Odluka Ustavnog suda o pravu na pravičnu naknadu za rad pripadnika policije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu pripadnika policije i utvrdio povredu prava na pravičnu naknadu za rad. Poništena je presuda Okružnog suda kojom je odbijen zahtev za isplatu dodataka na platu nakon stupanja na snagu novog Zakona o policiji.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-109/2008
01.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Lesića iz Lajkovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miodraga Lesića i utvrđuje da je stavom 1. izreke presude Okružnog suda u Valjevu Gž.1. 622/07 od 26. novembra 2007. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Okružnog suda u Valjevu Gž.1. 622/07 od 26. novembra 2007. godine, u stavu 1. izreke, i nalaže Apelacionom sudu u Beogradu da donese novu odluku po žalbi Miodraga Lesića i drugih izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P.1. 919/06 od 26. februara 2007. godine, u delu u kome je odbijena žalba tužilaca kao neosnovana.

3. Ova odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Lesić iz Lajkovca je, preko punomoćnika Jasmine Mihailović, advokata iz Valjeva, podneo Ustavnom sudu 17. januara 2008. godine dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž.1. 622/07 od 26. novembra 2007. godine, u delu sadržanom u stavu 1. izreke, zbog povrede prava na pravičnu naknadu za rad zajemčenog odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je kao pripadnik protivpožarne policije, Odeljenja unutrašnjih poslova Lajkovac, u periodu od 8. juna 2003. godine do 8. juna 2006. godine radio prekovremeno, noću i na dane državnih praznika, a da mu za to nije isplaćivana naknada, te da je iz tih razloga podneo tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Sekretarijat unutrašnjih poslova Valjevo, radi isplate dodataka na platu po navedenim osnovima. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, Opštinski sud u Valjevu je presudom P.1. 919/06 od 26. februara 2007. godine odbio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe u celosti, dok je Okružni sud u Valjevu, rešavajući o žalbi podnosioca ustavne žalbe, presudom Gž.1. 622/07 od 26. novembra 2007. godine u stavu 1. izreke odbio žalbu i tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu za period od decembra 2005. godine do juna 2006. godine, a u stavu 2. izreke preinačio prvostepenu presudu i u preostalom delu usvojio njegov tužbeni zahtev. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je u obrazloženju osporene presude navedeno da je 29. novembra 2005. godine stupio na snagu Zakon o policiji, kojim je propisano da se zbog posebnih uslova rada, opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada i prekovremenog rada, zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50 % nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike. Međutim, podnosilac ustavne žalbe ističe da je izvođenjem dokaza veštačenjem u predmetnom parničnom postupku utvrđeno da on nije dobio rešenje o visini plate po novom Zakonu o policiji, kao i da je konstatovano da iz ponuđene dokumentacije nije moglo biti utvrđeno da je njegova plata uvećana od 30 do 50 %, saglasno odredbama Zakona o policiji. Takođe, podnosilac ustavne žalbe navodi da je u nalazu i mišljenju veštaka utvrđeno i da svi zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova imaju uvećanje od 30 %, nezavisno od toga da li rade prekovremeno, noću i praznicima, a prema Zakonu to pravo imaju samo policijski službenici, odnosno ovlašćena službena lica. Prema mišljenju podnosioca ustavne žalbe, "ovime se direktno vređa načelo da svako ima pravo na pravičnu naknadu za svoj rad". Stoga je podnosilac ustavne žalbe predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i ukine stav 1. izreke osporene presude, kao i da naloži potrebne mere za otklanjanje štetnih posledica.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Valjevu P.1. 919/06, osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, zajedno sa Jovanom Jovanovićem, Milutinom Mitrovićem, Nikolom Srećkovićem i Selimirom Ninkovićem, svi zaposleni kod istog poslodavca, podneo 8. juna 2006. godine tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sekretarijat unutrašnjih poslova Valjevo, radi isplate dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada na dane državnih i verskih praznika i rada noću, za period od 24. maja 2003. godine do 30. aprila 2006. godine.

Presudom Opštinskog suda u Valjevu P.1. 919/06 od 26. februara 2007. godine odbijen je u celini tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i drugih navedenih tužilaca kao neosnovan. U obrazloženju presude je navedeno da ranije važeći Zakon o unutrašnjim poslovima i važeći Zakon o policiji imaju karakter lex specialis propisa koji uređuju radne odnose, kao i utvrđivanje i obračun plata zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, tako da se na ove odnose ne primenjuju opšti radnopravni propisi o uvećanoj zaradi. Takođe je navedeno da su radnicima tog ministarstva, za vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima, a na osnovu pravilnika o platama radnika MUP, plate bile uvećane za najmanje 30 % zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, te da je to uvećanje obuhvatalo i prekovremeni rad, noćni rad i rad u dane državnih praznika.

Podnosilac ustavne žalbe je zajedno sa drugim tužiocima podneo 10. oktobra 2007. godine žalbu protiv navedene prvostepene presude Okružnom sudu u Valjevu, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Rešavajući o žalbi, Okružni sud u Valjevu je doneo osporenu presudu Gž.1. 622/07 od 26. novembra 2007. godine, kojom je u stavu 1. izreke odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i drugih tužilaca i potvrdio presudu Opštinskog suda u Valjevu P.1. 919/06 od 26. februara 2007. godine, u delu kojim je odbijen zahtev tužilaca za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću, u traženom iznosu za period od decembra 2005. godine do aprila 2006. godine, dok je u stavu 2. izreke preinačio prvostepenu presudu, tako što je u preostalom delu usvojio tužbeni zahtev tužilaca i obavezao tuženu da tužiocima na ime neisplaćenih dodataka na platu po navedenim osnovima isplati utvrđene iznose sa zakonskom zateznom kamatom za period od 24. maja 2003. godine do 30. novembra 2005. godine. U obrazloženju ove presude koje se odnosi na stav 1. izreke presude, navedeno je da je prvostepeni sud pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, kao i da je pravilno primenio materijalno pravo, nalazeći da tužena nije u obavezi da tužiocima izvrši isplatu dodataka na platu u traženim iznosima za period od 1. decembra 2005. godine do 30. aprila 2006. godine. Naime, drugostepeni sud navodeći da je Zakon o policiji stupio na snagu 29. novembra 2005. godine i pozivajući se na odredbe čl. 146. i 147. tog zakona kojima je propisan način utvrđivanja plata i koeficijenti za obračun plata zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nalazi da je Zakon o policiji lex specialis za službenike u Ministarstvu unutrašnjih poslova, te da se na plate tih zaposlenih ne mogu primenjivati odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama kojima su regulisani dodaci na platu po osnovu prekovremenog rada, rada u vreme praznika i rada noću. Drugostepeni sud je, navodeći da je odredbom člana 147. stav 3. Zakona o policiji predviđeno da se pri obračunu plata za zaposlene u navedenom ministarstvu ne primenjuju odredbe radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi, utvrdio da tužioci nemaju pravo na isplatu dodataka na platu za navedeni period, jer im je takav rad vrednovan kroz uvećanje osnovnog koeficijenta, u smislu odredbe člana 147. stav 1. Zakona o policiji. U pogledu stava 2. izreke ove presude, drugostepeni sud je u obrazloženju presude naveo da iz svih pravilnika o platama koji su važili kod tužene u periodu dok je bio na snazi Zakon o unutrašnjim poslovima, proizlazi da su uvećanje koeficijenta imali svi radnici Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i da je tu činjenicu sud utvrdio upoređivanjem rešenja o platama ovlašćenih službenih lica i ostalih radnika, te da iz toga sledi da tužioci kao ovlašćena službena lica, koji su rad obavljali prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika imaju pravo na isplatu dodataka za ovakav rad, saglasno odredbama čl. 2. i 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Iz tih razloga drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, pa je u drugom stavu izreke osporene presude obavezao tuženu da tužiocima isplati dodatke na platu po navedenim osnovima u utvrđenim iznosima za period od 24. maja 2003. godine do 30. novembra 2005. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći.

Zakonom o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/01 i 106/03), koji je, pored ostalog, uređivao i pitanja iz oblasti radnih odnosa zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i plate i naknade radnika tog ministarstva, bilo je propisano: da se na radnike Ministarstva unutrašnjih poslova primenjuju propisi o državnoj upravi, radnim odnosima, zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osiguranju i obrazovanju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 37.); da se zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuju za najmanje 30 odsto uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju za ostale radnike Ministarstva unutrašnjih poslova i radnike drugih ministarstava (član 47. stav 1.); da se zvanje, napredovanje, plate i naknade ovlašćenih službenih lica i radnika na određenim dužnostima i druga pitanja iz radnih odnosa, uređuju propisom ministra u skladu sa zakonom. Zakon o unutrašnjim poslovima prestao je da važi stupanjem na snagu Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05), 29. novembra 2005. godine.

Zakonom o policiji uređena su, pored ostalog, i pitanja načina utvrđivanja plata i koeficijenata za obračun plata policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ovim zakonom je propisano: da policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova (član 146. stav 1.); da visinu koeficijenta iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar aktom o platama zaposlenih u Ministarstvu, koji donosi uz saglasnost Vlade (član 146. stav 3.); da se zbog posebnih uslova rada, opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, dežurstava, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu, zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, a u visini mase sredstava potrebnih za isplatu dodatnih koeficijenata iz člana 146. stav 1. ovog zakona (član 147. stav 1.); da se na prava i obaveze proistekle iz napred navedenih posebnih uslova rada ne primenjuju odredbe opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi (član 147. stav 3.).

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o policiji propisano je: da do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom ili donošenja drugog rešenja u skladu sa zakonom, zaposleni u Ministarstvu na dan stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade na istim radnim mestima i zadržavaju činove, odnosno zvanja i plate prema dosadašnjim propisima i drugim aktima (član 194.); da će se akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i rešenja iz člana 194. ovog zakona doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 195.).

Pravilnikom o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova ST. 01. STR. broj 1507/05-06 od 28. novembra 2005. godine, koji je donet neposredno po stupanju na snagu Zakona o policiji, i koji je bio na snazi u periodu od decembra 2005. godine do aprila 2006. godine, za koji period je osporenom presudom pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i drugih tužioca za isplatu uvećane zarade, bilo je propisano da se koeficijent za obračun plata radnika zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova sastoji od osnovnog koeficijenta radnog mesta, koji je bio utvrđen u članu 2. Pravilnika, kao i da se taj koeficijent uvećava za 30 odsto, što je bilo propisano članom 3. Pravilnika.

Odredbama člana 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Službeni glasnik RS", broj 34/01), koje su se primenjivale na postavljena i zaposlena lica u ministarstvima do 1. januara 2007. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o platama državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 63/06, 115/06 i 101/07), bilo je propisano da dodatak na platu, između ostalog, pripada za dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad), rad na dan državnog i verskog praznika i rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta (stav 1. tač. 2), 3) i 5)), kao i da se dodatak na platu obračunava i isplaćuje u visini utvrđenoj Opštim kolektivnim ugovorom.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće:

Iz navedenih odredaba Zakona o policiji sledi da se zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, između ostalog, za prekovremeni rad, rad na dan praznika koji je neradni dan i noćni rad (član 147. stav 1.), kao i da je primena odredaba opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi isključena u slučaju da je zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova ostvario pravo na takvo uvećanje koeficijenta za obračun plate (član 147. stav 3.). Navedeni Zakon je stupio na snagu 29. novembra 2005. godine. Međutim, prelaznim i završnim odredbama tog zakona izričito je propisano da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova zadržavaju, između ostalog, i platu prema dosadašnjim propisima i drugim aktima do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom (član 194.). Prema tome, po oceni Ustavnog suda, na plate zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i dodatak na platu, i nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, primenjivale su se odredbe do tada važećih propisa, a sve do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u skladu sa novodonetim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto na osnovu tog akta, pri čemu je Zakon, u odredbi člana 195. odredio rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona za donošenje novog opšteg akta i pojedinačnih rešenja državnim službenicima u Ministarstvu, a kojima se prilikom raspoređivanja na radna mesta utvrđuju i koeficijenti za obračun plata, saglasno Zakonu.

Prema oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Valjevu je pogrešno primenio odredbe Zakona o policiji kada je u stavu 1. izreke osporene presude odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i drugih tužilaca i potvrdio presudu Opštinskog suda u Valjevu P.1. 919/06 od 26. februara 2007. godine u delu u kome je odbijen njihov tužbeni zahtev radi isplate dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću, u traženom iznosu za period od decembra 2005. godine do aprila 2006. godine. Naime, polazeći od rešenja sadržanih u prelaznim i završnim odredbama Zakona o policiji, kao i činjeničnog stanja utvrđenog u osporenoj presudi, iz koga sledi da podnosiocu ustavne žalbe i drugim tužiocima u predmetnom postupku nisu odmah po stupanju na snagu Zakona doneta rešenja o raspoređivanju na radno mesto saglasno tom zakonu, te činjenice da faktički, a ni pravno nije postojala mogućnost da istog dana kada je stupio na snagu navedeni Zakon bude donet i stupi na snagu i opšti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, imajući u vidu propisanu proceduru za donošenje ovog opšteg akta, a posebno nije bilo moguće da istog dana na osnovu tog akta budu doneta i pojedinačna rešenja o raspoređivanju svakog službenika na određeno radno mesto, Ustavni sud je ocenio da je drugostepeni sud pogrešno našao da podnosilac ustavne žalbe i drugi tužioci nemaju pravo na isplatu dodataka na platu za traženi period, jer im je od dana stupanja na snagu Zakona takav rad vrednovan kroz uvećanje osnovnog koeficijenta. Ovo iz razloga što vrednovanje navedenog rada kroz uvećanje osnovnog koeficijenta prema prelaznim i završnim odredbama istog Zakona nije vezano za dan stupanja na snagu tog zakona, već za donošenje novog pojedinačnog rešenja o raspoređivanju, koji sadrži i novo određivanje koeficijenta za obračun plate, a koje je moglo biti doneto tek po donošenju i stupanju na snagu novog akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji u Ministarstvu. Ustavni sud ocenjuje da je izneti stav drugostepenog suda sporan sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, a time i učinjene povrede prava zajemčenog odredbom člana 60. stav 4. Ustava, i iz razloga što je sam drugostepeni sud utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe i drugim tužiocima do stupanja na snagu Zakona o policiji dodatak na platu za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta za obračun plata, te je odlučio da oni imaju pravo na isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za taj period, saglasno odredbama člana 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ustavni sud posebno ukazuje da se navodi osporene presude u delu kojim je žalba podnosioca ustavne žalbe odbijena kao neosnovana, ne zasnivaju na utvrđenju kada je podnosiocu ustavne žalbe doneto novo rešenje o raspoređivanju, saglasno aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta donetom u izvršavanju Zakona o policiji, a što bi jedino moglo biti od uticaja na osnovanost njegovog tužbenog zahteva za označeni period, sa stanovišta zajemčenog prava na pravičnu naknadu za rad.

8. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je drugostepeni sud pogrešno utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nema pravo na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada u dane državnih praznika i rada noću, a u skladu sa odredbama tada važećeg Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, samim stupanjem na snagu Zakona o policiji. Prema oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Valjevu je stavom 1. izreke osporene presude, kojim je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe i drugih tužilaca i potvrđena presuda prvostepenog suda u delu koji se odnosi na isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima u traženom iznosu za period od decembra 2005. godine do aprila 2006. godine, povredio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad zajemčeno članom 60. stav 4. Ustava.

Stoga je Ustavni sud na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je stavom 1. izreke osporene presude Okružnog suda u Valjevu Gž.1. 622/07 od 26. novembra 2007. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

9. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporene drugostepene presude u stavu 1. izreke, kojim je odbijena žalba podnosioca ustavne žalbe i drugih tužilaca kao neosnovana, kako bi u ponovnom apelacionom postupku bila doneta nova odluka po žalbi, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

10. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio postojanje povrede Ustavom zajamčenog prava na pravičnu naknadu za rad podnosioca ustavne žalbe, a da se u istoj pravnoj situaciji kao podnosilac ustavne žalbe nalaze i drugi tužioci u predmetnom parničnom postupku, čije su žalbe izjavljene protiv prvostepene presude takođe odbijene osporenom presudom, a koji nisu podneli ustavnu žalbu, Sud je, na osnovu odredbe člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da ova odluka ima pravno dejstvo i prema tim licima.

11. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o pravu na pravičnu naknadu za rad pripadnika policije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti