Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog prekomerne dužine izvršnog postupka koji traje od 2003. godine. Utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na mirno uživanje imovine, nalažući nadležnom sudu hitno okončanje postupka i priznajući podnosiocu pravo na naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 1007/03 povređena prava podnosioca na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem mogućem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je preko punomoćnika Dejana Milosavljevića, advokata iz Kruševca, 21. marta 2008. godine, podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava u 15 različitih izvršnih postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu, a koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už - 341/08.

S obzirom na to da je ustavnom žalbom zahtevano utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 15 različitih izvršnih postupaka, Ustavni sud je, na osnovu člana. 42. stav 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio ove postupke i formirao 14 novih predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima ustavne žalbe o povredi prava navedenih u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu I. 1007/03.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da povreda prava u ovom izvršnom postupku "neprekidno traje i da se odnosi na nerazumna odugovlačenja", a da se paralelno sa odugovlačenjem izvršenja na novčanim potraživanjima podnosioca ustavne žalbe ugoržava i njegovo pravo na imovinu, s obzirom da je rešenje o izvršenju doneto još 2. avgusta 2003. godine. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu i utvrditi da su mu prava čiju je zaštitu tražio povređena, kao i utvrditi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kruševcu I. 1007/03 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 2. avgusta 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Miodraga Stošića, na osnovu sudskog poravnanja P. 143/03 od 14. aprila 2003. godine zaključenog pred Opštinskim sudom u Kruševcu, na osnovu kojeg je dužnik u obavezi da na ime duga isplati iznos od 6.135,00 evra, tako što će 23 mesečne rate plaćati u iznosu od po 250 evra, a 24. ratu platiti u iznosu od 385 evra i to počev od 31. maja 2003. godine kada dospeva prava rata do 30. aprila 2005. godine kada je u obavezi da isplati celokupni dug, a sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, sa domicilnom kamatom ukoliko dužnik padne u docnju do konačne isplate.

Opštinski sud u Kruševcu je 7. avgusta 2003. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1007/03, kojim je usvojio predlog za izvršenje popisom i prodajom pokretnih stvari dužnika.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, se više puta obraćao izvršnom sudu sa zahtevom da taj sud postupa u rokovima propisanim Zakonom o izvršnom postupku (4. novembra 2005. godine, 26. juna, 8. i 28. avgusta 2006. godine, 30. aprila, 25. juna, 25. septembra i 30. oktobra 2007. godine, 14. oktobra i 9. decembra 2008. godine).

Službeno lice - izvršitelj Opštinskog suda u Kruševcu je više puta izlazio na teren, od čega je četiri puta u zapisniku o popisu i proceni konstatovao da "u kući izvršnog dužnika nije niko zatečen i da je poziv ostavljen u vratima" (10. maj 2004. godine, 25. novembar 2005. godine, 15. maj 2006. godine i 11. jun 2008. godine), a da je 12. juna 2007. godine u kući izvršnog dužnika zatekao majku dužnika, koja je tada obavestila službeno lice da "izvršni dužnik ne živi tu već u Kruševcu, i da ona ne zna tačnu adresu, ali da je na toj adresi prijavljen u ličnoj karti".

Izvršni poverilac je 26. juna 2006. godine podeo Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za potpuno oslobađanje od troškova postupka, koji je taj sud rešenjem I. 1007/03 od 4. aprila 2007. godine odbio kao neosnovan.

Izvršni dužnik je u toku 2007. godine tri puta pristupio sudu kada je izjavio da novac nema, ali se dobrovoljno obavezivao da će dug regulisati, te da će ukoliko to ne učini sud pristupiti prinudnom izvršenju (14. jun, 9. i 31. jul 2007. godine).

4. Za ocenu navoda iz ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega dok je članom 58. stav 1. Ustava zajemčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) bilo je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.); da sud određuje izvršenje na osnovu izvršne isprave, a da su izvršne isprave: izvršna sudska odluja i sudsko poravnanje (član 16.); da se sudskim poravnanjem smatra poravnanje zaključeno pred tim sudovima (član 17. stav 1.); da je sudsko poravnanje, odnosno poravnanje zaključeno u upravnom postupku, izvršno ako je potraživanje po poravnanju dospelo (član 19. stav 1.); da se kao sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja mogu odrediti samo: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, unovčenje drugih imovinskih prava i prenos sredstava koja se vode na računu kod nosioca platnog prometa (član 28.); da predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja može biti svaka dužnikova stvar ili imovinsko pravo koje nije zakonom izuzeto od izvršenja, odnosno ako izvršenje na njemu nije zakonom ograničeno (član 29.); da kad izvršnu radnju treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a dužnik nije prisutan ili neće prostoriju da otvori, službeno lice otvoriće prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina (član 45. stav 3.); da je službeno lice ovlašćeno da udalji lice koje ometa sprovođenje izvršenja, a po potrebi i da zatraži pomoć od nadležnog organa unutrašnjih poslova (član 47. stav 1.); da će službeno lice pre nego što pristupi popisu, predati dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima, a ako se dužniku rešenje o izvršenju nije moglo predati prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno; (član 67. st. 1. i 2.); da će se popistai onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje poveriočevog potraživanja i troškova izvršenja (član 69. stav 1.); da se o popisu i proceni sastavlja zapisnik (član 75. stav 1.).

Odredbama člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora obuhvatiti celokupan period trajanja postupka, pa time i period trajanja izvršnih postupaka od podnošenja predloga za dozvolu izvršenja 4. avgusta 2003. godine do dana izjavljivanja ustavne žalbe. Ustavni sud je konstatovao da izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno, a izvršenje presude smatra se sastavnim delom „suđenja“ u smislu člana 32. stav 1. Ustava, S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na svoj ranije zauzet stav da se garancije prava na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava odnose i na izvršni postupak, odnosno da se izvršenje presude koju je sud doneo mora smatrati sastavnim delom "suđenja" (videti Odluku Ustavnog suda Už - 27/2006 od 30. aprila 2009. godine, kao i presudu Evropskog suda za ljudska prava Horsnby protiv Grčke, od 19. marta 1997. godine, Izveštaji 1997-II, str. 510, stav 40).

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao četiri godine i skoro osam meseci, kao i da još nije okončan. Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka nije apsolutna kategorija i zavisi od niza činilaca koji se moraju proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Osnovni činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu; priroda zahteva, odnosno značaj istaknutog prava za podnosica; ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku; postupanje suda koji vodi postupak.

Ispitujući u konkretnom slučaju navedene kriterijume radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je zaključio da se u ovom predmetu ne radi o složenoj pravnoj stvari. Naime, sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje nakon čega je trebalo da sprovede izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, u skladu sa donetim rešenjem.

Ocenjujući značaj predmeta izvršenja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za podnosioca, s obzirom da je postupak bio pokrenut radi namirenja većeg novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku. Podnosilac ustavne žalbe se, po oceni Ustavnog suda, u skladu sa tim, i ponašao u predmetnom postupku, te se čak deset puta pismeno obraćao izvršnom sudu tražeći od suda da postupa u skladu sa zakonskim rokovima.

Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postupak, Ustavni sud je konstatovao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje određeno pomenutim rešenjem sprovelo do kraja. Ovo proizilazi iz činjenice da je sudski izvršitelj više puta samo izlazio na teren ni ne pokušavajući da uđe u kuću izvršnog dužnika, na šta po Zakonu o izvršnom postupku ima pravo, ili da zatraži pomoć nadležnog organa unutrašnjih poslova ukoliko je imao poteškoća prilikom ulaženja u kuću izvršnog dužnika kako bi sproveo popisivanje pokretne imovine. Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter – ukoliko je nekom dužniku pravnosnažnom sudskom odlukom naloženo određeno činjenje ili nečinjenje, on je dužan da se u skladu sa tom odlukom i ponaša, a ukoliko on to ne učini u roku određenom sudskom odlukom za dobrovoljno izvršenje, na to će ga prinuditi država preko izvršnog suda. Prinudni karakter izvršnog postupka određuju osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do okončanja izvršnog postupka, što u konkretnom situaciji nije bio slučaj, jer je ovlašćeno službeno lice - sudski izvršitelj radnje u okviru svoje nadležnosti obavljao, u proseku, jednom godišnje, što je i sam naveo u pisanom izjašnjenju na okolnosti ovog predmeta nakon što je Opštinsko javno tužilaštvo u Kruševcu podnelo Opštinskom sudu u Kruševcu zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, broj KTN 55/07 od 2. aprila 2007. godine, nakon podnošenja krivične prijave od strane izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv NN radnika izvršnog odeljenja.

Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim slučajevima, do čega u konkretnom slučaju nije došlo, jer izvršni postupak i dalje traje iako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku, kao i odredbi člana 5. stav 1. važećeg Zakona o izvršnom postupku postupa hitno. Osnovni razlog višegodišnjeg trajanja postupka je neefikasno postupanje Opštinskog suda u Kruševcu, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugom vremenskom trajanju izvršnog postupka, niti je preduzimao procesne radnje kojima bi odugovlačio postupak.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku I. 1007/03 koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kruševcu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, jer izvršni postupak koji do trenutka podnošenja ustavne žalbe traje četiri godine i skoro osam meseci svakako ne ispunjava uslove da se dužina njegovog trajanja oceni razumnom.

6. Pored navedenog, Sud je cenio i navedenu povredu prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je u Odluci Už - 1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije (predstavke broj 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06 od 15. januara 2008. godine, stav 119.) i u predmetu Vlahović protiv Srbije (predstavka broj 42619/04 od 16. decembra 2008. godine, stav 81.) izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Ocenjujući navode iz ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršenja po zaključenom poravnanju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine garantovano članom 58. stav 1. Ustava.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i naložio Osnovnom sudu u Kruševcu, kao nadležnom sudu, da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem mogućem roku.

Saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete na način predviđen odredbama člana 90. Zakona.

8. Na osnovu izloženog i odredbe 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti