Odluka Ustavnog suda o prihvatljivosti fotokopije računa kao verodostojne isprave

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg suda u Beogradu. Sud je zaključio da odbacivanje predloga za izvršenje jer račun nije priložen u originalu ili overenoj kopiji, već u fotokopiji, predstavlja povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Milan Škulić , Gordana Ajnšpiler Popović, Miroslav Nikolić. dr Nataša Plavšić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. I . preduzetnik O. r . S . Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2023. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. I . preduzetnik O . r . S . Beograd i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 1545/19 od 13. juna 2019. godine povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 1545/19 od 13. juna 2019. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(Iv) . 330/18/2 od 20. decembra 2018 . godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. I . preduzetnik O . r . S . Beograd podnela je Ustavnom sudu, 24. oktobra 2019. godine, preko punomoćnika Z . M , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 1545/19 od 13. juna 2019. godine, zbog po vrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 1545/19 od 13. juna 2019. godine kojim je potvrđeno rešenje veća prvostepenog suda, a kojim je ukinuto rešenje o izvršenju i odbačen kao neredan podnosiočev predlog za izvršenje podnet na osnovu verodostojne isprave – računa, sa obrazloženjem da verodostojna isprava nije priložena u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, u smislu člana 62. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je u konkretnom sluačju predlog za izvršenje podnet na osnovu verodostojne isprave – računa u formi fotokopije, a koja je overena svojeručn im potpisom i pečatom podnositeljke kao njenog izdavaoca; da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom aktu u suprotnosti sa Odlukom Ustavnog suda Už-2125/2014 od 14. aprila 2016 godine u kojoj je utvrđeno da se uz predlog za izvršenje može podneti verodostojna isprava i u običnoj kopiji u cilju ispunjavanja uslova za dozvolu prinudnog izvršenja.

Podnositeljka ustavne žalbe p redložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu . U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Drugi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje Iiv. 2599/17 od 19. oktobra 2017. godine kojim je dozvolio izvršenje u korist izvršnog poverioca N. I . preduzetnik O . r . S . Beograd, ovde podn ositeljka ustavne žalbe, a na osnovu verodostojne isprave – računa.

Veće Drugog osnovnog suda u Beogradu je rešenjem IPV(Iv). 330/18/2 od 20. decembra 2018. godine ukinulo navedeno rešenje o izvršenju tog suda i odbacilo kao neuredan predlog za izvršenje. U obrazloženju navedenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršni dužnik naveo da je predlog za izvršenje neuredan, jer nije priložena isprava u overenoj kopiji ili originalu; da je predlog za izvršenje podnet na osnovu verodostojne isprave – računa br. 258 koji nije priložen u originalu ili overenoj kopiji ; da podnositeljka ustavne žalbe nije priložila verodostojnu ispravu, u smislu odredbe člana 62. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, odnosno nije priložila verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 1545/19 od 13. juna 2019. godine odbio kao nesnovanu žalbu podnositeljke i potvrdio navedeno rešenje veća Drugog osnovnog suda u Beogradu, prihvatajući pravno stanovište tog prvostepenog suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 -autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje) propisano je : da se rešenje o izvršenju donosi na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (član 40.); da je verodostojna isprava račun domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi (član 52. stav 2. tačka 3)); da je izvršni poverilac dužan da uz predlog priloži verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu (član 62. stav 3.); da deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje može da se pobija samo ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo ili nije dospelo, ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj, ako je obaveza iz verodostojne isprave ispunjena ili na drugi način prestala da postoji ili ako je potraživanje zastarelo (član 89. stav 1.).

5. Ustavni sud ukazuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 1545/19 od 13. juna 2019. godine kojim je potvrđeno rešenje veća prvostepenog suda, a kojim je ukinuto rešenje o izvršenju i odbačen kao neredan podnositeljkin predlog za izvršenje podnet na osnovu verodostojne isprave–računa, sa obrazloženjem da podnositeljka ustavne žalbe nije priložila verodostojnu ispravu, u smislu odredbe člana 62. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, odnosno nije priložila verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud zatim ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Ustavni sud zatim ukazuje da potpunost predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podrazumeva da je podnet na osnovu verodostojne isprave koja je priložena u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, u smislu člana 62. stav 3. Zakona o izvršenja i obezbeđenju iz 2015. godine. Ustavni sud je utvrdio da je u rešenju veća Drugog osnovnog suda u Beogradu, a koje je potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu, konstatovano da je predlog za izvršenje podnet na osnovu verodostojne isprave – računa koji nije priložen u originalu ili overenoj kopiji , kao i da je izvršni dužnik u prigovoru protiv rešenja o izvršenju naveo da je predlog za izvršenje neuredan, jer nije priložena isprava u overenoj kopiji ili originalu. Međutim, u rešenju Drugog osnovnog suda u Beogradu i u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu zauzet je pravni stav da podnositeljka ustavne žalbe nije priložila verodostojnu ispravu, u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, a u smislu člana 62. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine . U vezi sa tim, Ustavni sud nalazi da je podnositeljka ustavne žalbe uz predlog za izvršenje podnela verodostojnu ispravu – račun, s tim što je izvršni sud izričitio utvrdio, kao što je to navedeno, da podnositeljka verodostojnu ispravu nije priložila u originalu ili overenoj kopiji . Merodavna odredba člana 62. stav 3. izvršnog zakona pored pojmova „u originalu“ ili „overenoj kopiji“, koristi i pojam „ u prepisu“.

Kada je reč o podnošenju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u prepisu, Ustavni sud ocenjuje da izvršni poverilac kao izdavalac računa na osnovu koga podnosi predlog za izvršenje može podneti verodostojnu ispravu i u običnoj fotokopiji u cilju ispunjavanja uslova za dozvolu prinudnog izvršenja. Ovo opet ne znači da su obespravljeni izvršni dužnici čije su obaveze utvrđene verodostojnom ispravom, jer ta lica imaju pravo na prigovor protiv rešenja o izvršenju u kome mogu ukazivati na posebne razloge koji sprečavaju prinudno izvršenje, pa i da osporavaju autentičnost računa ili ističu da potraživanje poverilaca uopšte nije ni nastalo (ovakvo i detaljnije stanovište je već zauzeto u Odluci Už-2125/2014 od 14. aprila 2016. godine dostupna na veb sajtu : www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud, stoga, zaključuje da je ustavnopravno neprihvatljivo pravno stanovište suda da podnositeljka nije priložila verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, u smislu odredbe člana 62. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 1545/19 od 13. juna 2019. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(Iv ). 330/18/2 od 20. decembra 2018. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknutu povred u prava na jednaku zaštitu prava.

7. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o prihvatljivosti fotokopije računa kao verodostojne isprave

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti