Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom i stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe, poništio rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzanja postupka i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom i stečajnom postupku protiv dužnika sa većinskim državnim kapitalom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama Z. S. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2024. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvajaju se ustavne žalbe Z. S. i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Čačku R4I. 423/19 od 18. novembra 2019. godine i R4I. 84/20 od 11. avgusta 2020. godine i rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 150/19 od 27. decembra 2019. godine i Ržg. 57/20 od 25. septembra 2020. godine podnositeljki ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavne žalbe odbacuju.

2. Poništavaju se rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 423/19 od 18. novembra 2019. godine i R4I. 84/20 od 11. avgusta 2020. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 150/19 od 27. decembra 2019. godine i Ržg. 57/20 od 25. septembra 2020. godine.

3. Usvajaju se ustavne žalbe Z. S. i utvrđuje se da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1057/13 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21.

4. Utvrđuje se pravo Z. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnositeljki ustavnih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1057/13 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo Z. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1057/13 od 11. marta 2013. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Z. S. iz Čačka je 13. februara i 5. novembra 2020. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu izjavila ustavne žalbe protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku i rešenja Višeg suda u Čačku navedenih u tač. 1. i 2. izreke Odluke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1057/13. Podnositeljka je 26. jula 2024. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu, preko istog punomoćnika, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodi nad stečajnim dužnikom – bivšim poslodacem pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21.

U ustavnim žalbama se, pored ostalog, navodi: da je osporeni izvršni postupak, koji se vodio radi prinudne naplate pravnosnažno dosuđenih minimalnih zarada podnositeljke, pokrenut 16. novembra 2012. godine; da je podnositeljka samo delimično namirena, i to u periodu kada je postupak sprovođenja izvršenja vodio javni izvršitelj; da je nad izvršnim dužnikom, koji je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom, pokrenut 12. januara 2022. godine postupak stečaja u kojem su joj priznata potraživanja iz rešenja o izvršenju.

Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i utvrdi da su joj osporenim rešenjima, u predmetnom izvršnom postupku, kao i stečajnom postupku povređena označena Ustavom zajemčena prava, kao i da joj utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra i materijalne štete u visini nenamirenih potraživanja u izvršnom, a kasnije stečajnom postupku. Tražila je i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavnih žalbi i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavnih žalbi je 7. marta 2013. godine podnela Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F. „S.s.“ A.D. (u restrukturiranju) Čačak (privrednom društvu koje je rešenjem Agencije za privredne registre BD 16745/2018 od 2. marta 2018. godine brisano iz registra privrednih subjekata usled statusne promene - pripajanja privrednom društvu AD „F.“ Čačak. Nakon navedene statusne promene postupci izvršenja su prekinuti u odnosu na društva koja su prestala da postoje, a nastavljeni u odnosu na privredno društvo AD „F.“ Čačak, kao pravnog sledbenika), na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 349/12 od 7. septembra 2012. godine, radi naplate minimalnih zarada.

Predloženo izvršenje je određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1057/13 od 11. marta 2013. godine.

Osporenim rešenjima Osnovnog suda u Čačku R4I. 423/19 od 18. novembra 2019. godine i R4I. 84/20 od 11. avgusta 2020. godine odbijeni su prigovori radi ubrzavanja postupka ovde podnositeljke ustavnih žalbi kojima je tražila da se utvrdi da joj je u predmetu istog suda I. 1057/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 150/19 od 27. decembra 2019. godine i Ržg. 57/20 od 25. septembra 2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača, ovde podnositeljke, izjavljene protiv navedenih prvostepenih rešenja Osnovnog suda u Čačku.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja Ržg. 150/19 od 27. decembra 2019. godine je, pored ostalog, navedeno: da je prigovor podnet 25. oktobra 2019. godine; da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1057/13 od 16. januara 2017. godine obustavljeno sprovođenje izvršenja pred Osnovnim sudom u Čačku, te je usvojen predlog izvršnog poverioca da se postupak izvršenja nastavi pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Krdžićem; da je 13. juna 2019. godine pomenuti javni izvršitelj dostavio Osnovnom sudu zaključak I.I. 137/17 od 30. maja 2019. godine, kojim je utvrđeno da je izvršni poverilac delimično namiren, te da se obustavlja dalje sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem i da se usvaja predlog izvršnog poverioca da se postupak izvršenja nastavi pred Osnovnim sudom u Čačku; da je pravilno stanovište prvostepenog suda da nije osnovan prvi prigovor predlagača, jer je postupak pred Osnovnim sudom u Čačku, od dana dostavljanja spisa predmeta od strane javnog izvršitelja radi ponovnog sprovođenja izvršenja pred Osnovnim sudom u Čačku, trajao četiri meseca; da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne ceni u skladu sa odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se ista odnosi na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja Ržg. 57/20 od 25. septembra 2020. godine je, pored ostalog, navedeno: da je Osnovni sud u Čačku rešenjem I.I. 202/20 od 9. marta 2020. godine prekinuo postupak izvršenja u odnosu na izvršnog dužnika F. „S.s.“ A.D. i nastavio postupak prema pravnom sledbeniku izvršnog dužnika kao sticaocu prava i obaveza; da su 8. juna 2020. godine spisi predmeta dostavljeni javnom izvršitelju na postupanje, a da je predlagač 12. juna 2020. godine podnela drugi prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1057/13; da se dostavljanjem rešenja o izvršenju i rešenja o obustavljanju sprovođenja izvršenja pred sudom javnom izvršitelju, radi daljeg sprovođenja izvršenja, smatra da je predmet u kojem je izvršenje započeto i do tada sprovođeno pred sudom rešen; da prema odredbi člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča; da je polazeći od navedenog, a imajući u vidu merila propisana članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pravilno odbijen prigovor radi ubrzavanja, jer je podnet nakon što je određeno da će izvršenje sprovesti javni izvršitelj.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 19/21 od 12. januara 2022. godine otvoren je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom AD „F.“ Čačak i za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

AD „F.“ Čačak je privredno društvo sa većinskim državnim kapitalom.

Podnositeljka ustavnih žalbi je u stečajnom postupku prijavila potraživanje po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1057/13 od 11. marta 2013. godine i isto joj je priznato i delimično namireno.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije jamči se da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustavnoljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovnanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Ispitujući navode podnositeljke u delu u kojem su ustavne žalbe izjavljene protiv osporenih rešenja, kojima su pravnosnažno odbijeni njeni prigovori radi ubrzavanja izvršnog postupka, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnositeljke o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno neprihvatljivoj primeni merodavnog prava, odnosno da je sud prilikom ocene dužine trajanja izvršnog postupka cenio samo period nakon što je predmet od javnog izvršitelja ponovo ustupljen izvršnom sudu na nadležnost, ili konstatovao da se samim tim što je predmet prosleđen javnom izvršitelju smatra da je isti pred sudom okončan, ne uzimajući u obzir kontinuitet u postupanju javnog izvršitelja i suda.

Ustavni sud konstatuje da je osporenim rešenjima zauzeto stanovište da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne uzima u obzir prilikom ocene eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, već da se odredba člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odnosi isključivo na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa. U tom smislu, sudovi su prilikom razmatranja povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, prvo razmatrali samo deo postupka koji je vođen nakon 30. maja 2019. godine, kada je izvršitelj vratio predmet sudu na dalje sprovođenje izvršenja, iako je izvršni postupak pokrenut još 7. marta 2013. godine, a zatim konstatovali da je određivanjem da će izvršenje sprovesti javni izvršitelj izvršni postupak pred sudom okončan, zbog čega se povreda prava na suđenje u razumnom roku ne može ceniti.

Ustavni sud, međutim, još jednom ukazuje na svoje stanovište da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da su pravna stanovišta koja su zauzeta u osporenim rešenjima, ustavnopravno neprihvatljiva. Ovo pogotovo ukoliko se uzme u obzir da je postupak pokrenut još 7. marta 2013. godine, te da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11.), koju prihvata i ovaj sud, svako trajanje postupka za namirenje pravnosnažno utvrđenog potraživanja prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koje traje više od jedne godine, predstavlja povredu prava iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe, te je utvrdio da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Čačku R4I. 423/19 od 18. novembra 2019. godine i R4I. 84/20 od 11. avgusta 2020. godine i osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 150/19 od 27. decembra 2019. godine i Ržg. 57/20 od 25. septembra 2020. godine podnositeljki ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet na ponovno odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnim žalbama sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavnih žalbi tražila utvrđenje navedene povrede ustavnog prava u izvršnom postupku, koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1057/13, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21 i zaključio da se osporeni postupci moraju posmatrati kao celina. Dalje, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni izvršni postupak u trenutku podnošenja ustavnih žalbi trajao duže od sedam godina, a da osporeni stečajni postupak, koji je otvoren 12. januara 2022. godine još uvek nije okončan, a potraživanja podnositeljke prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom su samo delimično namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnositeljke i utvrdio da joj je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1057/13 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnju podnositeljke da joj je u osporenim postupcima povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku i osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Čačku i Privrednog suda u Čačku da obezbede namirenje potraživanja podnositeljke koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom, sada stečajnom dužniku sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1057/13 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno već utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1057/13 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, a imajući u vidu da je nakon pokretanja izvršnog postupka, pokrenut postupak stečaja nad izvršnim dužnikom, u kom je podnositeljki priznato potraživanje radi čijeg namirenja je vodila izvršni postupak, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke utvrdio pravo podnositeljke na na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1057/13 od 11. marta 2013. godine, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. U pogledu zahteva podnositeljke ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 6. izreke.

12. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosteljke o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je prethodno već utvrdio povredu ustavnih prava podnositeljke i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnositeljke u ovom delu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

13. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.