Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao sedam i po godina. Zbog trogodišnje neaktivnosti prvostepenog suda, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. A . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. juna 20 21. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. A . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 4390/16 (prvobitno P. 59/11) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. A . iz Leskovca je, 2 6. septembra 2018 . godine, preko punomoćnika Z. S , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 4390/16 (prvobitno P. 59/11), po tužbi protiv podnosioca ustavne žalbe radi pobijanja dužnikovog besplatnog raspolaganja.

U ustavnoj žalbi se iznosi tok osporenog parničnog postupka i ističe da je isti trajao više od sedam godina čime je povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ut vrdi povredu navedenog ustavnog prava podnosioca i dosudi mu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u d inarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 4390/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Tužilja S. M . iz Leskovca je 11. januara 2011. godine podnela Osnovnim sudu u Leskovcu tužbu protiv tuženog B . A . iz Leskovca – ovde podnosioca ustavne žalbe sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor o poklonu zaključen 9. jula 2008. godine između neparničara Đ. A . iz Leskovca i tužen og B . A . iz Leskovca, overen pred Opštinskim sudom u Leskovcu pod Ov. br. 12401/08 od 9. jula 2008. godine, nema pravno dejstvo prema tužilji u obimu potrebnom za namirenje njenog potraživanja prema neparničaru Đ . A . iz Leskovca po osnovu povraćaja zajma u iznosu opredeljenom u tužbi i da obaveže tuženog da prizna i trpi da tužilac navedeno potraživanje može namiriti prodajom nepokretnosti preciziranih u tužbi, koje su bile predmet navedenog ugovora . Tužilja je podneskom od 14. decembra 2011. godine precizirala tužbeni zahtev isticanjem eventualnog tužbenog zahteva za utvrđivanje ništavosti predmetnog ugovora.

Do donošenja prve prvostepene presude u ovom sporu 4. jula 2016. godine, postupalo je dvoje postupajućih sudija, a Osnovni sud u Leskovcu je zakazao 14 ročišta (8. juna, 20. septembra, 18. novembra i 28. decembra 2011. godine, 30. marta, 2. jula i 4. oktobra 2012. godine, 14. oktobra i 4. novembra 2015. godine, 18. januara, 10. marta, 18. aprila, 30. maja i 4. jula 2016. godine), od kojih nisu održana tri ročišta iz razloga na strani tužilje i svedoka.

Prvostepeni sud je izveo dokaze saslušanjem tužilje i tuženog u svojstvu parničnih stranaka, saslušanjem šest svedoka, uvidom u pismene dokaze i spise predmeta istog suda P. 192/09 i I. 8339/10.

Osnovni sud u Leskovcu je, presudom P. 59/11 od 4. jula 2016. godine , usvojio primarni tužbeni zahtev i odbio eventualni tužbeni zahtev tužilje .

Protiv navedene prvostepene presude, tuženi je izjavio žalbu 20. jula 2016. godine.

Apelacioni sud u Nišu je, rešenjem Gž. 2443/16 od 20. oktobra 2016. godine, ukinu o ožalbenu presudu Osnovnog suda u Leskov cu P. 59/11 od 4. jula 2016. godine i predme t vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku, Osnovni sud u Leskovcu je od aprila do oktobra 2017. godine održao četiri ročišta na kojima je saslušao tužilju, tuženog i tri svedoka i od Gradske uprave za finansije pribavio poresko uverenje za Đ. A.

Osnovni sud u Leskovcu je, presudom P. 4390/16 od 6. oktobra 2017. godine , odbio primarni i eventualni tužbeni zahtev tužilje.

Protiv navedene prvostepene presude, tužilja je izjavila žalbu 1. novembra 2017. godine.

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž. 6099/17 od 26. jula 2018. godine , odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P. 4390/16 od 6. oktobra 2017. godine. Presuda je dostavljena punomoćniku tuženog 30. avgusta 2018. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09), na osnovu koga je započet osporeni postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.). Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) po kome je osporeni postupka okončan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe 11. januara 2011. godine, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu od 26. jula 2018. godine.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba je trajao sedam i po godina, što samo po sebi ukazuje na to da predmetni postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, cenio složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da se ovde radilo o relativno složenom sporu, ali da činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni, kao i sprovedeni dokazni postupak ne mogu biti opravdanje za prekoračenje prihvaćenih standarda razumnosti trajanja postupka.

Ustavni sud je zatim ocenio da je podnosilac ima o opravdani interes za efikasno odvijanje postupka , kao i da nije doprineo trajanju postupka.

Ocenjujući ponašanje suda u osporenom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju o sporenog parničnog postupka dao prvostepeni sud svojim neefikasnim postupanjem. Ovde se ima u vidu pre svega da Osnovni sud u Leskovcu pune tri godine, od 4. oktobra 2012. do 14. oktobra 2015. godine, nije zakazao nijedno ročište, niti je preduzimao bilo kakve aktivnosti u predmetu.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 4390/16 (prvobitno P. 59/11), podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a pre svega dužinu trajanja postupka. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 ,od 5. aprila 2016. godine i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti