Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog desetogodišnjeg trajanja parnice

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao deset godina. Posebna odgovornost suda je utvrđena zbog gubitka spisa predmeta, a podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1094/2011
10.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubiše Ćorića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2013.godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubiše Ćorića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6521/03, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 56736/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3 Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodna banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubiša Ćorić iz Beograda je 10. marta 2011. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6521/03.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 8. oktobra 2003. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, radi naknade štete zbog manje isplaćene plate; da ovaj parnični postupak još uvek nije okončan i da je neizvesno koliko će još trajati; da mu je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) je po sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava, dok j e stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada j e podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 56736/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 8. oktobra 2003. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi sticanja bez osnova, zbog manje isplaćene zarade. Predmet je dobio broj P. 6521/03. U spisima predmeta nema dokaza o postupanju Drugog opštinskog suda u Beogradu u navedenom predmetu. Takođe podnosilac uz ustavnu žalbu nije priložio dokaze o eventualnim urgencijama kod nadležnog suda za ubrzanje sprovođenja predmetnog postupka.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 56736/10 od 2. novembra 2010. godine određeno je da se izvrši obnavljanje i rekonstrukcija zagubljenog spisa Prvog osnovnog suda u Beogradu zavedenog pod brojem P. 56736/10 i pozvane su stranke da u roku od 15 dana podnesu prepise akata (tužbu, dokaze uz tužbu i druga pismena). Dopisom od 23. decembra 2010. godine tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe je naloženo da dostavi tužbu i dokaze, kao i ime njegovog punomoćnika. Navedeni dopis suda podnosilac je primio 31. decembra 2010. godine.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 56736/10 od 25. marta 2011. godine odbačena je tužba jer tužilac nije postupio po nalogu suda iz dopisa od 23. decembra 2010. godine. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 56736/10 od 29. aprila 2011. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba izjavljena od strane advokata Milana Cvetkovića izjavljena protiv rešenja tog suda P. 56736/10 od 25. marta 2011. godine iz razloga što je žalba izjavljena od neovlašćenog lica, tj. advokata koji nije imao punomoćje za zastupanje. Dana 24. juna 2011. godine advokat Milan Cvetković je podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje i žalbu na rešenje P. 56736/10 od 29. aprila 2011. godine, kao i punomoćje od 11. januara 2011. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 13066/11 od 5. decembra 2012. godine, donetim po žalbi tužioca protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 56736/10 od 29. aprila 2011. godine, vraćeni su spisi predmeta P. 56736/10 Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi dopune postupka, iz razloga što iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac pored žalbe izjavio i predlog za vraćanje u pređašnje stanje o kom predlogu prvostepeni sud nije odlučio.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 56736/10 od 29. januara 2013. godine dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 5562/13 od 8. maja 2013. godine ponovo su vraćeni spisi predmeta P. 56736/10 Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi dopune postupka iz razloga jer rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu od 29. januara 2013. godine kojim je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje nije potpuno, budući da je sud trebalo da ukine odluku koju je zbog propuštanja doneo, odnosno rešenje P. 56736/10 od 29. aprila 2011. godine kojim je odbacio kao nedozvoljenu žalbu izjavljenu od strane advokata Milana Cvetkovića.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja j e bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 I 35/91 I ("Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 8. oktobra 2003. godine pa nadalje.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumnosti dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, od podnošenja tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu 8. oktobra 2003. godine, u spisima nema dokaza da je taj sud postupao do kraja 2009. godine, do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti, zatim je tek Prvi osnovni sud u Beogradu novembra 2010. godine, kada je predmet već bio u njegovoj nadležnosti, odredio rekonstrukciju spisa predmeta jer je utvrđeno da je predmet izgubljen i do odlučivanja o ustavnoj žalbi u predmetu je samo procesno odlučivano. Dakle, parnični postupak traje deset godina, a i dalje nije meritorno odlučeno u prvostepenom postupku. Ustavni sud nalazi da je posebna odgovornost nadležnog suda zbog gubljenja spisa predmeta.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da on nije doprineo odugovlačenju parničnog postupka, ali da se sedam godina potpuno pasivno ponašao ne interesujući se za tok postupka.

Imajući u vidu navedeno izuzetno neefikasno postupanje parničnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6521/03, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 56736/10, te je, saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i pasivan odnos podnosioca ustavne žalbe u postupku, imajući u vidu da tokom sedam godina podnosilac nije pokazao interesovanje za tok predmetnog postupka u smislu podnošenja eventualnih urgencija za ubrzanje njegovog sprovođenja. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog desetogodišnjeg trajanja parnice

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti