Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro 13 godina. Povreda prava na imovinu je odbijena jer je potraživanje naplaćeno u celosti sa zakonskom zateznom kamatom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 909/95 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je 21. marta 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava u 15 različitih izvršnih postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu, a koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-341/08.

S obzirom na to da je ustavnom žalbom zahtevano utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 15 različitih izvršnih postupaka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. stav 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio ove postupke i formirao 14 novih predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima iz ustavne žalbe o povredi prava navedenih u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu I. 909/95.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da povreda prava u ovom izvršnom postupku "neprekidno traje i da se odnosi na nerazumna odugovlačenja", a da se paralelno sa odugovlačenjem izvršenja podnosiocu ustavne žalbe ugrožava i njegovo pravo na imovinu. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud donese odluku kojom će ustavnu žalbu usvojiti i utvrditi da su mu prava čiju je zaštitu tražio povređena, kao i utvrditi mu pravo na naknadu štete.

 

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kruševcu I. 909/95 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 28. novembra 1995. godine podneo Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S. S. iz Kruševca, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kruševcu P. 1006/95 od 19. septembra 1995. godine, kojom je dužnik obavezan da poveriocu plati 2.100,00 američkih dolara u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu na dan isplate, sa zateznom zakonskom kamatom počev od 28. februara 1992. godine do konačne isplate, u roku od 15 dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da poveriocu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 330,00 dinara, u roku od 15 dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Predložio je da se izvršenje sprovede plenidbom gotovog novca, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika i namirenjem iz iznosa dobijenog prodajom.

Opštinski sud u Kruševcu je 18. decembra 1995. godine doneo rešenje o izvršenju I. 909/95, kojim je dozvolio predloženo izvršenje.

Protiv ovog rešenja izvršni dužnik je 5. februara 1996. godine podneo prigovor. Posle dostavljenog odgovora na prigovor dužnika od strane poverioca, Opštinski sud u Kruševcu je 16. februara 1996. godine doneo rešenje I. 909/95 kojim je delimično usvojen prigovor dužnika i određeno da se na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Kruševcu P. 1006/95 od 19. septembra 1995. godine dozvoli izvršenje protiv dužnika S. S. iz Kruševca radi naplate novčane tražbine u iznosu od 2.100,00 američkih dolara u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu na dan isplate, sa zateznom zakonskom kamatom počev od 28. februara 1992. godine do konačne isplate i iznosa od 330,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19. septembra 1995. godine do konačne isplate, plenidbom gotovog novca, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika i namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom, kao i da se poveriocu namire troškovi ovog izvršenja.

Sudski izvršitelj je 8. aprila 1996. godine i 12. juna 1997. godine vršio popis pokretnih stvari u dvorištu dužnika, a izvršni dužnik je 10. aprila 1998. godine pristupio u sud i izmirio troškove postupka.

Opštinski sud u Kruševcu je 12. maja 1998. godine doneo zaključak I. 909/95 o sprovođenju izvršenja, kojim je određeno da se na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Kruševcu P. 1006/95 od 19. septembra 1995. godine obavezuje izvršni dužnik S.S. iz Kruševca da isplati poveriocu Životi Milosavljeviću iz Kruševca iznos od 2.100,00 američkih dolara zaključno sa 12. junom 1998. godine.

Izvršni dužnik je 12. juna 1998. godine pristupio u sud i izmirio deo duga u iznosu od 2.000 nemačkih maraka i obavezao se da će poveriocu isplatiti još 500 nemačkih maraka. Sudski izvršitelj je 19. jula 2002. godine ponovo izašao na lice mesta i dužniku ostavio poziv radi izmirenja ostatka duga.

Izvršni sud je 4. septembra 2002. godine doneo zaključak I. 909/95 kojim je odredio iznos preostalog duga i rok za njegovo namirenje.

Podneskom od 11. septembra 2002. godine izvršni poverilac je obavestio sud da je saznao da je dužnikova supruga preminula i da „neće nikako u toku godine žalosti da potražuje dug uz asistenciju policije“.

Opštinski sud u Kruševcu je 28. marta 2006. godine ponovo doneo zaključak I. 909/95 kojim je odredio iznos preostalog duga i rok za njegovo namirenje.

Dug je izmirivan u nekoliko etapa (7. i 17. aprila i 7. i 9. juna 2006. godine), da bi 15. oktobra 2008. godine izvršenje bilo sprovedeno naplatom duga u celosti.

Podneskom od 16. juna 2008. godine, izvršni poverilac je obavestio sud da je 5. juna 2008. godine zaključio ugovor o cesiji sa svojim punomoćnikom u izvršnom postupku, po kome je navedenom advokatu ustupio svoja potraživanja iz više izvršnih postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu, i zatražio je da sud o tome obavesti izvršnog dužnika. Međutim, kako iz spisa predmeta to proizlazi, sud to nije učinio. Izvršni poverilac je, bez obzira na obaveštenje sudu o ustupanju potraživanja, nastavio da prima isplate od izvršnog dužnika.

4. Za ocenu navoda iz ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega dok je članom 58. stav 1. Ustava zajemčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93 i 24/94), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje i obezbeđenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1.); da se postupak izvršenja i obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2.); da će se izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja odrediti i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja, (član 4.); da odluke u postupku izvršenja i obezbeđenja donosi sud u obliku rešenja ili zaključka (član 7. stav 2.); da protiv rešenja o izvršenju dužnik može izjaviti prigovor (član 8. stav 2.); da u postupku izvršenja i obezbeđenja sud postupa hitno (član 10. stav 1.); da sud određuje izvršenje na osnovu izvršne isprave, a da su izvršne isprave sudska odluka i sudsko poravnanje (član 16. st. 1. i 2. tačka 1)); da je sudska odluka ili odluka donesena u prekršajnom postupku izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje dužnikove obaveze (član 18.); da se kao sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja mogu odrediti samo - prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, unovčenje drugih imovinskih, odnosno materijalnih prava i prenos sredstva koja se vode na računu kod Službe društvenog kljigovodstva (član 27.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom, procenom, prodajom stvari i namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom (član 72.); da će se istovremeno sa popisom stvari izvršiti i njihova procena (član 80.).

Zakonom o izvršnom postupku (“Službeni list SRJ“, broj 28/2000), bilo je propisano da će se postupak izvršenja i obezbeđenja koji je započet do dana stupanja na snagu ovog zakona dovršiti po dotadašnjim propisima i pravnim pravilima o izvršenju (član 276.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) (u daljem tekstu: ZOO), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga (član 436. stav 1.); da za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju i da je ispunjenje izvršeno ustupiocu pre obaveštenja o ustupanju punovažno i oslobađa dužnika obaveze, ali samo ako nije znao za ustupanje, inače obaveza ostaje i on je dužan da je ispuni prijemniku (član 438.).

 

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da se period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja konkretnog postupka od momenta njegovog započinjanja.

Analizirajući dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak pokrenut 28. novembra 1995. godine, podnošenjem izvršnog predloga, a da je okončan nakon 12 godina i 11 meseci, naplatom potraživanja u celosti 15. oktobra 2008. godine.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao. Naime, sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje, prigovoru koji je izjavljen na rešenje o izvršenju i da nakon toga sprovede izvršenje u skladu sa donetim rešenjem.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po Zakonu o izvršnom postupku bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku. Naime, izvršni sud je doneo zaključak o sprovođenju izvršenja I. 909/95 od 12. maja 1998. godine, da bi sledeću procesnu radnju preduzeo posle četiri godine 19. jula 2002. godine kada je sudski izvršitelj izašao na lice mesta i dužniku ostavio obaveštenje da izmiri preostali dug. U radu izvršnog suda je prisutan još jedan period neaktivnosti, kada je između dva zaključka o dozvoli izvršenja I. 909/95 od 4. septembra 2002. godine i I. 909/95 od 28. marta 2006. godine prošlo više od tri godine, a da u međuvremenu izvršni sud nije preduzeo nijednu procesnu radnju.

Ustavni sud je ocenio da je nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su Opštinskom sudu u Kruševcu stajala na raspolaganju, prvenstveno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje postupka u predmetu I. 909/95.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom da je podnosilac tražio namirenje značajnog novčanog iznosa.

Podnosilac ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, svojim postupcima nije doprineo produženju trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac ustavne žalbe podneskom od 16. juna 2008. godine obavestio Opštinski sud u Kruševcu da je potraživanje prema izvršnim dužnicima ustupio ugovorom o cesiji svom punomoćniku i da je tražio od prvostepenenog suda da obavesti dužnike o ustupanju potraživanja trećem. Međutim, saglasno odredbi člana 438. stav 1. ZOO, podnosilac ustavne žalbe je kao ustupilac bio dužan da obavesti dužnike o ustupanju potraživanja, dok propuštanje ovakve obaveze ima za posledicu da će, ukoliko dužnici ispune svoju obavezu prema podnosiocu, to biti punovažno i dovesti do prestanka njihove obaveze. Pored toga, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije priložio ugovor o cesiji kao dokaz da je potraživanje preneto sa njega, kao i činjenicu da je nastavio da prima isplate od izvršnog dužnika do namirenja duga u celosti.

Iz svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je svojim nedelotvornim postupanjem Opštinski sud u Kruševcu prevashodno odgovoran što predmetni izvršni postupak nije okončan u razumnom roku, te je utvrdio da je takvim postupanjem suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku izvršenja koji se u predmetu I. 909/95 vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, broj 109/07) ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, kao u tački 2. izreke.

6. Ocenjujući osnovanost istaknute povrede prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da u predmetnom izvršnom postupku sprovođenjem izvršenja po osnovu izvršne sudske odluke podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da svako novčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima Zakonom o izvršnom postupku izjednačene isprave u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca i da nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

Međutim, kako je u konkretnom slučaju predmetni izvršni postupak okončan naplatom potraživanja u celosti i kako je Zakonom o visini stope zatezne kamate (“Službeni list SRJ“, broj 9/01) propisano da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze plaća zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate po stopi određenoj ovim zakonom (član 1.), Ustavni sud je stao na stanovište da je dužnik svoju obavezu po osnovu zadocnjenja nadoknadio poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u skladu sa navedenim zakonskim rešenjem. Budući da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnoprihvatljive razloge za povredu prava na imovinu, niti je dostavio dokaze u prilog trvdnji da mu je povređeno navedeno Ustavom zagarantovano pravo, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbio, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević