Odluka Ustavnog suda o preteranom formalizmu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Odbacivanje predloga za izvršenje privremene mere samo zato što je traženo donošenje rešenja umesto zaključka predstavlja preterani formalizam i neopravdano ograničava pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavn oj žalb i V. F. F. iz K amnika, Republika S lovenija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V . F . F. i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 23366/18 od 20. juna 2018. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 3146/18 od 7. septembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 3146/18 od 7. septembra 2018. godine i određuje da taj sud ponovo odluči o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 23366/18 od 20. juna 2018. godine.

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. F . F . iz Kamnika, Republika Slovenija , podnela je Ustavnom sudu, 28. septembra 2018. godine, preko punomoćnika I. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenj a Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 23366/18 od 20. juna 2018. godine i rešenj a Višeg suda u Beogradu Gži. 3146/18 od 7. septembra 2018. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljkin predlog za izvršenje odbačen sa obrazloženjem da je u predlogu za izvršenje traženo donošenje rešenja o izvršenju na osnovu rešenja o privremenoj meri, a da je trebalo predložiti donošenje samo zaključka o sprovođenju privremene mere; da činjenica da je podnositeljka preko punomoćnika iz reda advokata predložila donošenje rešenja o izvršenju, a ne zaključka o dozvoli izvršenja, nije mogla da predstavlja razlog za odbacivanje njenog predloga za izvršenje, jer je rešenje širi oblik odluke od zaključka, pa se rešenjem može odlučivati i o onome o čemu se odlučuje zaključkom, ali ne i obrnuto; da je odbacivanjem podnositeljkinog predloga u konkretnom slučaju predstavljao preterani formalizam izvršnog suda; u prilog svoje tvrdnje podnositeljka ustavne žalbe se pozvala na Odluku Ustavnog suda Už-4413/16 koja je doneta na sednici održanoj 17. jula 2018. godine, kojom je utvrđen preterani formalizam izvršnog suda u istovetnoj pravnoj situaciji.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražila je naknadu zbog povrede ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 389/18 od 24. aprila 2018. godine, u stavu prvom izreke, usvojio predlog za određenje privremene mere tužilje V. F . F , ovde podnositeljke ustavne žalbe, te je zabranjeno tuženom N. O . da u stanu broj 8 u ulici T . u Beogradu izvodi bilo kave radove, kao i da u stan useljeva treća lica, pod pretnjom prinudnog izvršenja, uklanjanjem izv edenih radova i iseljenjem bespravno useljenih lica, dok je, u stavu trećem izreke odredio da privre mena mera ostaje na snazi do pravnosnažno okončanja ovog spora (prema Portalu sudova, postupak je jošu toku).

Izvrši poverilac V. F . F , ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 20. juna 2018. godine podnela predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika N . O , u kojem je traženo da izvršni sud na osnovu rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu rešenjem P. 389/18 od 24. aprila 2018. godine , po predlogu izvršnog poverioca, odredi izvršenje protiv izvršnog dužnika, radi iseljenja bespravn o useljenih lica iz stana broj 8 u ulici T . Ježa u Beogradu .

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Ii. 23366/18 od 20. juna 2018. godine odbacio predlog podnosit ljke ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da kako je podnositeljka podnela predlog za izvršenje na osnovu rešenja o privremenoj meri, a koje rešenja ima dejstvo rešenja o izvršenju, u skladu sa odredbom člana 422. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, to je sud odbacio kao nedozvoljen predlog podnositeljke, jer ona nema pravni interes i nije ovlašćena da traži donošenje novog rešenja o izvršenju, već da inicijalnim aktom zahteva od suda da zaključkom odredi sprovođenje već donetog rešenja o izvršenju.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 3146/18 od 7. septembra 2018. godine odbio kao neosnovan u žalbu podnositeljke ustavne žalbe i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje. U osporenom drugostepenom rešenju je potvrđeno obrazloženje koje je dato u osporenom prvostepenom rešenju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje, 113/17 -autentično tumačenje i 54/19 ) propisano je: da su sredstva obezbeđenja sticanje založnog prava na nepokretnosti i pokretnoj stvari po sporazumu stranaka, sticanje založnog prava na nepokretnosti i pokretnoj stvari, prethodne mere i privremene mere (član 414.); da rešenje o obezbeđenju ima dejstvo rešenja o izvršenju, i izvršava se pre njegove pravnosnažnosti (član 422. stav 1.) .

5. Ustavni sud najpre ukazuje da je podnesak podnositeljke ustavne žalbe , koji je podnet na osnovu rešenja o privremenoj meri , odbačen, sa obrazloženjem da rešenje kojim se određuje privremena mera već ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju, te ona nema pravni interes i nije ovlašćena da traži donošenje novog rešenja o izvršenju, već da inicijalnim aktom zahteva od suda da zaključkom odredi sprovođenje već donetog rešenja o izvršenju.

Ustavni sud dalje ukazuje da se u svakom konkretnom slučaju, a imajući u vidu njegove karakteristike i osobenosti, mora ispitati da li je primena procesnog prav a bila ustavnopravno prihvatljiva. Kad je reč o primeni procesnih pravila, Ustavni sud ukazuje na opšti princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bio ugrozio pravičnost postupka, tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima. Zapravo, pravo na pristup sudu je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti i primerenog sprovođenja pravde i stvore neku vrstu barijere koja sprečava stranku da nadležan sud odluči o njegovom ili njenom zahtevu u meritumu (v ideti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Eṣim protiv Turske, broj 59601/09, 17. septembra 2013. godine, stav 21.).

Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju odbacivanje podnositeljkinog podneska predstavljao preterani formalizam izvršnog suda koji je doveo do povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, Ustavni sud ukazuje da rešenje kojim se određuje privremena mera ima pravno dej stvo rešenja o izvršenju (član 422. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine), što znači da se na zahtev lica u čij u korist je privremena mera određena, izvršenje sprovodi, bez tzv. predhodne dozvole izvr šenja. Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja zakonsko rešenje sui generis, jer se u izvršnom postupku, mimo opšteg pravila, izostavlja jedna faza u izvršnom postupku – faza određenja izvršenja. Ovakvo zakonsko rešenje je u korist izvršnog poverioca, s obzirom na to da se pojednostavljuje procedura u prinudnom ostvarivanju prava iz rešenja o privremenoj meri, a sa druge strane, nameće se obaveza organu izvršnog postupka da odmah pristupi sprovođenju izvršenja prava iz privremene mere (bez prethodnog donošenja rešenja o izvrešenju). Međutim, navedena zakonska odredba ne propisuje neku posebnu formu i sadržinu predloga koji se podnosi na osnovu rešenja o privremenoj meri, niti njegov naziv. Imajući u vidu navedeno, kao i sam cilj odredbe člana 422. stav 1 . Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015 . godine (efi kasnije i lakše ostvarivanje prava izvršnog poverioca iz rešenja o privremenoj meri), Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju za dozvolu sprovođenja izvršenja bilo dovoljno što je u podnesku podnositeljke ustavne žalbe traženo da se odredi prinudno izvršenje prava iz privremene mere. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da se u izvršnom postupku u fazi sprovođenja izvršenja , po pravilu, po službenoj dužnosti, preduzima ju radnje sprovođenja izvršenja (bez prethodnih predloga izvršnog poverioca) . S obzirom na to da se u konkretnom slučaju radi o fazi sprovođenja izvršenja, to je izvršni sud, po oceni Ustavnog suda, trebalo podnesak podnositeljke da tretira kao incijativu za sprovođenja izvršenja, za koju inicjativu nije zakonom propisana posebna forma i sadržina niti naziv.

Pored navedenog, Ustavni sud ocenjuje da se činjenica da je podnositeljka ustavne žalbe podnela podnesak na osnovu rešenja o privremenoj meri, u formi i sadržini predloga za izvršenje , ne može posmatrati na njenu štetu. Predlog za izvršenje predstavlja podnesak izvršnog poverioca čija je sadržina izričito regulisana odredbama člana 59. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015 . godine, te ova vrsta podneska sadrži zakonske elemente koji se odnose kako na fazu određenja izvršenja, tako i na fazu sprovođenja izv ršenja, znači radi se o jednom opštem podnesku, pa predlog za izvršenje sadrži sve ono što bi sadržao i podnesak kojim se traži donošenja zaključka o sprovođenju izvršenja na osnovu rešenja o privremenoj meri (a i više) .

Ovakvo pravno stanovište Ustavni sud je već zauzeo u Odluci Už-4413/16 koja je doneta na sednici održanoj 7. juna 2018. godine (bez značaja je u konkretnom slučaju što je navedena Odluka doneta povodom odredbe 285. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, imajući u vidu da su odredbe člana 422. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine i člana 285. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine sadržinske iste).

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 -Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 23366/18 od 20. juna 2018. godine i Višeg suda u Beogradu Gži. 3146/18 od 7. septembra 2018. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 3146/18 od 7. septembra 2018. godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 23366/18 od 20. juna 2018. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje p ovrede prava na pravično suđenje adekvatna pravična satisfakcija, te je odbio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 2 . izreke, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o preteranom formalizmu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti