Povreda prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravično suđenje u izvršnom postupku. Sud je poništio rešenje kojim je odbijen predlog za izvršenje zbog restrukturiranja dužnika, nalazeći da restrukturiranje ne može biti prepreka za naplatu potraživanja iz radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović, mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. V, M. V, Lj. G. i Z. G, svih iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. V, M. V, Lj. G. i Z. G. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 9408/10 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba S. V, M. V, Lj. G. i Z. G. i utvrđuje se da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. (I) 189/10 od 27. januara 2011. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. (I) 189/10 od 27. januara 2011. godine, pa se određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnosilaca ustavne žalbe na rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 9408/2010 od 28. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V, M. V, Lj. G. i Z. G, svi iz B, podneli su 10. marta 2011. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 9408/10 i protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. (I) 189/10 od 27. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi istakli: da su podneli predlog za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 22. januara 2002. godine protiv tuženog K. “T.“, B, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih pravosnažnim presudama, i to popisom, plenidbom i prodajom stanova u vlasništvu dužnika, kao i predlog za obezbeđenje novčanog potraživanja izdavanjem privremene mere; da je izvršni postupak prekinut nakon donošenja rešenja Trgovinskog suda u Beogradu PP. 4/02 od 25. aprila 2002. godine kojim je otvoren postupak prinudnog poravnanja nad dužnikom, ali da dužnik nije izvršio uplatu prve rate po navedenom rešenju; da su podnosioci 24. novembra 2003. godine predložili nastavak izvršnog postupka, ali da sud nije odlučio o ovom predlogu; da je Agencija za privatizaciju donela rešenje o restrukturiranju dužnika i da su podnosioci prijavili svoje potraživanje prema dužniku o čemu su obavestili i izvršni sud i predložili su da se izvršni postupak prekine; da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 940/10 od 28. septembra 2010. godine odbijen kao neosnovan predlog za izvršenje, primenom člana 20ž stav 1. tačka 7) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, a da je nakon toga, veće prvostepenog suda odlučujući o prigovoru poverilaca rešenjem Ipv. (I) 189/10 od 27. januara 2011. godine odbilo kao neosnovan prigovor poverilaca. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 9408/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe su podneli 22. januara 2002. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, predlog za izvršenje protiv dužnika K. „T.“, B, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu za isplatu zarade ostvarene kod dužnika , i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti dužnika, sa predlogom za određivanje privremene mere.

Podneskom od 25. februara 2002. godine poverioci su podneli novi predlog za izvršenje, bez predloga za određivanje privremene mere.

Podneskom od 5. aprila 2002. godine punomoćnik poverilaca je obavestio sud da je podneo zahtev preduzeću „J.“, B. za dostavu uverenja – potvrde da je dužnik nosilac prava raspolaganja na stanovima na kojima je predloženo izvršenje.

Izvršni sud je dopisom I. 31/02 od 12. aprila 2002. godine, zatražio od preduzeća „Jinpros“ da obavesti sud da li je dužnik K. „T.“, B, nosilac prava raspolaganja na stanovima na kojima je predloženo izvršenje, a navedeno preduzeće je dopisom od 10. maja 2002. godine obavestilo izvršni sud da je dužnik nosilac prava raspolaganja na stanovima na kojima je predloženo izvršenje.

Trgovinski sud u Beogradu je dopisom od 24. marta 2003. godine obavestio izvršni sud da je u postupku prinudnog poravnanja između Preduzeća za projektovanje i građenje K. „T.“, B , i njegovih poverilaca odobreno prinudno poravnanje i da se potraživanja poverilaca, ovde podnosilaca , smatraju utvrđenim , i to : M . V. u iznosu od 1.993.224,83 dinara, S. V. u iznosu od 577.417,30 dinara, Z. G. u iznosu od 789.400,57 dinara i Lj. G. u iznosu od 619.436,75 dinara.

Podneskom od 24. novembra 2003. godine punomoćnik poverilaca je obavestio izvršni sud da dužnik nije postupio po prinudnom poravnanju i predložio je da se postupak izvršenja nastavi, kao i podneskom od 9. januara 2004. godine.

Dopisom od 8. marta 2004. godine Trgovinski sud u Beogradu je obavestio izvršni sud da je rešenjem tog suda St. 117/03 od 17. septembra 2003. godine odbijen predlog za otvaranje stečaja nad K. „T.“, B.

Izvršni sud je dopisima I. 31/02 od 20. aprila 2004. godine i 31. januara 2005. godine pozivao punomoćnika poverilaca da dostavi izvod iz zemljišnih knjiga za predmetne nepokretnosti, odnosno ukoliko iste nisu uknjižene, potvrdu zemljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u Beogradu na tu okolnost.

Punomoćnik podnosilaca je podneskom od 10. februara 2005. godine obavestio izvršni sud da su javnim pozivom Agencije za privatizaciju, objavljenim 4. februara 2005. godine u dnevnom listu „Politika“ , pozvani poverioci da prijave potraživanja , u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad dužnikom i da su svoja potraživanja prijavili nadležnoj službi dužnika.

Agencija za privatizaciju je dopisom od 12. aprila 2005. godine obavestila izvršni sud da je 28. januara 2005. godine donela odluku o restrukturiranju preduzeća K. „T.“, B.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 9408/10 od 28. septembra 2010. godine je odbijen kao neosnovan predlog za izvršenje poverilaca podnet Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 25. februara 2002. godine.

Odlučujući o prigovoru, veće prvostepenog suda je rešenjem Ipv. (I) 189/10 od 17. januara 2011. godine odbilo kao neosnovan prigovor poverilaca izjavljen protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 9408/10 od 28. septembra 2010. godine.

4. Odredba Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavne žalbe , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, a članom 9. st. 5. i 6. Zakona je propisano da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.) .

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 119/12 od 17. decembra 2012. godine) je propisano da se u Zakonu o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon i 93/12), u članu 20ž stav 1. posle reči: "restrukturiranja" dodaju reči: "a najkasnije do 30. juna 2014. godine" (član 1.); a u stavu 6. reči: "do dana uplate prodajne cene ili prve rate ako se prodajna cena plaća na rate" zamenjuju se rečima: "najkasnije do 30. juna 2014. godine" (član 2.) .

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta označenog i Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, odnosno kasnije Prvog osnovnog suda u Beogradu, bitno i postupanje Agencije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer se izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije od 28. januara 2005. godine, nalazi u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Naime, Agencija za privatizaciju je 28. januara 2005. godine donela odluku o restrukturiranju izvršnog dužnika, a Četvrti opštinski sud u Beogradu nije preduzimao radnje u izvršnom postupku pet godina, da bi nakon toga Prvi osnovni sud u Beogradu , imajući u vidu sadržinu odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji doneo rešenje kojim je odbio predlog izvršnih poverilaca za izvršenje zbog toga što se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja. Međutim, Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizvovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude „Pini i drugi protiv Rumunije“, broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i „Kačapor i drugi protiv Srbije“, stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište zauzeto u ovom predmetu, već iskazao kroz ranije donete Odluke Ustavnog suda (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine).

Pri tome, Ustavni sud napominje da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koja je produžila rok u kome se subjekti privatizacije mogu nalaziti u postupku restrukturiranja do 30. juna 2014. godine, ne može predstavljati razlog za prekid izvršnog postupka koji je pokrenut radi prinudne naplate potraživanja iz radnog odnosa, kao što je slučaj i sa prinudnim izvršenjem povodom koga je podneta ustavna žalba. Ovo posebno iz razloga što je odredbom člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izričito predviđeno da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Ustavni sud je ocenio da na sprovođenje izvršenja, u konkretnom slučaju, ne bi mogla imati uticaja ni odredba člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da su predmet izvršenja neizmirene zarade podnosilaca ustavne žalbe. Naime, to su potraživanja koja, saglasno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, predstavljaju pravičnu naknadu za rad i kojih se niko ne može odreći.

6. U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je, s obzirom na to da pravnosnažne i izvršne presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 468/00 od 5. marta 2001. godine, presuda zbog izostanka istog suda P1. 466/00 od 26. decembra 2000. godine, presuda istog suda P1. 532/00 od 19. februara 2001. godine i presuda istog suda P1. 88/98 od 7. septembra 1998. godine, nisu izvršene ni nakon osam godina od podnošenja predloga za izvršenje, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, garantuje i zaštita stranaka u izvršnom postupku od arbitrerne primene prava od strane sudova, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. (I) 189/2010 od 27. januara 2011. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13–US), te je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. (I) 189/2010 od 27. januara 2011. godine i određivanjem da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnosilaca ustavne žalbe izjavljeno m protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 9408/10 od 28. septembra 2010. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.