Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Radnjom MUP-a, braniocu osumnjičenih nije dostavljeno rešenje o zadržavanju, čime mu je onemogućeno da izjavi žalbu u zakonskom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10822/2018
14.10.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Mir oslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. O . i B . N, obojice iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba D. O . i B . N . i utvrđuje da je radnjom Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcij a policije – OKP u Boru u predmetu Ku. 770/18 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. O . i B . N, obojica iz Bora, podneli su 25. septembra 2018. godine, preko punomoćnika P. J, advokata iz Bora, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP Ku. 770/18 LS 114/18 od 13. septembra 2018. godine i rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP Ku. 770/18 LS 115/18 od 13. septembra 2018. godine, kao i radnje MUP – Direkcije policije – OKP Bor u predmetu Ku. 770/18, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije i prava iz člana 2. Protokola 7. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se pravo garantovano označenom odredbom navedene Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenog Ustavom, to Ustavni sud postojanje njegove povrede ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da „ovlašćeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP u Boru nije dostavilo rešenja o zadržavanju Ku. 770/18 LS 114/18 od 13. septembra 2018. godine i Ku. 770/18 LS 115/18 od 13. septembra 2018. godine braniocu po službenoj dužnosti osumnjičenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, advokatu M. T, čime je ovakvom radnjom zajednički branilac onemogućen da izjavi žalbu na navedena rešenja“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu označenog ustavnog prava, da prizna pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, kao i pravo na naknadu troškova postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku iz dostavljene dokumentacije i akta Osnovnog suda u Boru Su. II -14 -153/2021 od 21. maja 2021. godine utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

- da je osporenim rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP Ku. 770/18 Ls. 114/18 od 13. septembra 2018. godine određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati D. O . koje se računa od 13. septembra 2018. godine od 14,00 sati, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da je u napred navedenom rešenju konstatovano da je obezbeđen branilac po službenoj dužnosti – advokat M . T, da je data pouka da protiv rešenja imenovani i njegov branilac imaju pravo žalbe sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Boru u roku od šest sati od dostavljanja rešenja, kao i da je rešenje uručeno D . O, a da on nije izjavio žalbu;

- da je osporenim rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP Ku. 770/18 Ls. 115/18 od 13. septembra 2018. godine određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati B. N . koje se računa od 13. septembra 2018. godine od 14,00 sati, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika;

- da je u napred navedenom rešenju ukazano da je obezbeđen branilac po službenoj dužnosti – advokat M . T, da je data pouka da protiv rešenja imenovani i njegov branilac imaju pravo žalbe sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Boru u roku od šest sati od dostavljanja rešenja, da je rešenje uručeno B . N, a da on nije izjavio žalbu;

- da je u aktu Osnovnog suda u Boru Su. II -14 -153/2021 od 21. maja 2021. godine navedeno da su osporena rešenja uručena neposredno osumnjičenima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, da u spisima predmeta nema dokaza da su rešenja uručena i braniocu po službenoj dužnosti – advokatu M . T . koji je prisustvovao njihovom saslušanju, kao i da u spisima predmeta nema dokaza da su na pomenuta rešenja izjavljene žal be;

- da su podnosioci ustavne žalbe pušteni na slobodu 15. septembra 2018. godine, nakon saslušanja pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Boru u predmetu Kt. 389/18.

4. Č lanom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1.), i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13 ) propisano je: da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja, a najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv (član 294. stav 1.); da o zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan donosi i uručuje rešenje. U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja (član 294. stav 2.); da protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od dostavljanja rešenja. O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 294. stav 3.).

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je radnjom Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP u Boru u predmetu Ku. 770/18 povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Pri tome navode da rešenja o zadržavanju podnosilaca ustavne žalbe kao osumnjičenih, nisu dostavljena braniocu osumnjičenih – advokatu M. T, a čime je branilac onemogućen da izjavi žalbu na rešenja o zadržavanju osumnjičenih.

Ustavni sud ukazuje da je, na osnovu člana 294. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, nadležni organ tj. Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP u Boru imao obavezu da rešenja Ku. 770/18 LS 114/18 od 13. septembra 2018. godine i Ku. 770/18 LS 115/18 od 13. septembra 2018. godine dostavi i braniocu osumnjičenih – advokatu M . T , a ne samo osumnjičenima D. O . i B . N . Kako je Ustavni sud aktom Osnovnog suda u Boru Su. II -14 -153/2021 od 21. maja 2021. godine obavešten da napred navedena rešenja nisu dostavljena braniocu, već samo podnosiocima ustavne žalbe, to je Ustavni sud utvr dio da je na taj način branilac onemogućen da (eventualno) izjavi žalbu u korist podnosilaca, a protiv rešenja o zadržavanju.

Stoga je Ustavni sud oceni o da su osnovane tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe da im je osporenom radnjom Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP u Boru u predmetu Ku. 770/18 povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud je, ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava iz člana 36. stav 1. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na pravno sredstvo. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

6. U odnosu na osporena rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP Ku. 770/18 LS 114/18 od 13. septembra 2018. godine i Ku. 770/18 LS 115/18 od 13. septembra 2018. godine, Ustavni sud je ocenio da podnosioci samo formalno osporavaju navedena rešenja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Podnosioci su zahtevali od Ustavnog suda da im se nadoknadi nematerijalna šteta u iznosu od po 1.000 evra, ali je Ustavni sud odlučio da se u konkretnom slučaju štetne posledice i pravično zadovoljenje postignu utvrđivanjem povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava.

8. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1,) člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti