Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na mirno uživanje imovine. Izvršni postupak pokrenut 2004. godine nije okončan, čime je poveriocu uskraćeno namirenje potraživanja utvrđenog sudskim poravnanjem.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 646/04 povređena prava podnosioca na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je 20. marta 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića, advokata iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na mirno uživanje imovine, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už - 341/08.

S obzirom na to da je ustavnom žalbom zahtevano utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 15 različitih izvršnih postupaka, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 42. stav 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), razdvojio ove postupke i formirao 14 novih predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima iz ustavne žalbe o povredi navedenih prava u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu I. 646/04.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je rešenje o izvršenju izvršni sud doneo „sa višemesečnom docnjom“, kao i da je sud „nerazumnim odugovlačenjem“ izvršenja „ugrozio“ podnosiočevo pravo na mirno uživanje imovine.

2. U odgovoru na ustavnu žalbu, koji je Osnovni sud u Kruševcu dostavio Ustavnom sudu 14. maja 2010. godine, navedeno je da je predmetni izvršni postupak u toku, da je izvršni dužnik više puta u toku 2009. godine i jednom u 2010. godini pristupao sudu i plaćao deo duga, koji iznosi su istih dana isplaćivani poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, te da se shodno tome postupak izvršenja sprovodi i da „nema nerazumnog odugovlačenja postupka“.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta I. 646/04 Opštinskog suda u Kruševcu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 6. septembra 2004. godine podneo Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Predraga Jevtića, na osnovu sudskog poravnanja P. 1001/1995 od 12. septembra 1995. godine, kojim je dužnik obavezan da isplati poveriocu 4.400 švajcarskih franaka u roku od 15 dana, a u slučaju docnje i zakonsku zateznu kamatu, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i 280 dinara na ime troškova parničnog postupka. Predlogom za izvršenje traženo je od izvršnog suda da „dozvoli izvršni postupak“ i odredi izvršenje protiv dužnika radi naplate navedene novčane obaveze u dinarskoj protivvrednosti, po važećem kursu na dan plaćanja, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos dinarske protivvrednosti glavnice, počev od 26. novembra 1995. godine do potpunog ispunjenja obaveze, kao i troškove izvršenja, sa zakonskom zateznom kamatom. Kao sredstvo izvršenja predloženo je da se sprovede: „popis, procena, zabrana raspolaganja i prodaja pokretnosti dužnika, sve do potpunog namirenja novčane obaveze, a u nedostatku pokretnosti, da se nastavi izvršenje preostale obaveze na nepokretnostima u nužnom obimu, sa upisom u javnu knjigu“.

Opštinski sud u Kruševcu je, odlučujući o navedenom predlogu, 10. novembra 2004. godine doneo rešenje I. 646/04, kojim je odredio izvršenje protiv dužnika Predraga Jevtića, radi naplate poveriočevog potraživanja od 4.400 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti prema važećem kursu na dan isplate, sa pripadajućom kamatom, počev od 28. septembra 1995. godine, pa do konačne isplate i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika koje se budu zatekle u njegovom domaćinstvu, dok je predlog radi naplate zakonske zatezne kamate na glavnicu duga počev od 26. novembra 1995. godine odbijen, kao neosnovan.

Protiv ovog rešenja izvršni dužnik je 22. novembra 2004. godine izjavio prigovor, kojim je tražio da sud ukine navedeno rešenje jer su stranke svoje odnose regulisale tako što su se dogovorile da dužnik na ime predmetnog iznosa prenese u svojinu i državinu poveriocu deo parcele koja se nalazi u Bošnjanu. Istog dana izvršni poverilac je dostavio sudu zahtev da se otklone nepravilnosti u postupku koje se odnose na obračun zakonske zatezne kamate, ali je istovremeno u podnesku ukazao da se taj podnesak ne smatra prigovorom poverioca na doneto rešenje, dok je 26. novembra 2004. godine podneo predlog za donošenje dopunskog rešenja o izvršenju, kojim bi sud odredio prinudnu naplatu novčane obaveze na ime parničnih troškova sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 12. septembra 1995. godine.

Opštinski sud u Kruševcu je, odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika, doneo rešenje Ipv. 152/04 od 24. maja 2005. godine, kojim je odbio ovaj prigovor kao neosnovan.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe se više puta obraćao izvršnom sudu sa zahtevom da taj sud postupa u rokovima propisanim Zakonom o izvršnom postupku (dva puta do donošenja rešenja o izvršenju – 22. septembra i 2. novembra 2004. godine, jednom do donošenja rešenja po prigovoru – 28. aprila 2005. godine i još četiri puta kasnije – 4. novembra 2005. godine, 28. avgusta 2006. godine, 25. juna i 25. septembra 2007. godine).

Izvršni dužnik je 2. septembra 2005. godine pristupio sudu i isplatio iznos od 100 evra i 3000 dinara.

Podneskom od 7. oktobra 2005. godine, podnosilac je tražio da se „otklone nepravilnosti izvršenja“. U ovom podnesku osporava se obračun kamate učinjen u izvršnom postupku i ističe da je „neprihvatljivo delimično sudsko izvršenje sa minimaliziranom i neurednom isplatom“, te „moli sud za punu primenu“ Zakona o izvršnom postupku.

Izvršni dužnik je u toku 2005. godine pristupio sudu radi izmirenja dela duga još tri puta (30. septembra, 6. oktobra i 7. novembra), plaćajući iznose od oko 100 evra, a 24. novembra 2005. godine isplatio je poveriocu iznos od 2.500 evra na ime duga.

Izvršni poverilac je podneskom od 16. juna 2008. godine obavestio izvršni sud da je 5. avgusta 2008. godine zaključio ugovor o cesiji sa svojim punomoćnikom u izvršnom postupku, po kome je navedenom advokatu ustupio svoja potraživanja iz više izvršnih postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu, i zatražio je od suda da o tome obavesti izvršnog dužnika. Međutim, kako iz spisa predmeta proizlazi, sud to nije učinio.

Izvršni dužnik je u toku 2009. godine pet puta pristupio sudu (3. februara, 5. marta, 8. aprila, 7. maja i 15. juna) i jednom u 2010. godini (2. februara), radi isplate dela preostalog duga. Izvršni poverilac je, bez obzira na obaveštenje upućeno sudu o ustupanju potraživanja, nastavio da prima delimične isplate izvršnog dužnika. Izvršni postupak se sada vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod istim poslovnim brojem – I. 646/04.

5. Za ocenu navoda ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok se članom 58. stav 1. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da je sud dužan da u postupku izvršenja i obezbeđenja postupa hitno (član 4. stav 1.); da će se izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja odrediti i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja (član 5.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a da je o prigovoru sud dužan da odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10.); da je sudska odluka ili odluka donesena u prekršajnom postupku izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje dužnikove obaveze, a da je odluka donesena u upravnom postupku izvršna ako je postala konačna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze (član 18. st. 1. i 2.); da je sudsko poravnanje, odnosno poravnanje zaključeno u upravnom postupku, izvršno ako je potraživanje po poravnanju dospelo (član 19. stav 1.); da se kao sredstvo izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja mogu odrediti samo – prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, unovčenje drugih imovinskih prava i prenos sredstava koja se vode na računu kod nosioca platnog prometa (član 28.); da predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja može biti svaka dužnikova stvar ili imovinsko pravo koje nije zakonom izuzeto od izvršenja, odnosno ako izvršenje na njemu nije zakonom ograničeno (član 29.); da će službeno lice, pre nego što što pristupi popisu, predati dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima, a ako se dužniku rešenje o izvršenju nije moglo predati prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno (član 67. st. 1. i 2.); da će se popisati onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje poveriočevog potraživanja i troškova izvršenja (član 69. stav 1.); da će sud ako se iz prodajne cene namiruje samo jedan poverilac, bez održavanja ročišta, rešenjem odrediti da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari i oduzetog novca izmire redom: troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni u izvršnoj ispravi, kamata do dana unovčenja stvari i glavno potraživanje (član 82. stav 1.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati se po odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je: da poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga (član 436. stav 1.); da za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju i da je ispunjenje izvršeno ustupiocu pre obaveštenja o ustupanju punovažno i oslobađa dužnika obaveze, ali samo ako nije znao za ustupanje, inače obaveza ostaje i on je dužan da je ispuni prijemniku (član 438.).

6. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da se period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka, od momenta podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Kruševcu 6. septembra 2004. godine.

Analizirajući dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak pokrenut 6. septembra 2004. godine, podnošenjem predloga izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da je do podnošenja ustavne žalbe trajao tri godine i šest i po meseci, kao i da taj postupak još nije okončan.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj za podnosioca prava o kome se odlučuje su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao. Naime, sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje, kao i o prigovoru na rešenje o izvršenju, a nakon čega je trebalo da sprovede izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, u skladu sa donetim rešenjem.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po Zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku. Naime, izvršni sud je doneo rešenje o izvršenju tek nakon dva meseca od podnošenja predloga, a o prigovoru izvršnog dužnika je odlučio u roku od šest meseci, iako je po Zakonu o izvršnom postupku to morao da učini u roku od tri, odnosno 15 dana, dok o predlogu poverioca za donošenje dopunskog rešenja, koji je podnet 26. novembra 2004. godine, sud uopšte nije odlučio. Zatim, nakon što je doneo rešenje, postupajući sud nije ni pokušao da sprovede tim rešenjem određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Prema oceni Ustavnog suda, Opštinski sud u Kruševcu je, bez obzira na to što je izvršni dužnik pola godine nakon donošenja rešenja po prigovoru na rešenje o izvršenju isplatio znatan deo obaveze, bio dužan da sprovede izvršenje za preostali dug, u skladu sa donetim rešenjem o izvršenju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od nesumnjivog značaja, s obzirom da je postupak bio pokrenut radi namirenja većeg novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku. Podnosilac ustavne žalbe se, po oceni Ustavnog suda, u skladu sa tim, i ponašao u predmetnom izvršnom postupku. Tako se on čak sedam puta pismeno obraćao izvršnom sudu, tražeći od suda da postupa u skladu sa zakonskim rokovima.

Iz svega izloženog, Ustavni sud je našao da je Opštinski sud u Kruševcu svojim pogrešnim i nedelotvornim postupanjem isključivo odgovoran što predmetni izvršni postupak još nije okončan, te je utvrdio da je usled toga podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 646/04 vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu.

7. Ocenjujući navode iz ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršenja po zaključenom sudskom poravnanju povređeno i pravo podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano ili drugo imovinsko potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud naglašava da je isti stav već zauzimao u ranijim odlukama o ustavnim žalbama (videti Odluku Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine).

Takođe, Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavke, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima: Kačapor i dr. protiv Srbije, Burdov protiv Rusije ).

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), u tač. 1. i 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i naložio Osnovnom sudu u Kruševcu, kao nadležnom sudu, da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem mogućem roku. Međutim, imajući u vidu da je izvršni dužnik u predmetnom izvršnom postupku isplatio izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, najveći deo svoje obaveze znatno pre podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud je, bez obzira na zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede navedenih prava, u konkretnom slučaju ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

9. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti