Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine. Povreda je nastala zbog neefikasnog postupanja izvršnog suda, koji nije sproveo izvršenje pravnosnažne presude duže od sedam godina.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 1016/03 povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je 21. marta 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na mirno uživanje imovine, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava u 15 različitih izvršnih postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu, a koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-341/08.

S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 15 različitih izvršnih postupaka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. stav 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), razdvojio ove postupke i formirao 14 novih predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima ustavne žalbe o povredi prava navedenih u predmetu I. 1016/03.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je rešenje o izvršenju sud doneo 11. avgusta 2003. godine, kao i da je sud "nerazumnim odugovlačenjem" izvršenja "ugrozio" podnosiočevo pravo na mirno uživanje imovine. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu i utvrditi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja u pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta I. 1016/03 Opštinskog suda u Kruševcu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je podneo kao poverilac 7. avgusta 2003. godine Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za izvršenje, na osnovu pravnosnažne presude P. 2854/01 od 9. maja 2002. godine, protiv dužnika Perice Jevremovića, radi naplate novčanog potraživanja, i to izvršenjem na novčanom potraživanju dužnika od zarade, koju ostvaruje kao zaposlen kod poslodavca "Jugoprevoz" iz Kruševca. Opštinski sud je rešenjem od 11. avgusta 2003. godine dozvolio predloženo izvršenje. Po nalogu postupajućeg sudije od 24. septembra 2003. godine, rešenje o izvršenju I. 1016/03 od 11. avgusta 2003. godine dostavljeno je 3. oktobra 2003. godine blagajni preduzeća AD "Jugoprevoz" iz Kruševca, kod koga je dužnik zaposlen. Kako je momentom dostavljanja navedenog rešenja blagajni dužnika smatrao da je prenos potraživanja sproveden, postupajući sudija je naredbom od 6. oktobra 2003. godine naložio arhiviranje spisa navedenog predmeta.

U daljem toku postupka, poverilac se obraćao sudu zbog neizvršavanja predmetnog izvršenja podnescima od 27. novembra 2003, 4. novembra 2005, 22. juna 2006, 22. juna 2007, 25. septembra 2007, 8. avgusta 2006. godine, a takođe 4. marta 2008. godine je obavestio sud da se predmetno izvršenje ne sprovodi, pa je sud dopisom od 28. marta 2008. godine zatražio izveštaj od AD "Jugoprevoz", Kruševac. Dopisom od 3. aprila 2008. godine navedeno preduzeće je obavestilo sud da je dužniku po rešenju I. 1016/03 izvršena obustava, zaključno sa 11. novembrom 2004. godine, u ukupnom iznosu od 19.000,00 dinara, te da kako je dužniku radni odnos prestao 24. novembra 2004. godine, nisu u mogućnosti da po navedenom rešenju dalje postupaju.

Podneskom od 18. januara 2010. godine poverilac je podneo predlog da sud rešenjem obaveže poslodavca da isplati poveriocu sve propuštene obroke po rešenju o izvršenju I. 1016/03.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni list SRJ", broj 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da će se izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja odrediti i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja (član 5.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a da je o prigovoru sud dužan da odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10.); da je sudska odluka ili odluka donesena u prekršajnom postupku izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje dužnikove obaveze, a da je odluka donesena u upravnom postupku izvršena ako je postala konačnai ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze (član 18. st. 1. i 2.); da je sudsko poravnanje, odnosno poravnanje zaključeno u upravnom postupku, izvršno je ako je potraživanje po poravnanju dospelo (član 19. stav 1.); da se kao sredstvo izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja mogu odrediti samo-prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, unovčenje drugih imovinskih prava i prenos sredstava koja se vode na računu kod nosioca platnog prometa (član 28.); da predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja može biti svaka dužnikova stvar ili imovinsko pravo koje nije zakonom izuzeto od izvršenja, odnosno ako izvršenje na njemu nije zakonom ograničeno (član 29.); da će službeno lice, pre nego što pristupi popisu, predati dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima, a ako se dužniku rešenje o izvršenju nije moglo predati prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno (član 67. st. 1. i 2.); da će se popisati onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje poveriočevog potraživanja i troškova izvršenja (član 69. stav 1.); da će sud ako se iz prodajne cene namiruje samo jedan poverilac, bez održavanja ročišta, rešenjem odrediti da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari i oduzetog novca izmire redom - troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni u izvršnoj ispravi, kamata do dana unovčenja stvari i glavno potraživanje (član 82. stav 1.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da

ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da se period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006.godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka, od momenta podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Kruševcu 7. avgusta 2003. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni izvršni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao preko pet godina, kao i da taj postupak još nije okončan.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Naime, podnosilac ustavne žalbe se više puta obraćao Opštinskom sudu u Kruševcu zbog odugovlačenja izvršnog postupka, odnosno nesprovođenja izvršenja koje je prekinuo jer je dužnik raskinuo radni odnos sa poslodavcem. Međutim, ne obazirući se na brojne podneske izvršnog poverioca kojima je traženo otklanjanje nepravilnosti u postupku izvršenja, sud je arhivirao predmet kao okončan, iako nije došlo do naplate izvršne tražbine poverioca. Prema tome, izvršni postupak još uvek nije okončan, ni posle više od sedam godina od podnošenja predloga za izvršenje, jer dužnik i dalje nije izmirio u celosti svoju obavezu prema poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u konkretnom slučaju nije došlo. Osnovni razlog višegodišnjeg trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje Opštinskog suda u Kruševcu, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugom vremenskom trajanju izvršnog postupka, niti je preduzimao procesne radnje kojima bi odugovlačio postupak.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od izuzetnog značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja znatnog novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku. U skladu sa tim, takođe po oceni Ustavnog suda, podnosilac se i ponašao u osporenom postupku. Tako je on u više navrata podnosio urgencije, kojima je tražio od suda da primenjuje potrebne procesne radnje u cilju okončanja izvršnog postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Kruševcu odgovoran što predmetni izvršni postupak još nije okončan, te da je navedenim postupanjem toga suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 1016/03 vodi pred Opštinskim sudom u Kruševcu.

6. U delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršnog postupka povređeno i pravo podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima Zakonom izjednačena izvršna isprava ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 1. i 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava, tako što je podnosiocu ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, a u tački 3. izreke naložio sada nadležnom Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršenje u predmetu I. 1016/03 sprovelo u što kraćem roku.

8. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević