Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sudovi su dosudili neadekvatnu naknadu neimovinske štete (400 evra) i neosnovano odbili zahtev za naknadu imovinske štete zbog nenamirenih potraživanja iz dugotrajnog stečajnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10891/2018
22.12.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama V. S . iz Grdelice, D. P . i S . S , oboje iz Oraovice kod Gredelice, i S . M . iz Grdelice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. decembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 337/18 od 3 1. jula 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 337/18 od 31. jula 2018. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilje, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 652/17 od 8. februara 201 8. godine potvrđena u stavu 3. izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu 652/17 od 8. februara 2018. godine.

3. Utvrđuje se pravo V. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 337/18 od 31. jula 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Usvaja se ustavna žalba D. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 440/18 od 6. septembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

5. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 440/18 od 6. septembra 2018. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 651/17 od 30. aprila 2018. godine potvrđena u stavu 3. izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 651/17 od 30. aprila 2018. godine.

6. Utvrđuje se pravo D. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 440/18 od 6. septembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 517/18 od 11. septembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

8. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 517/18 od 11. septembra 2018. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilje, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1279/17 od 22. juna 2018. godine potvrđena u stavu 3. izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1279/17 od 22. juna 2018. godine.

9. Utvrđuje se pravo S. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 517/18 od 11. septembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 580/18 od 6. novembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

11. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 580/18 od 6. novembra 2018. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1324/17 od 22. juna 2018. godine potvrđena u stavu 3. izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1324/17 od 22. juna 2018. godine.

12. Utvrđuje se pravo S. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 580/18 od 6. novembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

13. Odbacuju se zahtev i podnosilaca ustavne žalbe V . S, D . P, S . S . i S . M . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. S . iz Grdelice, D. P . i S . S , oboje iz Oraovice kod Gredelice, i S . M . iz Grdelice, podneli su Ustavnom sudu, 26. septembra, odnosno 18. oktobra, 2. novembra i 28. decembra 2018. godine, preko punomoćnika S. M, advokata iz Leskovca, ustavne žalbe protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, navedeno da da su rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojeni njihovi prigovori radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, a u kome su im utvrđena potraživanja iz radnog odnosa. Naveli su da su, nakon što im je pravnosnažno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podneli tužbe protiv Republike Srbije radi naknade štete, ali da su osporenim pravnosnažnim presudama njihovi tužbeni zahtevi za naknadu imovinske štete u celosti odbijeni kao neosnovani, dok su tužbeni zahtevi za naknadu neimovinske štete delimično usvojeni u iznosima od po 400 evra, a odbijeni do iznosa od traženih 2.000 evra. Istakli su da postupajući sudovi uopšte nisu uzeli u obzir činjenicu da oni traže naknadu imovinske štete za nenaplaćena potraživanj a prema društvenim preduzećima, kao i da je iznos dosuđene naknade neimovinske štete prenisko određen. Takođe, naveli su da su osporene sudske odluke u suprotnosti sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu prav a, poništi osporene presude, odnosno da utvrdi pravo na naknadu materijalne štete. Po dnosioci su postavili i zahtev e za naknadu troškova postupka za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojeni su prigovori podnosilaca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10, nad stečajnim dužnikom T. „T .“ AD Grdelica – u stečaju, koji predstavlja privredno društvo sa državnim kapitalom. Podnosioc ima su u predmetnom stečajnom postupku utvrđena potraživanj a iz radnog odnosa.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 337/18 od 31. jula 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuži lje, ovde podnositeljke ustavne žalbe V. S , i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 652/17 od 8. februara 2018. godine, u stavu drugom i trećem izreke. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno da je prvostepenom presudom, u stavu prvom izreke, delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu da tužilji na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 69/10, isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, a u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva, preko dosuđenog, pa do traženog iznosa od 2.000 evra. U stavu trećem izreke prvostepene presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade imovinske štete isplati označeni novčani iznos, koji je utvrđen u predmetnom stečajnom postupku.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 440/18 od 6. septembra 2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe D. P, i tužene, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 651/17 od 30. aprila 2018. godine, u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno da je prvostepenom presudom, u stavu prvom izreke, delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 69/10, isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, a u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva, preko dosuđenog, pa do traženog iznosa od 2.000 evra. U stavu trećem izreke prvostepene presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traži o da se obaveže tužena da mu na ime naknade imovinske štete isplati označeni novčani iznos, koji je utvrđen u predmetnom stečajnom postupku.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 517/18 od 11. septembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe S. S , i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1279/17 od 22. juna 2018. godine, u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno da je prvostepenom presudom, u stavu prvom izreke, delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje , pa je obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu da tužilji na ime naknade radi obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 69/10, isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, a u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva, preko dosuđenog, pa do traženog iznosa od 2.000 evra. U stavu trećem izreke prvostepene presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade imovinske štete isplati označeni novčani iznos, koji je utvrđen u predmetnom stečajnom postupku.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 580/18 od 6. novembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalbe tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe S. M, pa je potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1324/17 od 22. juna 2018. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno da je prvostepenom presudom, u stavu prvom izreke, delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu da tužiocu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 69/10, isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, a u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva, preko dosuđenog, pa do traženog iznosa od 2.000 evra. U stavu trećem izreke prvostepene presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade imovinske štete isplati označeni novčani iznos, koji je utvrđen u predmetnom stečajnom postupku.

Osporene presude su, u del ovima kojima je odlučeno o tužbenim zahtevima za naknadu imovinske štete, zasnovane na oceni suda da tužilje, odnosno tužioci, nisu dokazali postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno, da su pretrpeli imovinsku štetu u traženom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U pogledu osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporene presude u navedenim delovima, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U pomenutoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

6. Što se tiče osporenih drugostepenih presuda u delovima kojima su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku preko iznosa od 400 evra, pa do traženih 2.000 evra, Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presude kojima su podnosiocima dosuđena novčana obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosilaca da u primerenom roku naplate dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnosiocima ustavnih žalbi pre pokretanja parničnog postupka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca koji predstavlja privredno društvo sa pretežnim društvenim, odnosno državnim kapitalom, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama, kojima je podnosiocima dosuđen iznos od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1, 4, 7. i 10. izreke podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. Zakon i 103/15) usvojio ustavne žalbe podnosilaca, odlučujući kao u tač. 1, 4, 7. i 10. izreke.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenih presuda, u delovima kojima su odbijene kao neosnovane žalbe tužilja, odnosno tužilaca, izjavljene protiv stavova 3. izreka presuda Osnovnog suda u Leskovcu iz tač. 2, 5, 8. i 11. izreke, i određivanjem da taj sud u ponovnim postupcima donese nove odluke o žalbama tužilja, odnosno tužilaca izjavljenim protiv stavova 3. izreka presuda Osnovnog suda u Leskovcu . Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tač. 2, 5 , 8. i 11. izreke.

9. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava, koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 3, 6, 9. i 12. izreke utvrdio podnosiocima pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu osporenih presuda Višeg suda u Leskovcu, kao i za sve ostale iznose koji su im eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i delimično poništio osporene presude, tako da će se o osnovanosti predmetnih tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom.

11. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahtev e, rešavajući kao u tački 13. izreke.

12. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti