Ustavnopravna ocena odluke o naknadi štete zbog neisplaćene usklađene vojne penzije

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio ponovno odlučivanje. Stanovište redovnih sudova, da je za isplatu usklađene vojne penzije neophodno posebno rešenje, ocenjeno je kao proizvoljno i ustavnopravno neprihvatljivo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1091/2012
20.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoja Đošića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragoja Đošića i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Nišu Gž. 33/12 od 11. januara 201 2. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Višem sudu u Nišu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 479/11 od 2 0. oktobra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoje Đošić iz Niša izjavio je 10. februara 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Nišu Gž. 33/12 od 11. januara 201 2. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da je osporena presuda doneta u postupku po tužbi za naknadu štete, u kome je njegov zahtev pravnosnažno odbijen. Podnosilac ustavne žalbe osporava stanovište redovnog suda izraženo u označenoj presudi navodeći da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, nakon stupanja na snagu Zakona o Vojsci Srbije, rešenjem 01 broj 181-431/08 od 25. januara 2008. godine vanredno izvršio usklađivanje vrednosti boda, odnosno povećanje penzija svojih osiguranika za 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine, te da je i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika bio dužan da po službenoj dužnosti podnosiocu poveća penziju i druga primanja za 11,06% i izvrši isplatu novog iznosa penzije počev od 1. januara 2008. godine, s obzirom na to da su se uslovi za usklađivanje vrednosti opšteg boda stekli stupanjem na snagu odredbe člana 193. Zakona o Vojsci Srbije, odnosno donošenjem navedenog rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Podnosilac je istakao da je Upravni odbor Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika odlukom broj 21979-2 od 4. jula 2008. godine, uskladio i povećao penzije za 6,97% počev od 1. aprila 2008. godine, odnosno za onoliko za koliko je to usklađivanje izvršeno za korisnike prava kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i da je Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika izvršio usklađivanje penzija u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 101/10), i to u oba slučaja bez donošenja ikakvog „upravnog rešenja“ i bez zahteva podnosioca. Podnosilac smatra da je njemu, kao i svim ostalim korisnicima vojnih penzija u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, pričinjena šteta, jer nadležni organi ovog fonda „ne žele da donesu“ odluku o vanrednom usklađivanju penzija.

U pogledu povrede prava na pravno sredstvo u ustavnoj žalbi je navedeno da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode, „niti je za to dao razloge“, kao i da je drugostepeni sud i pored postojanja dokaza da je tuženi fond isplatio neka od povećanja bez rešenja, „insistirao na ovom pravnom aktu, iako se povećanje penzija ne rešava na osnovu pojedinačnog pravnog akta, već na osnovu odluke Upravnog odbora, odnosno direktora Fonda“.

Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu, predmet vrati Višem sudu u Nišu na ponovni postupak i odlučivanje, kao i da podnosiocu isplati naknadu nematerijalne štete u navedenom novčanom iznosu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je kao tužilac podneo tužbu Osnovnom sudu u Nišu protiv tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, radi naknade štete zbog manje isplaćenih penzija za period od 1. januara 2008. godine do 31. januara 2011. godine . Tužilac je u tužbi naveo da mu tuženi Fond, kao korisniku starosne penzije koju ostvaruje kod tuženog, nije isplatio penziju uvećanu za 11,06% počev od 1. januara 2008. godine, a na osnovu odluke Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 25. januara 2005. godine, iako je to, saglasno odredbi člana 193. Zakona o Vojsci Srbije bio dužan da učini po službenoj dužnosti, s obzirom na to da je navedenom odredbom propisano da se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu tog zakona vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Presudom Osnovnog suda u Nišu P. 479/10 od 20. oktobra 2011. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Osporenom presudom Višeg suda u Nišu Gž. 33/12 od 11. januara 201 2. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P. 479/10 od 20. oktobra 2011. godine . U obrazloženju osporene presude navedeno je da pobijana presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti, niti povredama na koje se žalbom ukazuje, jer presuda sadrži razloge o odlučnim činjenicama i nema bilo kakve protivrečnosti, a materijalno pravo je pravilno primenjeno. Dalje je navedeno da iz činjeničnog stanja proizilazi, da je tužilac korisnik starosne penzije koju ostvaruje kod tuženog, da je osnov za isplatu penzije tužiocu konačno i pravnosnažno rešenje nadležnog organa o priznavanju prava na penziju i njenoj visini, a i nesporno je među strankama da je penzija tužiocu isplaćivana u skladu sa navedenim rešenjem tuženika. Dalje je navedeno da po nalaženju drugostepenog suda, nema odgovornosti tuženog, jer je isplata penzije tužiocu u svemu vršena u skladu sa pravnosnažnim pojedinačnim aktom, te da takva isplata ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa. Takođe je navedeno da rešenje Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 25. januara 2008. godine o vanrednom usklađivanju penzija od 1. januara 2008. godine za 11,06% nema karakter pojedinačnog upravnog akta, niti može predstavljati pravni osnov po kome tužilac može zahtevati isplate penzija po osnovu vanrednog usklađivanja, kao ni naknadu štete po tom osnovu. Da bi konačna i pravnosnažna odluka nadležnog organa o visini penzije predstavljala osnov za njenu isplatu od strane tuženika, čime bi se između tužioca i tuženika uspostavio obligaciono-pravni odnos, odnosno dužničko-poverilački odnos iz koga može proizaći i obaveza za naknadu štete, ako je isplata novčanog iznosa uskraćena u celini ili delimično, zbog nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa, a u smislu člana 172. st av 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema oceni drugostepenog suda iznetoj u osporenoj presudi, ostali navodi žalbe izjavljene protiv prvostepene presude nisu od uticaja na drugačije rešenje ove pravne stvari, jer je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i na isto pravilno primenio materijalno pravo, dajući valjane i pravilne razloge, koje u potpunosti prihvata drugostepeni sud.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe zakona i drugih propisa.

Odredbama člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05) bilo je određeno da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da p ropise o usklađivanju penzija na osnovu ovog člana donosi savezni ministar za odbranu. Navedene zakonske odredbe prestale su da važe na osnovu odredbe člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, koji je stupio na snagu 1. januara 2008. godine.

Odredbom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09 i 101/10) propisano je da se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu, vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbama člana 5. Uredbe o načinu ostvarivanja i prestanku prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ("Sl. list SRJ", br. 36/94 i 42/02) bilo je propisano da se penzije i druga primanja vojnih osiguranika usklađuju po službenoj dužnosti, kao i da će se pojedinačna rešenja o usklađivanju penzija i drugih primanja vojnih osiguranika izdavati na zahtev vojnih osiguranika

Odredbom člana 21. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) izmenjen je član 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim je uređen način usklađivanja penzija, pa je određeno da se penzija od 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine usklađuje, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci. Odredbama člana 73. navedenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da se za 2006, 2007, i 2008. godinu penzije, izuzetno od člana 21. tog zakona, usklađuju sa procentom rasta troškova života i procentom rasta, odnosno pada zarade. Saglasno odredbi člana 75. stav 1. istog zakona, ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 1. januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćenih u prethodnoj godini. Prema stavu 2. tog člana zakona, ovo vanredno usklađivanje može se primenjivati najduže tri godine od dana početka primene ovog zakona.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 01 broj 181-431/08 od 25. januara 2008. godine izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine i određeno, pored ostalog, da se penzije usklađuju za 11,06%, a da će se isplata usklađene penzije i novčanih naknada po ovom rešenju vršiti od 1. januara 2008. godine.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporena presuda zasnovana na pogrešnom stanovištu suda, prema kome rešenje Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 25. januara 2008. godine o vanrednom usklađivanju penzija od 1. januara 2008. godine za 11,06% ne može predstavljati pravni osnov za vanredno usklađivanje penzije podnosioca, kao ni za naknadu štete po tom osnovu, jer je isplata penzije podnosiocu u svemu vršena u skladu sa pravnosnažnim pojedinačnim aktom kojim mu je utvrđeno pravo na penziju. Podnosilac ističe da je Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika bio dužan da po službenoj dužnosti podnosiocu poveća penziju za 11,06% i izvrši isplatu novog iznosa penzije počev od 1. januara 2008. godine, kao što je to učinio odlukom svog Upravnog odbora broj 21979-2 od 4. jula 2008. godine, kojom je uskladio i povećao penzije za 6,97% počev od 1. aprila 2008. godine, bez donošenja pojedinačnog upravnog rešenja i bez zahteva podnosioca.

Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se jedna od garancija prava na pravično suđenje sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Viši sud u Nišu je u osporenoj presudi stao na stanovište da se rešenje direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih 01 broj 181-431/08 od 25. januara 2008. godine, kojim je izvršeno vanredno usklađivanje penzija za 11,06% od 1. januara 2008. godine, ne može automatski primeniti i biti pravni osnov za vanredno usklađivanje (vojne) penzije podnosioca, bez izmene pojedinačnog akta kojim mu je utvrđeno pravo na penziju.

Ispitujući da li je zauzeti pravni stav donosioca osporenog akta obrazložen na ustavnopravno prihvatljiv način, Ustavni sud je pošao od toga da se način na koji je pitanje usklađivanja vojnih penzija bilo uređeno do 1. januara 2008. godine razlikuje od načina na koji je to pitanje uređeno nakon tog datuma, kada je stupio na snagu Zakon o Vojsci Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da su stupanjem na snagu Zakona o Vojsci Srbije prestale da važe odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije, kojima je bilo određeno da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija na osnovu ovog člana donosi savezni ministar za odbranu (član 261.). Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je odredbom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije propisano da se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu, vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da se ne može prihvatiti stanovište Višeg suda u Nišu da ne postoji pravni osnov po kome podnosilac može tražiti vanredno usklađivanje penzije od 1. januara 2008. godine. Ovo stoga što se penzije vojnih osiguranika od 1. januara 2008. godine usklađuju po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, kako je to propisano članom 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije. Odredbama člana 73. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine, izuzetno od člana 21. tog zakona, predviđeno je vanredno usklađivanje penzija za 2006, 2007. i 2008. godinu, od 1. januara tekuće godine, pod uslovima, na način i u visini propisanoj članom 75. stav 1. istog zakona. Stoga je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje doneo rešenje kojim je izvršeno vanredno usklađivanje penzija u 2008. godini. Penzije i druga primanja vojnih osiguranika su morala biti usklađena po istoj dinamici, i to po službenoj dužnosti, a pojedinačna rešenja o usklađivanju penzija i drugih primanja moraju biti doneta samo ukoliko vojni osiguranik to zahteva. Dakle, izdavanje pojedinačnog rešenja o usklađivanju penzije nije preduslov za isplatu usklađene penzije, jer se usklađivanje vrši po službenoj dužnosti (videti Odluku Ustavnog suda Už-5287/2011 od 5. decembra 2012. godine) .

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da zauzeti pravni stav suda nije obrazložen na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim, čime je povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Višeg suda u Nišu Gž. 33/12 od 11. januara 201 2. godine, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava, naložio Višem sudu u Nišu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke, ponovi postupak po žalbi podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 479/11 od 2 0. oktobra 2011. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravno sredstvo, zajemčenog članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe bilo omogućeno da izjavi žalbu, što je on i učinio, a na osnovu koje je doneta osporena presuda.

Ocenjujući stoga tvrdnju o povredi navedenog prava neprihvatljivom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava na pravno sredstvo odbacio kao nedopuštenu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavnopravna ocena odluke o naknadi štete zbog neisplaćene usklađene vojne penzije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti