Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedopuštenosti i neblagovremenosti u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je kao nedopušten, jer razlozi za odbacivanje vanrednog pravnog leka nisu povredili ustavna prava. Preostali deo žalbe protiv nižestepenih odluka odbačen je kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavka Popovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije,na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavka Popovića izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5271/04-93 od 24. jula 2007. godine, rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5271/04-93 od 17. septembra 2007. godine, presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2537/10 od 23. marta 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 606/10 od 16. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavko Popović iz Beograda izjavio je 9. marta 2011. godine, preko svojih punomoćnika Borisa Bogdanovića i Nemanje Vasiljevića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv pojedinačnih pravnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije i povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog odredbom člana 21. Ustava.

U ustavnoj žalbi navedeno je da je „pored svih nezakonitosti“ učinjenih od strane nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud osporene sudske odluke poništi „radi ponovnog zakonitog odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta kojim se povređuje ili uskraćuje ljudsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5271/04-93 vođena parnica između podnosioca ustavne žalbe, u svojstvu tuženog, i tužioca B. R; da je osporenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu usvojen tužbeni zahtev; da je osporenim rešenjem istog suda obavezan podnosilac ustavne žalbe da tužiocu B. R. naknadi troškove parničnog postupka; da je Apelacioni sud u Beogradu presudom Gž. 2537/10 od 23. marta 2010. godine odbio žalbu tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv osporenih odluka Prvog opštinskog suda u Beogradu; da je podnosilac ustavne žalbe Republičkom javnom tužiocu podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv predmetnih presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu; da je po dobijanju obaveštenja Republičkog javnog tužioca da neće podići ovaj vanredni pravni lek, podnosilac ustavne žalbe izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti; da je Vrhovni kasacioni sud svojim rešenjem Gzz1. 606/10 od 16. decembra 2010. godine odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti.

Na osnovu okolnosti da je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 606/10 doneto 16. decembra 2010. godine Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu sasvim sigurno primio pre tog dana.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, zabranjuje se svaka diskriminacija po bilo kom osnovu (član 21.), jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima (član 36. stav 1.), jemči se pravo na pravično suđenje pred nezavisnim, nepristrasnim i zakonom već ustavnoljenim sudom (član 32. stav 1.), kao i pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da: javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke (član 413. stav 1.); da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) tog zakona (član 417.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je sud zasnovao svoju presudu na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 365. stav 2. tačka 5)); da je stranka koja je podnela predlog javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ovlašćna da, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, sama izjavi ovaj vanredni pravni lek (član 418.).

5. Ustavni sud je ocenio da podnosilac u ustavnoj žalbi ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno neko od Ustavom zajemčenih prava.

Ustavni sud ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud jedini kompetentan da utvrdi postojanje procesnih pretpostavki za meritorno odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, dok je Ustavni sud nadležan da, u granicama navoda ustavne žalbe, ispita da li su razlozi zbog koji je najviši sud u Republici Srbiji odbacio vanredni pravni lek prihvatljivi sa stanovišta zaštite ljudskih prava.

Ustavni sud je, u konkretnom slučaju, ocenio da su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavnopravno prihvatljivi.

Naime, razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti krajnje su restriktivni. Javni tužilac može da izjavi ovo vanredno pravno sredstvo samo zbog toga što je sud protivno odredbama Zakona o parničnom postupku zasnovao svoju presudu na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, tj. zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 365. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku. S obzirom da parnična stranka zahtev za zaštitu zakonitosti može izjaviti samo umesto javnog tužioca, dakle supsidijarno razlozi zbog koji stranka može da izjavi ovaj pravni lek nisu ništa manje restriktivni od razloga zbog kojih to može da učini javni tužilac. Kako u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe zahtevom za zaštitu zakonitosti nije ukazivao na bitnu povredu odredaba parničnog postupka predviđenu članom 361. stav 1. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, već na neke druge povrede pravila postupka, Vrhovni kasacioni sud, po oceni Ustavnog suda, odbacivanjem nedozvoljenog zahteva za zaštitu zakonitosti nije mogao učiniti povredu prava na pravično suđenje.

Ustavni sud smatra da u svim imovinskim sporovima između pojedinaca, kao što je to slučaj u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, povreda imovinskih prava treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca o tome da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i da je diskriminisan, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali da je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti podnosilac stavljen u nejednak položaj u odnosu na treća lica.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno neko od Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu poziva, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, ukoliko je ustavna žalba podneta protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti i protiv odluka donetih u parničnom postupku koje su prethodile izjavljivanju ovog vanrednog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog zahteva za zaštitu zakonitosti, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu, pod uslovom da je od prijema drugostepene odluke do izjavljivanja ustavne žalbe protekao rok propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio da je između dana prijema osporene presude Apelacionog suda u Beogradu od strane podnosioca ustavne žalbe i dana izjavljivanja ustavne žalbe izvesno prošlo više od dva meseca i 15 dana, tj. više od 30 dana koliko prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu iznosi rok u kome se ustavna žalba može izjaviti, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5271/04-93 od 24. jula 2007. godine, rešenje tog suda P. 5271/04-93 od 17. septembra 2007. godine i presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2537/10 od 23. marta 2010. godine, odbacio kao neblagovremenu.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedopuštenosti i neblagovremenosti u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti