Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog višegodišnjeg trajanja izvršnog postupka. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, usled neefikasnosti suda u sprovođenju izvršenja pravnosnažnog sudskog poravnanja koje traje od 1995. godine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu, a sada vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 622/95 povređena prava podnosioca na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. ove odluke okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, 21. marta 2008. godine, podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u 15 različitih izvršnih postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu, a koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už - 341/08.

S obzirom na to da je ustavnom žalbom zahtevano utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 15 različitih izvršnih postupaka, Ustavni sud je, na osnovu člana. 42. stav 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio ove postupke i formirao 14 novih predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima ustavne žalbe o povredi prava navedenih u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu I. 622/95.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je izvršni postupak pokrenut 14. avgusta 1995. godine, ali da postupak ni posle 13 godina još uvek nije okončan. Podnosilac je predložio da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu, utvrditi da su mu prava čiju je zaštitu tražio povređena, kao i utvrditi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kruševcu I. 622/95 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni postupak je do trenutka podnošenja ustavne žalbe trajao 13 godina, sedam meseci i sedam dana i još uvek nije okončan.

Podnosilac ustavne žalbe je 29. maja 1995. godine zaključio poravnanje sa tuženim (izvršnim dužnikom u osporenom izvršnom postupku) u predmetu P. 1007/95 kojim se tuženi obavezao da tužiocu (podnosiocu ustavne žalbe) plati 3.360 američkih dolara ili umesto ovog iznosa 14.000 dinara najkasnije do 30. juna 1995. godine, te, ukoliko to ne učini u ovom roku obavezuje se da počev od 1. jula 1995. godine pa do konačne isplate plati i zakonsku kamatu na dugovani iznos, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Podnosilac ustavne žalbe je 11. avgusta 1995. godine na osnovu ovog izvršnog naslova podneo predlog za izvršenje popisom i plenidbom gotovog novca i deviza, kao i pokretne imovine dužnika i njene prodaje radi namirenja potraživanja.

Opštinski sud u Kruševcu je 14. septembra 1995. godine doneo rešenje I. 622/95 kojim je odbio kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika izjavljen na rešenje o izvršenju ovog suda I. 622/95 od 14. avgusta 1995. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je sud ocenio da izvršni dužnik nije naveo ni jedan valjan razlog u smislu člana 50. Zakona o izvršnom postupku koji sprečava izvršenje rešenja, s obzirom na to da je u poravnanju koje predstavlja izvršni naslov tačno utvrđena obaveza dužnika, a koje poravnanje je dužnik kao stranka zaključio sa poveriocem.

Okružni sud u Kruševcu je, odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, doneo rešenje Gž. 1612/95 od 25. oktobra 1995. godine kojim je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Kruševcu. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je prigovor izvršnog dužnika neosnovan, s obzirom na to da se dužnik obavezao da ispati poveriocu dugovani iznos u skladu sa sudskim poravnanjem P. 1007/95, i to sa zakonskom zateznom kamatom od 1. jula 1995. godine.

Službeno lice - izvršitelj Opštinskog suda u Kruševcu je dva puta izlazio na teren: 26. juna 2002. godine, kada je konstatovao da izvršni dužnik ne stanuje na naznačenoj adresi (nakon čega je izvršni sud 22. oktobra 2003. godine tražio od Ministarstva unutrašnjih poslova - Sekretarijata u Kruševcu - Policijske stanice Kruševac da dostavi informaciju o prebivalištu izvršnog dužnika) i 23. aprila 2004. godine kada je sudski izvršitelj konstatovao da nikoga nije zatekao u kući izvršnog dužnika i da je u vratima kuće ostavio poziv dužniku da se 26. aprila 2004. godine javi u sud.

Izvršni dužnik je 26. aprila 2004. godine isplatio celokupne parnične troškove i troškove izvršenja izvršnom poveriocu u iznosu od 5.133,00 dinara, a 8. maja 2004. godine je poveriocu na ime dela duga predao 750 evra, 14. juna 2004. godine je na ime dela duga službenom licu Opštinskog suda u Kruševcu predao 500 evra, 15. juna 2004. godine poveriocu 200 evra, 25. juna 2004. godine 10.600 dinara, 17. jula 2004. godine 300 evra, 10. septembra 2004. godine 400 evra, 19. septembra 2005. godine je na ime dela duga službenom licu suda isplatio još 410 eura.

Izvršni poverilac je 27. januara 2009. godine podneo predlog "dopunskog" rešenja o izvršenju kojim je od izvršnog suda tražio da odredi izvršenje preostalog novčanog potraživanja utvrđenog izvršnom ispravom - sudskim poravnanjem P. 1007/95 od 29. maja 1995. godine koje glasi na iznos od 14. 000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 1. jula 1995. godine, sada zabranom i uplatom polovine od svakog mesečnog iznosa penzije koju je dužnik ostvario kod Fonda PIO - Filijala u Kruševcu (u daljem tekstu: Fond PIO) dok se preostali dug ne namiri u celini. U istom predlogu "dopunskog" rešenja o izvršenju izvršni poverilac je naveo da prihvata i predlaže veštačenje ostatka duga sa presekom na dan 31. decembra 2008. godine za šta nudi predujam, kao i da veštačenje neće biti potrebno ako dužnik prihvati da ostatak duga iznosi 500.000 dinara na dan 31. decembar 2008. godine, u pet jednakih mesečnih rata po 100 000 dinara zaključno sa 30. junom 2009. godine, počev od 28. februara 2009. godine, te da će tako utvrđen dug ostati u nominalnom iznosu (bez kamate) ako bude namiren u celini i da će na ovaj način dužniku biti otpisana polovina kamate, kao i da ova opcija važi do 15. februara 2009. godine.

Na osnovu ovog predloga dopunskog rešenja o izvršenju Opštinski sud u Kruševcu je 9. februara 2009. godine doneo rešenje I. 622/95.

Opštinski sud u Kruševcu je 13. jula 2009. godine dostavio Fondu PIO rešenje I. 622/95 od 9. februara 2009. godine, dok je izvršni poverilac 18. januara 2010. godine podneo predlog Opštinskom sudu u Kruševcu da sud donese rešenje kojim će obavezati Fond PIO da mu se isplate svi propušteni obroci po rešenju o izvršenju I. 622/95 od 9. februara 2009. godine, počevši od 13. jula 2009. godine.

4. Za ocenu navoda ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok je članom 58. stav 1. Ustava zajemčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni list SFRJ'', 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93 i 24/94) bilo je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi redovni sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 10. stav 1.); da sud određuje izvršenje na osnovu izvršne isprave, a da su izvršne isprave: izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje (član 16. stav 1. i stav 2. tačka 1)); da se sudskim poravnanjem smatra poravnanje zaključeno pred tim sudovima (član 17. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) bilo je propisano: da se kao sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja mogu odrediti samo: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, unovčenje drugih imovinskih prava i prenos sredstava koja se vode na računu kod nosioca platnog prometa (član 28.); da predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja može biti svaka dužnikova stvar ili imovinsko pravo koje nije zakonom izuzeto od izvršenja, odnosno ako izvršenje na njemu nije zakonom ograničeno (član 29.); da kad izvršnu radnju treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a dužnik nije prisutan ili neće prostoriju da otvori, službeno lice otvoriće prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina (član 45. stav 3.); da je službeno lice ovlašćeno da udalji lice koje ometa sprovođenje izvršenja, a po potrebi i da zatraži pomoć od nadležnog organa unutrašnjih poslova (član 47. stav 1.); da će službeno lice pre nego što pristupi popisu, predati dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima, a ako se dužniku rešenje o izvršenju nije moglo predati prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno; (član 67. st. 1. i 2.); da će se popistai onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje poveriočevog potraživanja i troškova izvršenja (član 69. stav 1.); da se o popisu i proceni sastavlja zapisnik (član 75. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da se u pogledu izvršenja na zaradi, primenjuju odredbe ove glave zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 181.); da se rešenjem o izvršenju na zaradi, određuje plenidba na određenom delu zarade i nalaže državnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvršnom dužniku isplaćuje zaradu, da novčani iznos, za koji je određeno izvršenje, isplati odnosno isplaćuje izvršnom poveriocu, da u zaradu, u smislu ovog zakona, ulaze sva primanja po osnovu rada (član 182.); da izvršni poverilac može da predloži da sud u izvršnom postupku rešenjem obaveže poslodavca da mu izmiri sve obroke koje je propustio da obustavi i isplati prema rešenju o izvršenju (član 187. stav 1.); da se odredbe ovog zakona koje se odnose na izvršenje na zaradi shodno primenjuju i na izvršenja na primanjima po osnovu socijalnog osiguranja (član 189.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) (član 304.).

Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) je propisano da ako dužnik pored glavnice duguje i kamate i troškove, a uračunavanje se vrši tako što se prvo otplaćuju troškovi, zatim kamate i najzad glavnica (član 313.).

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora obuhvatiti celokupan period trajanja postupka, pa time i period trajanja izvršnih postupaka od podnošenja predloga za izvršenje 11. avgusta 1995. godine do dana izjavljivanja ustavne žalbe. Ustavni sud je konstatovao da izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno, a izvršenje presude smatra se sastavnim delom "suđenja" u smislu člana 32. stav 1. Ustava. S tim u vezi, navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka nije apsolutna kategorija i zavisi od niza činilaca koji se moraju proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Osnovni činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu; priroda zahteva, odnosno značaj istaknutog prava za podnosica; ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku; postupanje suda koji vodi postupak.

Ustavni sud je zaključio da se u ovom predmetu ne radi o složenoj pravnoj stvari. Naime, sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje, nakon čega je trebalo da sprovede izvršenje plenidbom gotovog novca i deviza, kao i pokretne imovine dužnika i njenu prodaju, u skladu sa donetim rešenjem.

Ocenjujući značaj predmeta izvršenja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za podnosioca, s obzirom da je postupak bio pokrenut radi namirenja većeg novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku. Podnosilac ustavne žalbe se, po oceni Ustavnog suda, u skladu sa tim i ponašao u predmetnom postupku, te se 12 puta pismeno obraćao izvršnom sudu tražeći od suda da postupa u skladu sa zakonskim rokovima, kao i da se nakon više od četiri godine neaktivnosti suda i nešto više od tri godine od poslednje uplate dužnika na ime potraživanja, ponovo obratio sudu sa predlogom za dopunsko rešenje o izvršenju, u kojem je predložio da se ostatak potraživanja naplati zabranom i uplatom polovine od svakog mesečnog iznosa penzije koju dužnik ostvaruje kod Fonda PIO u trajanju dok se preostali dug ne namiri u celini, kada je predložio veštačenje ostatka duga, tj. da veštačenje neće biti potrebno ukoliko izvršni dužnik prihvati da ukupan iznos ostatka duga iznosi 500.000 dinara, koje će platiti u pet jednakih mesečnih rata, na koji način bi mu podnosilac otpisao polovinu.

Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postupak, Ustavni sud je konstatovao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje određeno pomenutim rešenjem sprovelo do kraja. Ovo proizlazi iz činjenice da je sudski izvršitelj samo dva puta izlazio na teren, prvi put kada je ustanovio da adresa koja je navedena u predlogu za izvršenje nije ispravna i drugi put kada nikoga nije zatekao kod kuće, ni ne pokušavajući da uđe u kuću izvršnog dužnika, na šta po Zakonu o izvršnom postupku ima pravo. Bitna karakteristika izvršnog postupka jeste njegov prinudni karakter određen kroz aktivno ponašanje suda sve do okončanja izvršnog postupka, tj. hitno preduzimanje svih radnji koje treba da dovedu do okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. S obzirom na to da izvršni sud nije naložio finasijsko veštačenje preostalog duga koje je podnosilac predložio u dopunskom rešenju o izvršenju 27. januara 2009. godine, a sud usvojio rešenjem I. 622/95 od 9. februara 2009. godine, Ustavni sud konstatuje, imajući u vidu odredbu člana 313. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da ako dužnik pored glavnice duguje i kamate i troškove, uračunavanje se vrši tako što se prvo otplaćuju troškovi, zatim kamate i najzad glavnica, da izvršni sud nije utvrdio koliko još izvršni dužnik tačno duguje. Ustavni sud je konstatovao da je izvršni sud propustio i da rešenjem obaveže Fond PIO da izmiri sve obroke koje je nije obustavio i isplatio prema rešenju o izvršenju od 9. februara 2009. godine i pored činjenice da se podnosilac ustavne žalbe obratio sudu šest meseci nakon što je rešenje o izvršenju dostavljeno Fondu, po kojem, prema navodima podnosioca, nije postupljeno. Takođe, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta konstatovao pet perioda neaktivnosti izvršnog suda: 25. oktobar 1995. godine - 26. jun 2002. godine, 26. jun 2002. godine - 22. oktobar 2003. godine, 22. oktobar 2003. godine - 23. april 2004. godine, 23. april 2004. godine - 9. februar 2009. godine i 13. jul 2009. godine pa do danas, u kojima izvršni sud nije preduzimao ni jednu radnju iz svoje nadležnosti.

Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim slučajevima, do čega u konkretnom slučaju nije došlo, jer izvršni postupak i dalje traje iako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 10. stav 1. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku, kao i odredbi člana 5. stav 1. važećeg Zakona o izvršnom postupku, postupa hitno. Osnovni razlog višegodišnjeg trajanja postupka je neefikasno postupanje Opštinskog suda u Kruševcu, sada Osnovnog suda u Kruševcu, tj. nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugom vremenskom trajanju izvršnog postupka, niti je preduzimao procesne radnje kojima bi odugovlačio postupak.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku I. 622/95 koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kruševcu, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Pored toga, Sud je cenio i navedenu povredu prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je u Odluci Už - 1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetu "Kačapor i drugi protiv Srbije" (predstavke br. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06 od 15. januara 2008. godine, stav 119.) i u predmetu "Vlahović protiv Srbije" (predstavka br. 42619/04 od 16. decembra 2008. godine, stav 81. obrazloženja) izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršenja po zaključenom poravnanju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine garantovano članom 58. stav 1. Ustava.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i naložio Osnovnom sudu u Kruševcu, kao nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem mogućem roku, te odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

Saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, te je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredbe 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević