Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Izvršni postupak za naplatu novčanog potraživanja trajao je preko osam godina zbog neefikasnog postupanja suda, što je dovelo do povrede navedenih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri,Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 406/2000 povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je preko punomoćnika Dejana Milosavljevića, advokata iz Kruševca, 21. marta 2008. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava u 15 različitih izvršnih postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu, a koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-341/08.

S obzirom na to da je ustavnom žalbom zahtevano utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 15 različitih izvršnih postupaka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. stav 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), razdvojio ove postupke i formirao 14 novih predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima ustavne žalbe o povredi prava navedenih u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu I. 406/2000.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da povreda prava u ovom izvršnom postupku „neprekidno traje i da se odnosi na nerazumna odugovlačenja“, a da se paralelno sa odugovlačenjem izvršnog postupka ugrožava i njegovo pravo na imovinu, s obzirom da je rešenje o izvršenju doneto 29. maja 2000. godine. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu i utvrditi da su mu prava čiju je zaštitu tražio povređena, kao i utvrditi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kruševcu I. 406/2000 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 25. maja 2000. godine podneo Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za izvršenje protiv dužnika Radovana Živića, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kruševcu P. 1990/99 od 3. marta 2000. godine radi naplate novčanog potraživanja, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika. Opštinski sud u Kruševcu je 29. maja 2000. godine doneo rešenje kojim je dozvoljeno predloženo izvršenje. Službeno lice je izvršilo popis pokretnih stvari dužnika, što je i konstatovano na zapisniku od 1. aprila 2002. godine. Kako je poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, predložio da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti dužnika, sud je 27. juna 2002. godine doneo rešenje kojim je dozvoljeno predloženo izvršenje. Rešenjem IPV(I) 231/03 od 7. aprila 2004. godine odbijen je prigovor dužnika izjavljen protiv navedenog rešenja. Zaključkom I. 406/2000 od 15. avgusta 2006. godine naloženo je poveriocu da uplati troškove veštačenja. Poverilac je 26. decembra 2006. godine uplatio troškove samo za veštaka poljoprivredne struke. Zatim mu je više puta nalagana uplata troškova i drugog veštačenja od strane veštaka građevinske struke, a poverilac je obaveštavao sud da nije u mogućnosti da postupi po nalogu suda. Konačno, poverilac je postupio po nalogu suda i uplatio predujam za veštačenje i sudu je dana 27. februara 2007. godine dostavio dokaz o uplati. Postupajući po nalogu predsednika suda za efikasniji nastavak postupka u ovom predmetu, izvršni sudija je zaključkom od 5. decembra 2008. godine odredio veštačenje od strane veštaka poljoprivredne struke, koji je sudu dostavio nalaz 12. decembra 2008. godine, a zaključkom od 26. marta 2009. godine određeno je veštačenje od strane veštaka građevinske struke, koji je sudu dostavio nalaz dana 14. aprila 2009. godine. Rešenjem I. 406/2000 od 2. novembra 2010. godine utvrđena je vrednost predmetnih nepokretnosti, a rešenje je ekspedovano strankama.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da će se izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja odrediti i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja (član 5.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a da je o prigovoru sud dužan da odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10.); da je sudska odluka ili odluka donesena u prekršajnom postupku izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje dužnikove obaveze, a da je odluka donesena u upravnom postupku izvršna ako je postala konačna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze (član 18. st. 1. i 2.); da je sudsko poravnanje, odnosno poravnanje zaključeno u upravnom postupku izvršno, ako je potraživanje po poravnanju dospelo (član 19. stav 1.); da se kao sredstvo izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja mogu odrediti samo-prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, unovčenje drugih imovinskih prava i prenos sredstava koja se vode na računu kod nosioca platnog prometa (član 28.); da predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja može biti svaka dužnikova stvar ili imovinsko pravo koje nije zakonom izuzeto od izvršenja, odnosno ako izvršenje na njemu nije zakonom ograničeno (član 29.); da će službeno lice, pre nego što što pristupi popisu, predati dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima, a ako se dužniku rešenje o izvršenju nije moglo predati prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno (član 67. st. 1. i 2.); da će se popisati onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje poveriočevog potraživanja i troškova izvršenja (član 69. stav 1.); da će sud ako se iz prodajne - cene namiruje samo jedan poverilac, bez održavanja ročišta, rešenjem odrediti da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari i oduzetog novca izmire redom: troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni u izvršnoj ispravi, kamata do dana unovčenja stvari i glavno potraživanje (član 82. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da

ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006.godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka, od momenta podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Kruševcu 25. maja 2000. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni izvršni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao osam godina, i da još uvek nije okončan.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao. Naime, sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje, kao i o prigovoru protiv rešenja o izvršenju, nakon čega je trebalo da sprovede izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, u skladu sa donetim rešenjem.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Naime, iako je podnosilac ustavne žalbe kao poverilac u izvršnom postupku februara 2007. godine uplatio sve troškove za veštačenje, sud je posle skoro dve godine doneo zaključak o sprovođenju veštačenja od strane veštaka poljoprivredne struke, a posle tri godine o sprovođenju veštačenja od strane veštaka građevinske struke. Dakle, u izvršnom postupku je došlo do nerazumnog odugovlačenja trajanja veštačenja.

Takođe, vrednost predmetnih nepokretnosti je utvrđena osam godina posle donošenja rešenja kojim je dozvoljeno izvršenje prodajom nepokretnosti, a popis pokretnih stvari dužnika je izvršen dve godine od dana donošenja rešenja kojim je dozvoljeno izvršenje prodajom pokretnih stvari dužnika. Dakle, sve navedeno ukazuje da je u osporenom izvršnom postupku došlo do neopravdano dugog osmogodišnjeg trajanja postupka, koji još uvek nije okončan.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak bio pokrenut radi namirenja većeg novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku. U skladu sa tim, takođe po oceni Ustavnog suda, podnosilac se i ponašao u osporenom postupku, jer je više puta podnosio podneske i urgencije, kojima je tražio od suda da postupa u skladu sa zakonskim rokovima. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da iako je i sam podnosilac ustavne žalbe donekle doprineo dužini trajanja izvršnog postupka time što je više meseci odugovlačio sa uplatom predujma troškova veštačenja, to ne može biti od uticaja na drugačije odlučivanje Ustavnog suda.

Iz svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je Opštinski sud u Kruševcu pretežno odgovoran što predmetni izvršni postupak još nije okončan, te da je navedenim postupanjem tog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 406/2000 vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu.

6. U delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršnog postupka povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima Zakonom o izvršnom postupku izjednačene isprave u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave u osporenom postupku, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu u tač. 1. i 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava, tako što je podnosiocu ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, a u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršenje u predmetu I. 406/2000 sprovelo u što kraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević