radova na predmetnom objektu; da podnositeljka nije dala saglasnost za legalizaciju predmetnog objekta, te da je pravnosnažno odbijen zahtev za legalizaciju.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je neizvršavanjem rešenja o izvršenju u periodu od preko sedam godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je predložila da Ustavni sud usvoji njenu ustavnu žalbu, naloži Građevinskoj inspekciji u Leskovcu da preduzme sve mere na okončanju predmetnog postupka, kao i da joj zbog utvrđene povrede prava naknadi nematerijalnu štetu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Građevinske inspekcije Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Leskovca u predmetu 356-223/06-07 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe i njen suprug su podneli prijavu Građevinskoj inspekciji u Leskovcu, jer su njihovi susedi započeli gradnju objekta na nepropisnoj blizini od njihove porodične kuće, uz međnu liniju parcele njihovog stambenog objekta, u gabaritima koji su veći od kuće koja je prethodno srušena.

Suprug podnositeljke je podneo i tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženih, sa predlogom da sud donese privremenu meru kojom će naložiti tuženima da odmah obustave izvođenje građevinskih radova na predmetnom objektu. Ova privremena mera je usvojena rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 2492/06 od 26. oktobra 2006. godine.

Rešenjem Građevinske inspekcije Opštinske uprave za inspekcijske poslove opštine Leskovac broj 356-223/06-07 od 11. septembra 2006. godine naloženo je S.H. iz Leskovca, investitoru radova na izgradnji predmetnog stambenog objekta da, u roku od jednog dana od dana prijema rešenja, poruši temelje započetog stambenog objekta, jer ne poseduje rešenje o odobrenju za izgradnju, kao ni prijavu početka izvođenja radova.

Imajući u vidu da nije postupljeno po nalogu koji je dat navedenim rešenjem o izvršenju, isti organ je doneo zaključak o dozvoli izvršenja broj 356-223/06-07 od 19. septembra 2006. godine.

A.S. i S.H, oboje iz Leskovca su 9, odnosno 17. oktobra 2006. godine podneli zahtev za izdavanje akta o urbanističkim uslovima za izgradnju predmetnog stambenog objekta, pa je Opštinska uprava opštine Leskovac izdala akt o urbanističkim uslovima broj 353-508/06-02 od 21. novembra 2006. godine. Rešenjem Opštinske uprave za urbanizam, građevinske i komunalno-stambene poslove opštine Leskovac broj 353-508/06-02 od 25. septembra 2007. godine odbijen je prigovor A.S. uložen na akt o urbanističkim uslovima. Protiv ovog rešenja A.S. je izjavila žalbu.

Zaključkom Građevinske inspekcije broj 356-223/06-07 od 11. marta 2008. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari, imajući u vidu da je protiv akta o urbanističkim uslovima izjavljena žalba.

Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja broj 220-353-27/2007-04 od 20. februara 2009. godine odbijena je žalba izjavljena protiv rešenja Opštinske uprave za urbanizam, građevinske i komunalno-stambene poslove opštine Leskovac broj 353-508/06-02 od 25. septembra 2007. godine.

A.S. iz Leskovca je 6. novembra 2009. godine podnela zahtev za legalizaciju predmetnog objekta. Prvostepeni organ je obavešten od strane podnositeljke ustavne žalbe da nije saglasna da se objekat legalizuje jer se njegovom izgradnjom ugrožavaju njeni ranije sagrađeni objekti. Predmetni zahtev za legalizaciju je rešenjem Gradske uprave za urbanizam i stambene komunalne poslove broj 351-109/10-02 od 28. aprila 2010. godine odbijen kao neosnovan, sa obrazloženjem da je objekat koji je predmet legalizacije izgrađen na udaljenosti od susednog objekta koja je manja od propisne udaljenosti od četiri metra, a da je vlasnik susednog objekta, ovde podnositeljka ustavne žalbe, osporavala izgradnju. Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja broj 353-351-23/2010-09 od 15. maja 2010. godine odbijena je žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja. Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 27333/10 od 20. oktobra 2011. godine odbijena je kao neosnovana tužba izjavljena protiv navedenog konačnog upravnog akta. U ovom upravnom sporu podnositeljka ustavne žalbe je učestvovala kao zainteresovano lice.

Rešenjem Građevinske inspekcije Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Leskovca broj 356-226/06-07 od 27. juna 2013. godine naređeno je S.H. i A.S. zatvaranje gradilišta objekta u izgradnji, jer ne poseduje građevinsku dozvolu.

Rešenjem Gradske uprave za urbanizam i komunalno-stambene poslove grada Leskovca broj 353-541/13-02 od 26. avgusta 2013. godine odbijen je zahtev A.S. kojim je tražila izdavanje rešenja o lokacijskoj dozvoli za izgradnju predmetnog stambenog objekta.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da je stranka lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39.); da se rešenje doneseno u postupku izvršenja izvršava kad postane izvršno (član 261. stav 2.); da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem (član 266. stav 1.).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09), koji je bio na snazi na dan donošenja rešenja prvostepenog organa broj 356-223/06-07 od 11. septembra 2006. godine, bilo je propisano: da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen – da naredi rešenjem rušenje objekta, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez odobrenja za izgradnju i prijave početka izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, odnosno glavnog projekta (član 141. stav 1. tačka 1); da je vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole dužan da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijavi opštinskoj, odnosno gradskoj upravi objekat čije je građenje, odnosno rekonstrukcija završena bez građevinske dozvole, a po isteku roka iz stava 1. ovog člana, opštinska, odnosno gradska uprava u roku koji ne može biti duži od 60 dana obaveštava vlasnika, odnosno investitora objekta o uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju, odnosno o dokumentaciji koju je dužan da priloži uz zahtev (član 160. st. 1. i 3.); da će, ako vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole ne prijavi objekat u roku iz člana 160. ovog zakona, odnosno ne podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju u roku iz člana 161. ovog zakona, opštinska, odnosno gradska uprava doneti rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta (član 162.).

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10-Odluka US, 24/11 i 121/12), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, bilo je propisano: da legalizacija, u smislu ovog zakona, jeste naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgrađene ili rekonstruisane bez građevinske dozvole, a da će se građevinska dozvola iz stava 1. ovog člana izdati za sve objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 185. st. 1. i 2.); da se postupak legalizacije pokreće po zahtevu vlasnika bespravno izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela, a da se zahtev za legalizaciju podnosi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 186. st. 1. i 2.); da se rušenje objekta, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati niti će se za te objekte donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije (član 197. stav 1.); da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela (član 198. stav 1.); da će se rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 218.).

5. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku izvršenja rešenja Građevinske inspekcije Opštinske uprave za inspekcijske poslove opštine Leskovac broj 356-223/06-07 od 11. septembra 2006. godine.

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe ratione personae, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je određeno da je stranka u upravnom postupku lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Građevinske inspekcije u Leskovcu broj 356-223/06-07 utvrdio da je nadležni organ, po službenoj dužnosti, a na osnovu prijave podnositeljke ustavne žalbe i njenog supruga, kao vlasnika susednog objekta, doneo rešenje o rušenju temelja započetog stambenog objekta i da je nesumnjiv interes podnositeljke da se postupak administrativanog izvršenja okonča u razumnom roku. Podnositeljka ustavne žalbe, kao vlasnik susednog objekta, nije dala saglasnost za legalizaciju predmetnog objekta, te je zahtev za legalizaciju istog pravnosnažno odbijen.

Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju rešenje o izvršenju doneto 11. septembra 2006. godine, a da je zaključak o dozvoli izvršenja donet 19. septembra 2006. godine.

Ocenjujući osnovanost navoda podnositeljke ustavne žalbe sa stanovišta označenog ustavnog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja organa koji vode postupak, kao i od značaja istaknutog prava za podnositeljku.

U konkretnoj situaciji, međutim, Ustavni sud navedene kriterijume nije ispitivao, s obzirom na specifičnu prirodu postupka admiistrativnog izvršenja. Ovaj sud posebno ukazuje na hitnost navedenog postupka, koja se ogleda u obavezi nadležnog organa da zaključak o dozvoli izvršenja donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno. Takođe, zakonodavac je hitnu prirodu ovog postupka naglasio ograničavanjem žalbenih razloga na samo izvršenje i isključenjem mogućnosti da se žalbom pobija pravilnost rešenja koje se izvršava, kao i taksativnim navođenjem razloga za obustavu i odlaganje administrativnog izvršenja.

Ustavni sud je utvrdio da sprovođenje izvršenja rešenja Građevinske inspekcije u Leskovcu broj 356-223/06-07 od 11. septembra 2006. godine traje preko devet godina i da još uvek nije okončano. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je 2011. godine pravnosnažno okončan postupak u kome je odbijen zahtev za legalizaciju spornog objekta, čime su se stekli uslovi za njegovo uklanjanje.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji se vodi pred Građevinskom inspekcijom u Leskovcu u predmetu broj 356-223/06-07 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak administrativnog izvršenja koji se vodi pred Građevinskom inspekcijom Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Leskovca u predmetu 356-223/06-07 okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za odlučivanje, a posebno trajanje predmetnog postupka nakon pravnosnažnog okončanja postupka koji se vodio po zahtevu za legalizaciju spornog objekta, jer su se tada stekli uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja nadležnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u postupku administrativnog izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti