Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za poništaj testamenta, koji je trajao preko deset godina. Iako je podnosilac delimično doprineo odugovlačenju, neefikasnost prvostepenog suda bila je presudna.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10901/2013
22.10.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, Bratislav Đokić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Božidara Đorđevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. oktobra 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Božidara Đorđevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 27428/11 (ranije predmet Četrvtog opštinskog suda u Beogradu P. 2654/03) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Božidar Đorđević iz Beograda podneo je, 18. decembra 2013. godine, preko punomoćnika Srboljuba Stefanovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 27428/11.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su Z. Z. i A. S, u svojstvu tužilja, podnele 12. juna 2003. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog Božidara Đorđevića, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi poništaja testamenta pok. D. Đ; da je parnični postupak pravnosnažno okončan tek nakon više od deset godina, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3030/12 od 4. oktobra 2013. godine, zbog čega podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 27428/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Z. Z. iz Novog Beograda i A. S. iz Zemuna podnele su, u svojstvu tužilja, 12. juna 2003. godine, Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog Božidara Đorđevića, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojom su od suda tražile da se poništi testament pok. D. Đ, kao i da se obaveže tuženi da im preda u državinu stan u Glavnoj ulici u Zemunu i nepokretnost na katastarskoj parceli broj 1353/2 i 1354/2 u KO Stari Slankamen. Po tužbi je formiran predmet P. 2654/03, a prvo ročište je održano 11. novembra 2003. godine.

U toku 2004. godine održano je jedno ročište za glavnu raspravu i izvedeni dokazi saslušanjem jednog svedoka i veštačenjem preko sudskog veštaka grafologa, dok dva ročišta nisu održana zbog toga što svedok nije uredno pozvan.

Tri ročišta su održana u toku 2005. godine i izveden je dokaz saslušanjem tuženog kao parnične stranke.

U toku 2006. godine održana su četiri ročišta i izvedeni dokazi saslušanjem četvoro svedoka. Rešenjem Opštinskog suda P. 2654/03 od 5. decembra 2006. godine određeno je sprovođenje medicinskog veštačenja.

Veštak je nalaz i mišljenje dostavio 30. marta 2007. godine. Do kraja 2007. godine održana su dva ročišta i izveden je dokaz veštačenjem preko sudskog veštaka neuropsihijatra, a rešenjem P. 2654/03 od 21. decembra određeno je novo neuropsihijatrijsko veštačenje.

Opštinski sud je rešenjem P. 2654/03 od 29. januara 2008. godine utvrdio da se tužba smatra povučenom, imajući u vidu da na ročište nisu pristupile parnične stranke. Na ročištu održanom 13. maja 2008. godine dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje po predlogu tužilja. Veštak A. J. je dostavio nalaz i mišljenje 7. jula 2008. godine.

U toku 2009. godine održana su tri ročišta i izveden dokaz dopunom grafološkog veštačenja, dok jedno ročište nije održano zbog sprečenosti postupajuće sudije.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu (u daljem tekstu Osnovni sud). Od četiri zakazana ročišta u toku 2010. godine nije održano nijedno – jedno ročište nije održano zbog toga što tužilje nisu uredno pozvane, dva zbog sprečenosti postupajuće sudije i jedno zbog nedolaska tuženog.

Presudom Osnovnog suda P. 2433/11 od 24. januara 2011. godine odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilja. Protiv navedene presude tužilje su izjavile žalbu.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2130/11 od 21. novembra 2011. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda P. 2433/11 od 24. januara 2011. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Osnovni sud je presudom P. 27428/11 od 20. januara 2012. godine usvojio tužbene zahteve tužilja. Protiv ove presude tuženi je izjavio žalbu.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 3030/12 od 4. oktobra 2013. godine preinačio presudu Osnovnog suda P. 27428/11 od 20. januara 2012. godine i odbio tužbene zahteve tužilja. Presuda je 22. novembra 2013. godine dostavljena punomoćniku tuženog.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak, po svojoj prirodi predstavlja, jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak , pokrenut 12. juna 2003. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu a pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3030/12 od 4. oktobra 2013. godine, trajao više od deset godina.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, osporeni postupak je bio složeniji, s obzirom na to da je tužbom tražen poništaj testamenta pok. D. Đ, kao i predaja nepokretnosti, da je izvedeno grafološko veštačenje, dopuna tog veštačenja, kao i dva neuropsihijatrijska veštačenja, te da je saslušano više svedoka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, imajući u vidu da je tužbenim zahtevima tražen poništaj testamenta pok. D. Đ, kao i predaja nepokretnosti. Ispitujući postupanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je on doprineo dužem trajanju predmetnog postupka, s obzirom na to da je rešenjem Opštinskog suda P. 2654/03 od 29. januara 2008. godine utvrđeno da se tužba smatra povučenom, jer na ročište nisu pristupile parnične stranke, te da jedno ročište u toku 2010. godine nije održano zbog nedolaska tuženog.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je dužem trajanju postupka doprinelo neefikasno postupanje Opštinskog suda, s obzirom na to da je pred tim sudom u toku 2004. godine održano samo jedno ročište, dok u 2008. godini, nakon što je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje (13. maja) i pošto je veštak dostavio nalaz i mišljenje (7. jula), nije održano nijedno ročište. S druge strane, Ustavni sud nalazi da su Osnovni sud i Apelacioni sud u Beogradu postupali efikasno, s obzirom na to da su periodu od 1. januara 2010. godine do pravnosnažnog okončanja postupka 4. oktobra 2013. godine donete dve prvostepene presude i dve drugostepene odluke.

Polazeći navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 27428/11 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 2654/03) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, te doprinos podnosioca dužem trajanju parnice. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti