Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje da je dugotrajnim i neefikasnim vođenjem izvršnog postupka podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na mirno uživanje imovine. Nalaže se sudu da postupak okonča u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije, dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 605/2006 povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je preko punomoćnika Dejana Milosavljevića, iz Kruševca, 21. marta 2008. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u 15 različitih izvršnih postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu, a koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-341/08.

S obzirom na to da je ustavnom žalbom zahtevano utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 15 različitih izvršnih postupaka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. stav 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), razdvojio ove postupke i formirao 14 novih predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima ustavne žalbe o povredi prava navedenih u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu I. 605/2006.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da povreda prava u ovom izvršnom postupku „neprekidno traje i da se odnosi na nerazumna odugovlačenja“, a da se paralelno sa odugovlačenjem izvršnog postupka ugrožava i njegovo pravo na imovinu, s obzirom da je rešenje o izvršenju doneto 23. juna 2006. godine. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu i utvrditi da su mu prava čiju je zaštitu tražio povređena, kao i utvrditi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kruševcu I. 605/2006 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 22. juna 2006. godine kao poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu sudskog poravnanja P. 1674/96 od 3. jula 1996. godine, protiv izvršnog dužnika Mirka Stojadinovića, radi izvršenja novčanih potraživanja. Opštinski sud u Kruševcu je 23. juna 2006. godine doneo rešenje kojim je određeno predloženo izvršenje. Odlučujući po žalbi dužnika protiv navedenog rešenja, Okružni sud u Kruševcu je 3. novembra 2006. godine doneo rešenje Gž. 2017/06 kojim je odbijena žalba dužnika. Na zapisniku od 26. septembra 2007. godine službeno lice je konstatovalo da je izlaskom na lice mesta a i od drugih službenih lica dobilo obaveštenje da je veći broj pokretnih stvari dužnika popisan i prodat u drugim postupcima izvršenja. U skladu sa svojim ovlašćenjima predsednik suda je naredbom od 17. decembra 2008. godine naložio iznošenje spisa predmeta postupajućem sudiji radi nastavka postupka.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. feburara 2005. godine, propisano je: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 4.); da se žalba protiv rešenja o izvršenju može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, a naročito ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja (član 18. stav 1. tačka 8)); da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 29.); da su izvršne isprave izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje (član 30. stav 1. tačka 1)); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom (član 71.); da će se popisati onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje potraživanja izvršnog poverioca i troškova izvršenja (član 74.); da će se istovremeno sa popisom stvari izvršiti i njihova procena, te da procenu vrši sudski izvršitelj, a ako je potrebno stručno lice ili veštak koga odredi sud (član 80. st. 1. i 2.).

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da

ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006.godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Kruševcu 22. juna 2006. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni izvršni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao dve godine, i da do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi još uvek nije okončan.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Naime, sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje, kao i o prigovoru protiv rešenja o izvršenju, nakon čega je trebalo da sprovede izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, u skladu sa donetim rešenjem.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po Zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Naime, od donošenja rešenja kojim je određeno izvršenje 23. juna 2006. godine do danas izvršenje nije sprovedeno. Takođe, nakon što je doneo rešenje, taj sud nije ni pokušao da sprovede određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja i s obzirom na to da je postupak bio pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku. U skladu sa tim, po oceni Ustavnog suda, podnosilac se i ponašao u osporenom postupku, jer je više puta podnosio podneske i urgencije, kojima je tražio od suda da postupa u skladu sa zakonskim rokovima.

Iz svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Kruševcu odgovoran što predmetni izvršni postupak još nije okončan, te da je navedenim postupanjem toga suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku izvršenja koji se u predmetu I. 605/2006 vodi pred Opštinskim sudom u Kruševcu i koji još uvek nije okončan.

Međutim, Ustavni sud nalazi da je i podnosilac ustavne žalbe doprineo dužem trajanju izvršnog postupka na taj način što je posle deset godina od sudskog poravnanja podneo predlog za izvršenje na osnovu tog sudskog poravnanja, znači čekao je deset godina da bi se obratio sudu, a takođe njegov doprinos se ogleda i u tome što nije predložio promenu sredstava izvršenja iako je bio obavešten da je veći broj pokretnih stvari dužnika prodat u drugim postupcima izvršenja.

6. U delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršnog postupka povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima Zakonom o izvršnom postupku izjednačene izvršne isprave, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja u osporenom postupku predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava, tako što je naložio Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršenje u predmetu I. 605/2006 sprovelo u što kraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević