Ocena razumnog roka u složenom krivičnom postupku za organizovani kriminal
Kratak pregled
Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao preko deset godina, njegova izuzetna složenost, veliki broj okrivljenih i obim dokaznog materijala opravdavaju dužinu trajanja postupka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Ž . iz Lajkovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2023. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. Ž . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K.Po1. 145/17 (ranije K.Po1. 210/10), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
O b r a z l o ž e nj e
1. M. Ž . iz Lajkovca podneo je Ustavnom sudu, 25. oktobra 2019. godine, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1.Po1. 11/19 od 21. juna 2019. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K.Po1. 145/17 (ranije K.Po1. 210/10), garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom se osporava drugostepena presuda kojom je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju, kao i trajanje krivičnog postupka koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je predmetni krivični postupak započeo hapšenjem podnosioca ustavne žalbe 10. februara 2009. godine , a da je pravnosnažno okončan oslobađajućom presudom posle više od deset godina. Obrazlažući povredu prava na suđenje u razumnom roku podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da su on i njegov branilac pristupali svim zakazanim ročištima, da su dostavljali sve tražene podatke i da ni na koji način nisu uticali na dužinu trajanja postupka; da nijedno od 3 1 okrivljenih lica nije vršilo opstrukciju postupka, niti je dovelo do odugovlačenja postupka „što se može videti iz zanemarljivo malog broja ročišta koja nisu održana zbog odsustva okrivljenih iz zdravstvenih razloga “. Podnosilac je naveo da je na zdravstveno stanje okrivljenih, pored poodmakle životne dobi, značajan uticaj imao kompletan postupak, način hapšenja, medijska ispraćenost preko televizijskih kanala, novina i društvenih mreža, koji su delovali izuzetno stresno na sve okrivljene i članove njihovih porodica, što je sve doprinelo da su dva okrivljena preminula tokom desetogodišnjeg trajanja postupka. U ustavnoj žalbi je navedeno da je načinom vođenja i dužinom trajanja krivičnog postupka podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.
Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, kao i da utvrdi pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000,00 evra .
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, te na osno vu uvida u spise predmeta Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po1. 145/17 (K. Po1. 210/10) i odgovora Višeg suda u Beogradu K.Po1. 145/17 (K.Po1. 210/10) od 28. jula 2020. godine (u predmetu US, Už-10781/17) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:
Zahtevom za sprovođenje istrage Okružnog javnog tužilaštva, Specijalno tužilaštvo Kt.S. 2/09 od 12. februara 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe i još 18 lica stavljeno je na teret izvršenje više od 20 krivičnih dela, za koja je postojala osnovana sumnja da su izvršena u periodu dužem od dve godine (u toku 2006. godine do 10. februara 2009. godine).
Rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.P. 4/09 od 13. februara 2009. godine određen je pritvor prema podnosioc u ustavne žalbe zbog postojanja osn ovane sumnje da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. Krivičnog zakonika, krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. i dva krivična del a zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. Krivičnog zakonika. Istim rešenjem pritvor je određen još desetorici osumnjičenih lica za više krivičnih dela prevare i zloupotrebe službenog položaja, od kojih su neka ostala u pokušaju, neka su izvršena podstrekavanjem, a neka u saizvršilaštvu.
Pritvor se podnosiocu ustavne žalbe računa od 10. februara 2009. godine, kada je lišen slobode, a trajao je do 15. aprila 2010. godine, kada je ukinut.
Optužnicom Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijano tužilaštvo (kasnije Tužilaštvo za organizovani kriminal ) Kt.S. 2/09 od 6. avgusta 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe i drugim okrivljenim licima (ukupno 32 okrivljena lica , od kojih je dvoje u toku postupka preminulo, a jedan postao svedok saradnik) stavljeno je na teret izvršenje 50 različitih krivičnih dela (prevar e, falsifikovanje isprave, zloupotrebe službenog položaja) , s tim da je podnosiocu stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. K rivičnog zakonika, kriivčno delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359. stav 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, četiri krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i jednog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (opisani u drugom stavu pod tačkama 3, 8, 14 , 21, 26, 27 , 31. i 38. optužnice).
Rešenjem Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.P. 403/09 - KP. 35/09 od 6. novembra 2009. godine vraćena je optužnica Specijalnog tužilaštva Kt.S. 2/09 od 6. avgusta 2009. godine radi otklanjanja nedostataka, nakon čega je to Tužilaštvo podnelo neizmenjenu optužnicu 12. novembra 2009. godine.
Rešenjem Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.P. 35/09-Kv.P. 446/09 od 27. novembra 2009. godine neki od prigovora okrivljenih koji su podneti protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijano tužilaštvo Kt.S. 2/09 od 6. avgusta 2009. godine su usvojeni u celosti, a neki su, delimično usvojeni, dok je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, krivični postupak po službenoj dužnosti obustavljen zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 3. Krivičnog zakonika, opisanog u tački 31. optužnice , dok je u preostalom delu optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S. 2/09 od 6. avgusta 2009. godine stupila je na pravnu snagu rešenjem krivičnog vapretresnog veća Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KP. 35/09 od 5. marta 2010. godine.
U periodu od 24. maja 2010. godine, kada je započeo glavni pretres, pa sve do podnošenja izmenjene optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S. 2/09 od 16. juna 2016. godine, održano je 84 nastavaka glavnog pretresa, koji su trajali ukupno 308 započetih časova, kao i 18 odloženih nastavaka glavnog pretresa, od čega četiri pretresa nisu održana zbog štrajka advokata i to : 17. oktobra, 5. novembra, 26. novembra i 18. decembra 2014. godine . Nakon podnošenja izmenjene optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal Kt. S. 2/09 od 16. juna 2016. godine pa do 24. novembra 2016. godine, odnosno do javnog objavljivanja prvobitno donete prvostepene presude, održano je šest nastavaka glavnog pretresa, koji su trajali ukupno 21 započeti sat, dok je jedan glavni pretres, zakazan za 27. jun 2016. godine, odložen. (utvrđeno iz odgovora Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1. 145/17 od 28. jula 2020. godine ).
Tokom prvobitno vođenog prvostepenog postupka rasprava na glavnom pretresu je dva puta počinjala iznova zbog promene članova veća i jednom zbog izmena Zakonika o krivičnom postupku, a svaki put prvookrivljeni (koji se teretio da je organizator grupe radi vršenja krivičnih dela) je iznova detaljno iznosio svoju odbranu u odnosu na sve tačke optužnice (50 tačaka optužnice) . Takođe, Ustavni sud je utvrdio i da je optužnica dva puta menjana i precizirana, tako što je javni tužilac odustajao od krivičnog gonjenja protiv pojedinih optuženih lica, odnosno za pojedina krivična dela.
Iz odgovora Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1. 145/17 od 28. jula 2020. godine proizlazi da je u toku glavnog pretresa, pored velikog broja dokaznih predloga iznetih u optužnici, u koje je izvršen je uvid, dodatno je izveden veliki broj novih dokaza, i pismenih i usmenih, koje su predlagale stranke u toku postupka, pa je tako pored ispitivanja brojnih svedoka, sud u toku glavnog pretresa, utvrdivši da nedostaje određena dokumentacija, pribavljao nove dokaze, odnosno kompletirao nepotpunu dokumentaciju, te je izvršen određeni broj veštačenja (pre svih grafološka), koja u toku istrage nisu bila sprovedena , te su preslušani višesatni tonski zapisi prisluškivanih razgovor a i izvršen uvid u sms poruke .
Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1. 145/17 utvrdio da je sud u toku trajanja celokupnog prvostepenog postupka preduzimao sve raspoložive mere kako bi obezbedio da se zakazana rasprava na glavnom pretresu održi, pa je tako, ne samo imajući u vidu godine života i zdravstveno stanje pojedinih okrivljenih, postupak više puta razdvajao (kada neki od okrivljenih ne može da pristupi) kako bi omogućio nesmetano održavanje nastavka zakazanog glavnog pretresa i nastavka dokaznog postupka, a potom razdvojene postupke spajao, kada bi se sporni okrivljeni pojavio i na taj način sprečavao opstrukciju sprovođenja dokaznog postupka od strane okrivljenih. Pri tome Ustavni sud konstatuje da navedeni način obezbeđivanja pretpostavki za održavanje glavnog pretresa nije bio čest (svega nekoliko puta je bilo potrebe za pribegavanjem razdvajanja postupka i to u odnosu na nekolicinu okrivljenih, među kojma nijedanput nije bio podnosilac ustavne žalbe).
Ustavni sud je zatim utvrdio i da je Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal ročišta za glavni pretres zakazivao u nekoliko spojenih dana, skoro svakog, odnosno svakog drugog meseca , kao i da su ročišta za glavni pretres uglavnom održavana, a samo izuzetno nekoliko puta nisu postojali uslovi za održavanje i to dva puta zbog toga što su branioci tražili vreme za pripremu odbrane po preciziranim optužnicama, jedanput je zastupnik javne tužbe tražio odlaganje (do donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda povodom zahteva za zaštitu zakonitosti izjavljenog protiv drugpstepene presude Kž1.Po1. 6/17 od 16. juna 2017. godine), jedanput je bio nepotpun sastav sudećeg veća na dan održavanja glavnog pretresa, a jedanput nije mogao da se nastavi dokazni postupak, jer se predsednik sudećeg veća, nakon otpočinjanja ročišta za g lavni pretres, osetio zdravstveno loše, dok glavni pretres nije mogao da se održi zbog štrajka advokata četiri puta (u 2014. godini), kao što je to napred navedeno.
Iz raspoloživih dokaza Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac nisu izostajali sa glavnog pretresa, te stoga nijedanput glavni pretres nije bio neodržan zbog razloga koji se mogu staviti na teret podnosiocu ustavne žalbe.
Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po1. 210/10 od 24. novembra 2016. godine, ispravljenom rešenjem istog suda K.Po1. 210/10 od 20. decembra 2016. godine, podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim, za krivičn o delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (opisano tačkom 8. optužnice) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritovru u periodu od 10. februara 2009. godine do 15. aprila 2010. godine , dok je u odnosu na tačku 26. optužnice prvostepeni sud izostavio krivično delo iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika iz produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer je zaključio da nije dokazano da je okrivljeni izvršio to delo .
Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1 . Po1. 6/17 od 16. juna 2017. godine, usvajanjem žalbe branioca podnosioca ustavne žalbe, ukinuta je prvostepena presuda i vrćena prvostepenom sudu prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
U ponovnom krivičnom postupku, u odnosu na ovde podnosioca ustavne žalbe, vezano za ukinuti deo prvostepene presude, a nakon podnošenja izmenjene optužnice od strane Tužilaštva za organizovani kriminal KT.S. 2/09 od 19. juna 2018. godine, održano je jedno pripremno ročište dana 12. jula 2018. godine i pet nastavaka glavnog pretresa - 13. septembra, 12. oktobra, 29. oktobra, 19. novembra i 10. decembra 2018. godine (koji su trajali ukupno 13 započetih sati), dok su jedno pripremno ročište zakazano za 20. jun 2018. godine i jedan nastavak glavnog pretresa zakazan za 21. februar 2018. godine odloženi, i to, prvo, na predlog zastupnika javne tužbe do donošenja odluke Vrhovnog kascionog suda, a drugi, na predlog odbrane , jer nije bilo odvoljno vremena za pripremu odbrane po preciziranoj optužnici, kako je to već napred navedeno u obazloženju ove odluke .
Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K. Po1. 145/17 od 21. decembra 2018. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, opisanog u tač. 8. i 26. optužnice.
Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kžl. Pol. 11/19 od 21. juna 2019. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda Kž1.Po1. 11/19 od 25. septembra 2019. godine, u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, povodom žalbe Tužilaštva za organizocani kriminal, a po službenoj dužnosti preinačena je prvostepena presuda tako što je podnosilac ustavne žallbe, na osnovu člana 423. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, oslobođen od optužbe da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, opisanog u tač. 8. i 26. optužnice.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Ustavni sud najpre konstatuje da je protiv podnosioca ustavne žalbe predmetni krivični postupak pokrenut otvaranjem istrage i određivanjem pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Okružnog suda u Beogradu Ki.P. 4/09 od 13. februara 2009. godine , a pritvor mu se računa od 10. februara 2009. godine, kada je lišen slobode. Kako je predmetni krivični postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kžl. Pol. 11/19 od 21. juna 2019. godine, to znači da je osporeni postupak u odnosu na podnosioca ustavne žalbe ukupno trajao deset godina i 4 meseca.
Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka, međutim, Ustavni sud je imao u vidu da ocena razumnog trajanja sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, postupanja sudova koji vode postupak, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, kao i značaja prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
Ustavni sud je u navedenom smislu utvrdio da se predmetni krivični postupak vodio protiv ovde podnosioca ustavne žalbe i još 31 okrivljenog lica, kojima su stavljen a na teret krivičn a dela protiv imovine, protiv službene dužnosti i protiv pravnog saobraćaja opisana u 50 tačaka optužnice , pri čemu je pod nosiocu ustavne žalbe prvobitno stavljeno na teret osam krivičnih dela, od kojih je šest krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja, jedno krivično delo prevare i krivično delo zločinačko udruživanje .
Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom postupku sproveden veoma obiman dokazni postupak, sa izrazito opširnim materijalnim dokazima, sa velikim brojem svedoka, veštačenjima i preslušavanjem prisluškivanih višednevnih razgovora i čitanjem sms poruka. Navedeno nesumnjivo ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da upućuju na izuzetnu složenost konkretnog krivičnog predmeta, što dodatno potvrđuje i činjenica da je optužnica dva puta precizirana, a prvobitno doneta prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po1. 210/10 od 24. novembra 2016. godine napisana na više od 400 stranica , dok je presuda K.Po1. 145/17 od 21. decembra 2018. godine napisana je na 148 strana.
Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da je za vreme trajanja postupka glavni pretres zakazan ukupno 115 puta, od čega je održan 95 puta, što samo po sebi ukazuje da je pretres redovno zakazivan i održavan. Pored navedenog Ustavni sud ukazuje na to da je sud preduzeo sve raspoložive mere kako do opstrukcije postupka od strane okrivljenih ne bi došlo, te tako glavni pretres nije mogao da se održi ukupno 16 puta i to: četiri puta zbog štrajka advokata , dva puta na zahtev branilaca radi pripreme odbrane povodom preciziranja optužnog akta, dva puta zbog sprečenosti suda, jedanput na zahtev zastupnika javne optužbe, a sedam puta zbog nedolaska po nekog od okrivljenih (četiri puta G.M. i po jedanput D.O, B.L, D.Dž.).
Štaviše, Ustavni sud konstatuje da podnosilac u ustavnoj žalbi nije ukazao, niti je uvidom u spise premeta Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 145/17 utvrđeno da je u toku postupka bilo dužih perioda neaktivnosti na strani postupajućih sudova, niti je u ustavnoj žalbi ukazao na bilo koje druge propuste sudova, već je samo ukazao da su se on i njegov branilac uvek odazivali pozivu suda, kao i da je mali broj ročišta odložen zbog zdravstvenih problema okrivljenih. Ustavni sud u navedenom smislu ukazuje da dužina trajanja postupka, sama po sebi, najčešće nije dovoljan kriterijum za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, već da je potrebno imati u vidu i druge kriterijume, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja i postupanje sudova koji vode postupak, a koje okolnosti u konkretnom slučaju ukazuju da predmetno trajanje postupka nije bilo nerazumno.
S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po1. 145/17 (raniji broj K. Po1. 210/10) nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u prvom delu izreke.
6. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u preostalom delu ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da se ustavnom žalbom osporava presuda Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1.Po1. 11/19 od 21. juna 2019. godine kojom je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo koje je bilo predmet krivičnog postupka koji je protiv njega vođen, te stoga ne postoji opravdani pravni interes podnosioca ustavne žalbe da ističe povredu prava na pravično suđenje takvom sudskom odlukom. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.
7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odreda ba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.