Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro osam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 100 evra, uzevši u obzir pasivnost stranke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10853/2013
14.10.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Dubljevića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slobodana Dubljevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 4438/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 6284/05) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Dubljević iz Leskovca podneo je, 10. decembra 2013. godine, preko punomoćnika Slavice Stojanović, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 4438/12.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da je osporeni parnični postupak, u kome je imao svojstvo tužioca, trajao od decembra 2005. do 3. decembra 2013. godine, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 4438/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu tužioca, podneo je, 27. decembra 2005. godine, Opštinskom sudu u Leskovcu, tužbu protiv tuženog D. P. iz Leskovca, kojom je tražio raskid ugovora o građenju zaključenog između parničnih stranaka u maju 2005. godine, kao i da mu tuženi na ime duga isplati iznos od 1.401,30 američkih dolara, sa domicilnom kamatom. Po tužbi je formiran predmet P. 6284/05.

U postupku je održano pet ročišta i izvedeni su dokazi ekonomsko-finansijskim veštačenjem, saslušanjem četvoro svedoka, kao i saslušanjem tužioca i tuženog kao parničnih stranaka.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 6284/05 od 10. aprila 2007. godine usvojeni su tužbeni zahtevi tužioca. Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu 28. juna 2007. godine. Žalba sa spisima predmeta dostavljena je Okružnom sudu u Leskovcu 18. jula 2007. godine.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak po žalbi je nastavljen pred Apelacionim sudom u Nišu.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž. 1351/12 od 12. septembra 2012. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 6284/05 od 10. aprila 2007. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Spisi predmeta su 3. oktobra 2012. godine dostavljeni novoobrazovanom Osnovnom sudu u Leskovcu.

Prvo ročište u ponovnom prvostepenom postupku u predmetu P. 4438/12 održano je 17. oktobra 2013. godine. Na ročištu održanom 3. decembra 2013. godine parnične stranke su zaključile sudsko poravnanje.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak, po svojoj prirodi predstavlja, jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak, koji je pokrenut 27. decembra 2005. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Leskovcu, a pravnosnažno okončan 3. decembra 2013. godine, zaključenjem sudskog poravnanja u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu P. 4438/12 , trajao skoro osam godina.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu nisu bila složena, niti zahtevala sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, jer je tužbom tražen raskid ugovora o građenju, kao i isplata određenog novčanog iznosa na ime duga. Ispitujući postupanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se on u postupku ponašao pasivno. Naime, podnosilac nijednom tokom dugogodišnjeg trajanja žalbenog postupka od drugostepenih sudova nije urgirao donošenje odluke po žalbi. Takođe, nakon vraćanja postupka na ponovno suđenje, podnosilac nije urgirao zakazivanje ročišta.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je dužem trajanju postupka doprinelo pre svega neefikasno postupanje Okružnog suda u Leskovcu i Apelacionog suda u Nišu, imajući u vidu da je drugostepena odluka (rešenje Apelacionog suda u Nišu Gž. 1351/12 od 12. septembra 2012. godine) doneta nakon više od pet godina od izjavljivanja žalbe ( 28. juna 2007. godine). Pored toga, Ustavni sud smatra da je i Osnovni sud u Leskovcu postupao neefikasno, s obzirom na to da je prvo ročište u ponovnom prvostepenom postupku zakazao tek godinu dana pošto je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 4438/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 6284/05) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i pasivno ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti