Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro šest godina. Neažurno postupanje suda i dug period neaktivnosti dok je predmet bio u tužilaštvu ključni su razlozi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10953/2017
03.06.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. J . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 11747/15 od 10. jula 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 11747/15 od 10. jula 2017. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Gradskog veća grada Beograda broj 351-636/15-GB od 14. jula 2015. godine.

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. J . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji je vođen u predmetu XXXI -06 broj 351.21-994/2013 Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za poslove legalizacije objekata.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . iz Beograda po dneo je Ustavnom sudu, 30. novembra 2017. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 11747/15 od 10. jula 2017. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 36 i 58. Ustava. Ustavna žalba je, takođe, izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji je vođen u predmetu XXXI -06 broj 351.21-994/2013 Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za poslove legalizacije objekata.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je pravni prethodnik podnosioca J. J . dobila od JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd Uslove broj O/2 430 od 8. januara 2002. godine i rešenje broj P/336 od 8. maja 2002. godine, saglasnost vlasnika susedne parcele i saglasnost JKP „Zelenilo Beograd“ broj III 471/2 od 6. februara 2002. godine; da je kanalizacija za objekat u M. ulici broj 3 izgrađena prema dobijenim uslovima, sa kojima se saglasila i opština Voždovac, što je potvrdila dopisom od 23. juna 2002. godine; da su pri izgradnji kanalizacije postojale smetnje na terenu, što je konstatovalo Odeljenje za inspekcijske poslove opštine Voždovac, a koje do podnošenja ustavne žalbe nisu uklonjene; da je zbog toga podnet zahtev za legalizaciju, jer je bilo potrebno da se koriguje delimično odstupanje od kanalizacione trase kako bi se „na terenu izbegle smetnje i ovaj predmet formalno pravno spojio sa predmetom za legalizaciju celokupnog objekta“.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da se iz osporene presude ne vidi da je podnosilac blagovremeno zahtevao da mu se izda saglasnost za korišćenje zemljišta, ali da je od Pravobranilaštva gradske opštine Voždovac dobio samo informacije, ali ne i saglasnost za prelazak kanalizacione mreže preko katastarskih parcela ... , ... i ... KO Voždovac; da je iz spisa predmeta jasno da je Odeljenje za komunalno-građevinske i stambene poslove tražilo od tog pravobranilaštva da se izjasni u svojstvu korisnika zemljišta u odnosu na predmetni zahtev podnosioca; da se „pravno nasilje sastoji u tome“ što je to pravobranilaštvo u svom dopisu od 20. oktobra 2015. godine navelo da nije nadležno za odlučivanje po podnetom zahtevu i da donošenje odluke po istom spada u delokrug rada organa uprave, odnosno Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove; da Javno pravobranilaštvo „prebacuje“ nadležnost na navedeno odeljenje, koje ne želi da izda podnosiocu dozvolu da izgradi šaht S 1, u cilju priključenja na gradsku kanalizacionu mrežu.

Prema navodima ustavne žalbe, upravni organi se ne osvrću na činjenicu da se radi o kanalizacionom priključku za uknjiženi objekat koji je izgrađen 1931. godine, već postupaju kao da je u pitanju izdavanje dozvole za izgradnju objekta.

Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, da su upravni organi uporedili izdate uslove i geodetski snimak, konstatovali bi da kanalizaciona mreža nije izgrađena protivno uslovima JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd i da je JKP „Zelenilo“ Beograd dalo saglasnost da kanalizaciona trasa pređe preko zelene površine u ulici U, dakle, preko k.p. br. ... , ... i ... KO Voždovac . Podnosilac, s tim u vezi, navodi da je za navedene parcele „zabeležena eksproprijacija, da su objekti srušeni, a da katastar nije ažurirao faktičko stanje na terenu“.

Podnosilac ustavne žalbe se, takođe, poziva na Odluku Ustavnog suda Už-2749/2011 od 10. juna 2015. godine, kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu „organa lokalne samouprave broj 351-503/13, koji se odnosi na zahtev za izgradnju kanalizacije“ i ističe da „pitanje legalizacije objekta i kanalizacije, što je jedinstvena celina“ , traje od 2003. godine i još nije rešeno.

Ustavnom žalbom se zahteva od Ustavnog suda da utvrdi istaknute povrede načela i prava garantovanih Ustavom i poništi osporeni akt, kao i da utvrdi pravo podnosiocu na naknadu materijalne štete u iznosu od „najmanje 500.000 dinara“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporen i akt , spise predmeta Gradske uprave grada Beograda - Sekretarijat za poslove legalizacije objekata XXXI-06 broj 351.21-994/2013 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd izdalo je J. J, pravnom prethodniku podnosioca ustavne žalbe, Uslove broj O/2430 od 8. januara 2002. godine za projektovanje priključka unutrašnjih instalacija za M. ulicu broj 3, prema kojima se priključenje objekta na kanalizacionu mrežu može ostvariti prelaskom preko k.p. broj ... (broj ... sadašnjeg premera), uz pismenu i overenu saglasnost vlasnika.

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd izdalo je rešenje broj P/336 od 8. maja 2002. godine – saglasnost na glavni projekat priključenja kanalizacije, prema Uslovima broj O/2430 od 8. januara 2002. godine, sa napomenom da se saglasnost odnosi isključivo na priključenje postojećeg objekta i daje se na osnovu saglasnosti JKP „Zelenilo“ Beograd broj III 471/2 od 6. februara 2002. godine, na trasu kanala koja prolazi preko zelene površine u U. ulici, te da se priključenje objekta vrši preko susedne parcele broj ... , uz pismenu saglasnost vlasnika overenu u opštini Voždovac (broj 13321 od 12. aprila 2002. godine).

R. P . iz Beograda dao je u Opštini Voždovac izjavu o saglasnosti, Ov. broj 13321 od 12. aprila 2002. godine, da postojeća kućna kanalizacija na k.p. broj ... (ranije broj ... ) u M. ulici broj 3, vlasništvo Jelene Jovanović, a nalazi se na rastojanju od 60 cm od parcele broj ... (ranije ... ), čiji je on korisnik, može da ostane na postojećoj trasi.

U dopisu Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove Uprave gradske opštine Voždovac broj 354-797/01 od 23. juna 2002. godine, upućenom J. J . povodom zahteva za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje radova na izgradnji interne kanalizacije radi priključenja na kanalizacionu mrežu za objekat u M . ulici broj 3, konstatovano je da je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd izdalo rešenje broj P/336 od 8. maja 2002. godine – saglasnost na glavni projekat priključenja kanalizacije, prema Uslovima broj O/ 2430 od 8. januara 2002. godine, da je priključenje kanalizacije predviđeno preko k.p. br. ... , ... i ... KO Voždovac, što je javna zelena površina, za šta je JKP „Zelenilo“ Beograd izdalo saglasnost broj III 471/2 od 6. februara 2002. godine, kao i preko susedne parcele broj ... , za šta je dostavljena pismena saglasnost vlasnika. S obzirom na odredbu člana 2. tačka 11) Zakona o izgradnji objekata, zaključeno je da to odeljenje nije u obavezi da postupi po podneto m zahtev u, iz razloga što za predmetni objekat „ne postoji građevinska dozvola“. Takođe je navedeno da je uvidom u glavni projek at utvrđeno da se u njemu nalazi sva potrebna tehnička dokumentacija za izvođenje radova na izgradnji interne kanalizacije i da je priloženo odobrenje JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd „kao stvarno nadležnog subjekta u ovoj pravnoj stvari“ i saglasnost JKP „Zelenilo“ Beograd, čija je nadležnost odlučivanje o radnjama koje se izvode na zelenoj površini, te se može pristupiti izvođenju predmetnih radova, s tim da se Građevinskoj inspekciji te opštine prijavi početak izvođenja tih radova.

U dopisu Izvršnog odbora Skupštine opštine Voždovac od 13. marta 2003. godine, upućenom J. J, navodi se da je građevinski inspekto r izvršio pregled i konstatovao da faktičko stanje na terenu onemogućava postavljanje kanalizacije, pored ostalog, jer je prvi revizioni šaht na javnoj zelenoj površini projektovan na rastojanju od 0,70 cm od novog objekta, gde počinje betonski plato bespravno podignutog objekta „D .“, za koji se vodi postupak protiv investitora R. Lj; da se trasa kanalizacije poklapa sa trasom bespravno postavljene kanalizacije objekta u M . broj 5, za koju se vodi postupak u tom odeljenju; da će u vezi sa navedenim Odeljenje za komunalno-građevinske i stambene poslove uprave te opštine doneti odluke u zakonskom roku, te se imenovana moli za razumevanje i strpljenje.

3.2. U dopisu JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd od 14. marta 2013. godine, upućenom podnosiocu ustavne žalbe povodom zahteva od 13. februara 2013. godine za izdavanje potvrde o prijemu kanalizacionog spoja, navedeno je, pored ostalog: da je J. J. 20. maja 2005. godine podnela zahtev za kanalizacioni spoj; da imenovana nije kontaktirala nadležno lice pre izvođenja radova na priključenju; da je prilikom „nedavnog“ pregleda konstatovano da su granični revizioni silaz i priključak izvedeni i da su u ispravnom stanju; da, s obzirom na odredbe čl. 3. i 59. Odluke o odvođenju i prečišćavanju atmosferskih i otpadnih voda na teritoriji grada Beograda, sve instalacije uzvodno od graničnog revizionog silaza nisu u nadležnosti tog preduzeća.

Odeljenje za komunalno-građevinske i stambene poslove Uprave gradske opštine Voždovac uputilo je Javnom pravobranilaštvu opštine Voždovac dopis broj 351- 611/2014 od 13. oktobra 2014. godine , u kome je navedeno: da se podnosilac obratio tom odeljenju zahtevom za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji kanalizacionog šahta S 1 na k.p. ... KO Voždovac, radi priključenja stambenog objekta u M. ulici broj 3 na uličnu kanalizacionu mrežu; da je prema podacima katastra nepokretnosti gradska opština Voždovac upisana kao korisnik te parcele; da podnosilac zasniva svoj zah tev na uslovima i rešenju izdatim od strane JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd, čija je važnost istekla 2004. godine, a da novu saglasnost i nove uslove nije pribavio, niti je dostavio nov glavni projekat; da je potrebno da se to pravobranilaštvo izjasni o tome da li mu se podnosilac obraćao zahtevom za davanje saglasnosti za izgradnju šahta S 1 na k.p. broj 2600 i, ako nije, da li je saglasno s tim da se predmetni radovi izvedu.

Rešenjem Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove Uprave gradske opštine Voždovac broj 351-611/14 od 2. decembra 2014. godine odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji revizionog šahta S 1 na k.p. ... KO Voždovac, radi priključenja stambenog objekta u M. uli ci broj 3 na uličnu kanalizacionu mrežu. U obrazloženju rešenja je navedeno da je taj organ dopisom od 13 . oktobra 2014. godine naložio podnosiocu ustavne žalbe da dostavi saglasnost gradske opštine Voždovac za izvođenje radova na izgradnji kanalizacionog šahta na spornoj parceli, kao i glavni projekat, uslove i rešenje o davanju saglasnosti na glavni projekat koje izdaje JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd, s obzirom na to da je važnost izdatih uslova i saglasnosti istekla; da je dostavljanje izvršeno u smislu člana 77. Zakona o opštem upravnom postupku, a da podnosilac nije postupio po nalogu. Takođe je konstatovano da je to odeljenje uputilo dopis Javnom pravobranilaštvu opštine Voždovac da se izjasni u svojstvu korisnika zemljišta u odnosu na predmetni zahtev i da iz odgovora tog pravobranilaštva proizlazi da se podnosilac nije obraćao radi davanja saglasnosti za izvođenje radova, te se ne može izjasniti u vezi sa izvođenjem predmetnih radova, „jer stranka nije priložila odgovarajuću dokumentaciju“. Polazeći od odredaba člana 145. st. 1, 2, 3. i 7. Zakona o planiranju i izgradnji, taj organ je odlučio kao u dispozitivu rešenja .

U dopisu Pravobranilaštva gradske opštine Voždovac od 20. oktobra 2015. godine, upućenom podnosiocu ustavne žalbe povodom zahteva podnetog 13. oktobra 2015. godine za dobijanje saglasnosti za izvođenje radova na k.p. broj ... KO Voždovac, navedeno je da to pravobranilaštvo nije nadležno za odlučivanje po podnetom zahtevu, već donošenje odluke po istom spada u delo krug rada organa uprave.

Gradska opština Voždovac je 26. jula 2016. godine uputila podnosiocu ustavne žalbe dopis, u kome je navela da realizacija priključenja stambenih objekata na kanalizacionu mrežu nije u nadležnosti opš tine, već JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd i da sve propuste ili nedostatke koji onemogućavaju priključenje na kanalizacionu mrežu svaki stambeni objekat rešava sa tim preduzećem. Takođe je navedeno da je opština odgovorila na sve zahteve koji su u njenoj nadležnosti, preko Javnog pravobranilaštva, a da postupke rušenja nelegalnih objekata ne može izvršiti do okončanja „parničnih i sudskih postupaka i pravnosnažnosti rešenja.“

3.3. Podnosilac ustavne žalbe je 18. novembra 2013. godine podneo Gradskoj upravi grada Beograda - Sekretarijat za poslove legalizacije objekata (dalje u tekstu: prvostepeni organ) zahtev za legalizaciju, u kome je kao namenu objekta označio: “kanalizacija“ i naveo da je objekat izgrađen kao „kanalizacioni šahtovi“. U dopuni zahteva od 21. februara 2014. godine podnosilac se pozvao na dopis Odeljenja za inspekcijske poslove gradske uprave Voždovac od 29. oktobra 2002. godine, u kome su navedeni razlozi zbog kojih nije moguće postaviti kanalizaciju i istakao da je 14. novembra 2003. godine nepravnosnažnim rešenjem delimično srušena kanalizacija (šahtovi) na kući u M. ulici broj 3 . Podnosilac je, takođe, naveo da je bilo potrebno da Odeljenje za inspekcijske poslove gradske uprave Voždovac izvrši rešenja o rušenju objekata…, u cilju realizacije kanalizacione mreže i šahtova za kuću u M . ulici broj 3.

Prvostepeni organ je dopisom od 25. marta 2015. godine naložio podnosiocu ustavne žalbe da uredi zahtev, tako što će navesti precizan opis izvedenih radova koji su predmet legalizacije i dostaviti dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, kao i geodetski snimak objekta, pod pretnjom odbacivanja zahteva.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 17. aprila 2015. godine precizirao zahtev, navodeći da se isti odnosi na izgradnju kanalizacionog priključka za objekat u M. ulici broj 3 , prema Uslovima JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd „broj O/2430“ i rešenju „broj P/336“, te dostavio vlasnički list za k.p. broj ... i geodetski snimak objekta.

Rešenjem prvostepenog organa XXXI -06 broj 351.21-994/2013 od 29. aprila 2015. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za legalizaciju izvedenih radova bez građevinske dozvole na izgradnji kanalizacionog priključka na gradsku kanalizacionu mrežu, na k.p. br. ... , ..., ... i ... KO Voždovac, za potrebe stambenog objekta koji se nalazi u M . ulici broj 3 u Beogradu, na k.p. broj ... KO Voždovac. U obrazloženju rešenja je navedeno da je u sprovedenom postupku izvršen uvid u Uslove izdate od strane JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd broj O/2430 od 8. januara 2002. godine , rešenje tog javnog preduzeća broj P/336 od 8. maja 2002. godine o davanju saglasnosti isključivo na priključenje postojećeg objekta, i to na osnovu saglasnost i JKP „Zelenilo“ Beograd broj III 471/2 od 6. februara 2002. godine na trasu kanala koja prolazi preko zelene površine u U. ulici, pri čemu se priključenje objekta vrši preko susedne parcele broj ... , uz pismenu saglasnost vlasnika overenu u opštini Voždovac. Prvostepeni organ je dalje naveo: da je uvidom u podatke katastra nepokretnosti utvrđeno da je na k.p. broj ... korisnik podnosilac ustavne žalbe i da se na toj parceli nalazi objekat preuzet iz zemljišne knjige, da su k.p. br. ... , ... i ... KO Voždovac u državnoj svojini, pri čemu je korisnik k.p. broj ... Gradska opština Voždovac, a na ostalim parcelama su korisnici fizička lica; da je uvidom u geodetski snimak utvrđeno da predmetna trasa kanalizacionog priključka prolazi i kroz k.p. br. ... , ... i ... KO Voždov ac, odakle nesumnjivo proizlazi da je podnosilac navedeni priključak izveo protivno uslovima i rešenju JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se „objekat koji je predmet legalizacije nalazi na više katastarskih parcela“, za koje podnosilac nije dostavio dokaze o reš enim imovinsko-pravnim odnosima u smislu člana 21. stav 3. u vezi sa članom 12. stav 3. Zakona o legalizaciji objekata, prvostepeni organ je odlučio kao u dispozitivu, saglasno odredbama člana 24. st 2. i 3. tog zakona.

U žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa od 29. aprila 2015. godine navedeno je, pored ostalog: da je pogrešan zaključak prvostepenog organa da je kanalizaciona mreža izgrađena protivno izdatim uslovima, jer dobijena saglasnost JKP „Zelenilo“ Beograd „vodi“ preko zelene površine u U ., dakle, preko k.p. br. ... , ... i ... KO Voždovac.

Rešenjem gradskog veća grada Beograda broj 351-636/15-GB od 14. jula 2015. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja prvostepenog organa, iz razloga koji su navedeni u pobijanom rešenju . Drugostepeni organ nije ocenio navode žalbe kojima je ukazano na to da je saglasnost JKP „Zelenilo“ Beograd data za prolaz kanalizacione trase preko spornih parcela .

Podnosilac ustavne žalbe je u tužbi podnetoj Upravnom sudu 7. avgusta 2015. godine, pored ostalog, istakao; da bi upravni organi, da su uporedili izdate uslove i geodetski sinmak konstatovali da kanalizaciona mreža nije izgrađena protivno uslovima i da je JKP „Zelenilo“ Beograd dalo saglasnost da kanalizaciona trasa pređe preko zelene površine u ulici U, dakle, preko k.p. br. ... , ... i ... KO Voždovac; da iz geodetskog snimka proizlazi da kanalizaciona cev ne prolazi kroz k.p. ... , korisnika R. P, ali da je dostavljena i saglasnost tog lica, iako nije bila potrebna.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 11747/15 od 10. jula 2017. godine odbijena je tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv konačnog rešenja Gradskog veća grada Beograda. Upravni sud je u svemu prihvatio razloge drugostepenog organa za odbijanje žalbe podnosioca i istakao da je u postupku utvrđeno da podnosilac nije dostavio dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima. Takođe je ocenjeno da činjenica da u momentu izgradnje kanalizacije, „sve i da je tačno“, nije bila potrebna „saglasnost suvlasnika navedenih parcela“ nije od uticaja na rešenje ove upravne stvari, jer se o tome da li stranci pripada neko pravo prosuđuje po propisima koji su na snazi u momentu donošenja rešenja, a ne u momentu izvođenja radova, ako samim propisom nije drukčije određeno. Takođe je navedeno da je podnosilac bio dužan da pribavi saglasnost od lica koja u momentu podnošenja zahteva imaju pravo svojine, odnosno korišćenja spornih parcela.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o legalizaciji objekata („Službeni glasnik RS“, br. 95/ 13 i 117/14) bilo je propisano: da se ovim zakonom uređuju uslovi, postupak i način legalizacije objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, uslovi za izdavanje upotrebne dozvole, kao i druga pitanja od značaja za legalizaciju objekata (član 1.); da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju; da se legalizacija objekta u smislu ovog zakona vrši po zahtevu koji sadrži, pored ostalog, geodetski snimak, projekat izvedenog objekta u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja, svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu (član 12. tač. 1), 2) i 3)); da se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu (član 21. stav 3.) smatra – za objekat izgrađen na zemljištu u svojini drugog lica pravosnažna sudska presuda kojom je utvrđeno pravo svojine na zemljištu, koju vlasnik pribavi u skladu sa propisima o svoji nskim odnosima (tačka 1)), za objekat izgrađen na građevinskom zemljištu - ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta koji je zaključen do 13. maja 2003. godine i overen od strane nadležnog suda između tadašnjeg korisnika i podnosioca zahteva ( tačka 2)), ugovor o kupovini objekta ili objekta u izgradnji overen od strane nadležnog suda, između vlasnika odnosno korisnika i podnosioca zahteva ( tačka 3)), ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta overen od strane nadležnog suda, između vlasnika odnosno korisnika i podnosioca zahteva ( tačka 4)), pravosnažno rešenj e o nasleđivanju (tačka 5)), prav nosnažno rešenje o statusnoj promeni privrednog društva iz koga se na nesporan način može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca zahteva (tačka 6)); da ako nadležni organ utvrdi da ne postoji mogućnost legalizacije, rešenjem će odbiti zahtev (član 24. stav 2.); da se postupak legalizacije pokreće po zahtevu vlasnika bespravno izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 40. stav 1.).

Odredbom člana 2. tačka 11) Zakona o izgradnji objekata („Službeni glasnik RS“, br. 44/95, 24/96, 16/97 i 43/01), koji je bio na snazi u vreme izdavanja saglasnosti za izvođenje radova na izgradnji spornog kanalizacionog priključka, bilo je predviđeno da izraz „objekat“ ima sledeće značenje – građevina koja predstavlja fizičku i tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrađuje u objekat ili samostalno izvode , među kojima i unutrašnja i spoljna mreža instalacije.

Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09) imao je odredbu iste sadržine u članu 2. tačka 22).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09…132/14), koje su bile na snazi u vreme podnošenja predmetnog zahteva za legalizaciju, bilo je propisano: da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže, pored ostalog, dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu ako se izvode radovi na nadziđivanju objekta (član 135. stav 1. tačka 3)); da se izvođenje radova koji se odnose na priključke na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole (član 145. stav 1.); da se uz zahtev za izdavanje rešenja iz stava 1. ovog člana podnosi (član 145. stav 2.), između ostalog – dokaz o pravu svojine u skladu sa članom 135. ovog zakona (tačka 1)) i idejni projekat, odnosno glavni projekat, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju (tač ka 2)); da se na tehničku dokumentaciju iz stava 2. tačka 2) ovog člana za izgradnju vodova i priključaka do izgrađene mreže komunalne infrastrukture, pribavlja saglasnost javnog komunalnog preduzeća, odnosno privrednog društva kome je povereno obavljanje komunalne delatnosti (član 145. stav 3.).

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da su pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodeći računa da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima (član 6.); da se u postupku moraju utvrditi pravilno i potpuno sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 8.); da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da će se organ koji vodi postupak starati da neznanje i neukost stranke i drugih učesnika u postupku ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju (član 15.).

Saglasno članu 9. Odluke o gradskoj kanalizaciji („ Službeni list grada Beograda“, br. 5/75… 6/99 ), kanalizacioni priključak postavljao se tako što su se unutrašnje instalacije kanalizacije neposredno spajale sa uličnom kanalizacionom mrežom , a izuzetno, ako su to konfiguracija terena i drugi uslovi zahtevali, unutrašnje instalacije kanalizacije mogle su se spojiti sa uličnom kanalizacionom mrežom preko susednog zemljišta.

Odredbama važeće Odluke o odvođenju i prečišćavanju atmosferskih i otpadnih voda na teritoriji grada Beograda („ Službeni list grada Beograda“, br. 6/10, 29/14, 29/15, 19/17 i 85/19 ) propisano je: da je „prvi revizioni silaz“ mesto priključenja unutrašnjih instalacija kanalizacije na uličnu kanalizacionu mrežu (član 3. tačka 8)), a da su „u nutrašnje instalacije kanalizacije“ skup instalacija, uređaja i postrojenja korisnika usluge za odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, uzvodno od prvog revizionog silaza, uključujući i prvi revizioni silaz (član 3. tačka 13)); da je k orisnik usluge dužan da se stara o unutrašnjim instalacijama kanalizacije i da ih održava u ispravnom stanju (član 59.) .

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra pogrešnim zaključak Upravnog suda da je kanalizacioni priključak izgrađen protivno uslovima koje je izdalo JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd, jer je JKP „Zelenilo“ Beograd dalo saglasnost da kanalizaciona trasa pređe preko zelene površine u U . ulici , dakle, preko k.p. br. ... , ... i ... KO Voždovac , za koje se u osporenom aktu navodi da nisu dostavljeni dokazi o rešenim imovinsko-pravnim odnosima. Podnosilac, s tim u vezi, ističe da je gradska opština Voždovac potvrdila da je kanalizacija za njegov objekat izgrađena prema dobijenim uslovima i saglasnostima, a da je odeljenje za inspekcijske poslove te opštine konstatovalo da su pri izgradnji kanalizacije postojale smetnje na terenu, što je iziskivalo delimično odstupanje od kanalizacione trase. Podnosilac, takođe, ističe da se obraćao Pravobranilaštvu opštine Voždovac radi davanja saglasnost i za prelazak kanalizacione mreže preko katastarskih parcela ... , ... i ... KO Voždovac, ali je ono odgovorilo da odlučivanje o tom zahtevu s pada u delokrug rada organa uprave.

Ispitujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Polazeći od činjenica utvrđenih u predmetnom ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je konstatovao:

- da je Odeljenje za komunalno-građevinske i stambene poslove Uprave gradske opštine Voždovac 23. juna 2002. godine, postupajući po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje radova na izgradnji interne kanalizacije radi priključenja na kanalizacionu mrežu, obavestilo J. J . da za izvođenje tih radova „ne postoji građevinska dozvola“ i da može pristupiti njihovom izvođenju, uz prijavu radova građevinskoj inspekciji, jer se u glavnom projektu nalazi sva potrebna tehnička dokumentacija, te da su priložene saglasnosti nadležnih javnih preduzeća;

- da je Izvršni odbor Skupštine opštine Voždovac 13. marta 2003. godine obavestio J. J . da faktičko stanje na terenu onemogućava postavljanje kanalizacije u skladu sa izdatim uslovima i saglasnostima, zbog toga što se trasa kanalizacije delimično poklapa sa trasom bespravno izvedene kanalizacije i drugih radova od strane trećih lica;

- da iz dopisa JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd od 14. marta 2013. godine proizlazi da to javno preduzeće ne može da izda potvrdu o prijemu kanalizacionog spoja, jer instalacije uzvodno od graničnog revizionog silaza predstavljaju unutrašnje instalacije, o kojima se stara korisnik usluge;

- da Javno pravobranilaštvo opštine Voždovac obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nije nadležno za davanje saglasno sti za izgrad nju šaht a S 1 na k.p. broj ... ;

- da je Gradska opštine Voždovac 26. jula 2016. godine obavestila podnosioca ustavne žalbe da realizacija priključenja stambenih objekata na kanalizacionu mrežu nije u nadležnosti opštine, već JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd i da sve propuste ili nedostatke koji onemogućavaju priključenje na kanalizacionu mrežu svaki stambeni objekat rešava sa tim preduzećem ;

- da je prvostepeni organ odbio kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za legalizaciju izvedenih radova bez građevinske dozvole na izgradnji kanalizacionog priključka na gradsku kanalizacionu mrežu;

- da je odbijanje predmetnog zahteva obrazloženo time da trasa predmetnog kanalizacionog priključka prolazi i kroz k.p. br. ... , ... i ... KO Voždovac, iz čega sledi da je podnosilac navedeni priključak izveo protivno uslovima i rešenju J KP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd , a da za te parcele nije dostavio dokaze o rešenim imovinsko-pravnim odnosima;

- da su drugostepeni organ i Upravni sud prihvatili razloge navedene u rešenju prvostepenog organa, pri čemu je u osporenoj presudi izraženo stanovište da se o tome da li stranci pripada neko pravo prosuđuje po propisima koji su na snazi u momentu donošenja rešenja, a ne u momentu izvođenja radova, ako samim propisom nije drukčije određeno i da je podnosilac bio dužan da pribavi saglasnost od lica koja su u momentu podnošenja zahteva imala pravo svojine, odnosno korišćenja spornih parcela.

Polazeći od navedenog, Ustavn i sud smatra da su u upravnom postupku koj i je okončan osporenom presudom Upravnog suda bila sporna sledeća pravna pitanja:

- da li je za izvođenje radova na izgradnji kanalizacionog priključka na gradsku kanalizacionu mrežu bila potrebna građevinska dozvola , odnosno da li ti radovi, sami za sebe, mogu biti predmet zahteva za legalizaciju i, ako mogu,

- da li se uz zahtev za legalizaciju dostavlja dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za zemljište na kome se nalazi objekat koji se priključuje na gradsku kanalizacionu mrežu i , ako je tako,

- da li je za odluku o zahtevu od značaja saglasnost vlasnika zemljišt a, odnosno upravljača javnog dobra kroz koje prolazi kanalizaciona trasa, koja je data u momentu izvođenja radova, podnošenja zahteva ili donošenja odluke prvostepenog organa.

Ustavni sud je, polazeći od navedenih odredaba zakona kojima se uređuju pitanja izgradnje objekata, konstatovao: da su, prema ranije važećim zakonima iz te oblasti, same instalacije koje se ugrađuju u objekat ili samostalno izvode, npr. unutrašnja i spoljna mreža instalacije, smatrane objektom u smislu odredaba tih zakona, iz čega sledi da je za izvođenje radova koji se odnose na priključke na izgrađenu kanalizacionu mrežu bila potrebna građevinska dozvola , odnosno odobrenje za izgradnju. Ovaj sud dalje konstatuje da, prema odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji koje su bile na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva , za izvođenje tih radova nije bila potrebna građevinska dozvola, već rešenj e kojim se odobrava njihovo izvođenje, pri čemu je uz zahtev za izdavanje tog rešenja trebalo priložiti dokaz o pravu svojine , odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, glavni projekat i saglasn ost javnog komunalnog preduzeća.

Polazeći od navedenih odredaba zakona, a imajući u vidu da je Z akonom o legalizaciji objekata bio uređen postupak legalizacije objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, ako je u vreme izgradnje bila propisana obaveza njihovog pribav ljanja, Ustavni sud nalazi da je pre donošenja odluke o zahtevu podnosioca ustavne žalbe najpre moralo biti utvrđeno šta je predmet zahteva i kada su izvedeni radovi koji su predmet legalizacije. Ovaj sud konstatuje da se iz akata donetih u predmetnom postupku ne može utvrditi kada su izvedeni sporni radovi , ali da iz obaveštenja Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove Uprave gradske opštine Voždovac od 23. juna 2002. godine proizlazi da se za izvođenje radova na izgradnji interne kanalizacije radi priključenja na kanalizacionu mrežu nije pribavljala građevinska dozvola . Uprkos tome, prvostepeni organ je o predmetnom zahtevu podnosioca ustavne žalbe odlučivao kao o zahtevu primenom odredaba Zakona o legalizaciji objekata. Sud, s tim u vezi, konstatuje da je Gradska opština Voždovac obavestila podnosioca ustavne žalbe da realizacija priključenja stambenih objekata na kanalizacionu mrežu nije u nadležnosti opštine, već JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd, a da to javno preduzeće nije izdalo podnosiocu potvrdu o prijemu kanalizacionog spoja, sa obrazloženjem da se o unutrašnjim instalacijama stara korisnik usluge . Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe nije mogao izvesti radove na trasi za koju je data saglasnost javnih komunalnih preduzeća zbog bespravno izvedenih radova trećih lica – što je konstatovao nadležni organ uprave , Ustavni sud ocenjuje da se u postupku pred prvostepenim organom moralo odlučiti o pravnoj sudbini radova izvedenih na izgradnji spornog kanalizacijonog priključka.

Razmatrajući pitanje rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu u smislu odredaba Zakona o legalizaciji objekata, Ustavni sud je zaključio da su dokaz i o rešenosti ti h odnos a mora li sadržati pravni osnov za sticanje prava svojine, odnosno prava korišćenja zemljišta na kome se nalazi o objekat koji je predmet legalizacije. Polazeći od navedenih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, koje su bile na snazi u vreme podnošenja predmetnog zahteva za legalizaciju, Ustavni sud nalazi da je za izdavanje odob renja za izvođenje radova na priključenju unutrašnje kanalizacije na kanalizacionu mrežu bio potreban dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu na kome se nalazi objekat koji se priključuje na kanalizacionu mrežu, a ne i dokaz o pravu svojine, odnosno korišćenja katastarskih parcela kroz koje prolazi planirana trasa kanalizacije. Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni organ , polazeći od toga da predmetna trasa kanalizacionog priključka prolazi ne samo kroz parcelu čiji je korisnik podnosilac ustavne žalbe , već i kroz k.p. br. ... , ... i ... KO Voždovac , zaključio da se „objekat koji je predmet legalizacije nalazi na više katastarskih parcela za koje podnosilac nije dostavio dokaze o rešenim imovinsko-pravnim odnosima“. Ovaj sud je dalje konstatovao da se u dopisu nadležnog organa uprave upućenom J. J . navodi da je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd izdalo saglasnost na glavni projekat priključenja kanalizacije, prema Uslovima broj O/2430 od 8. januara 2002. godine, da je priključenje kanalizacije predviđeno preko k.p. br. ... , ... i ... KO Voždovac, što je javna zelena površina, za šta je JKP „Zelenilo“ Beograd izdalo saglasnost, kao i preko susedne parcele broj ... , za šta je dostavljena pismena saglasnost vlasnika. Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra proizvoljnom ocenu prvostepenog organa, koju su prihvatili drugostepeni organ i Upravni sud, da je podnosilac ustavne žalbe sporni priključak izveo protivno uslovima i rešenju JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd.

Ustavni sud ukazuje na to da je u Odluci Už-19/2017 od 4. marta 2021. godine u tvrdio da je podnosiocu te ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, pored ostalog, jer osporena presuda ne sadrži odredbe materijalnog prava čijom primenom je ocenjeno da se, u situaciji kada je saglasnost za izvođenje radova dalo lice koje je imalo pravo susvojine, odnosno sukorišćenja na zemljištu u vreme izvođenja radova , ta saglasnost mora pribaviti od lica koje ima navedena prava u vreme podnoš enja zahteva za legalizaciju. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe uz zahtev za legalizaciju priložio saglasnost JKP „Zelenilo“ Beograd, kao upravljača javnog dobra preko kojeg prolazi trasa kanalizacionog priključka za koji je izdato odobrenje JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd, ovaj sud smatra proizvoljnom i ocenu Upravnog suda da je podnosilac bio dužan da pribavi saglasnost od lica koja su u momentu podnošenja zahteva imala pravo svojine, odnosno korišćenja spornih parcela , jer osporena presuda ne sadrži odredbe materijalnog prava na čijoj je primeni, odnosno tumačenju, zasnovana. Ustavni sud je, takođe, imao u vidu da je nadležno javno preduzeće procenilo da preko k.p. br. ... , ... i ... KO Voždovac treba da se izvrši priključenje objekta podnosioca ustavne žalbe na kanalizacionu mrežu , da su te parcele i dalje u državnoj svojini , a da je Javno pravobranilaštvo opštine Voždovac, povodom zahteva podnosioca ustavne žalbe za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji spornog kanalizacionog priključka, obavestilo podnosioca da nije nadležno za davanje saglasnosti za izgradnju šahta S 1 na k.p. broj ... KO Voždovac.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporeni pojedinačni akt nije obrazložen na način koji otklanja sumnju u arbitrernost odlučivanja, te je tvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da odlučuje o ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekata, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o predmetnom zahtevu podnosioca ustavne žalbe, pod pretpostavkom da se postojanje uslova za ostvarenje prava utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonom.

6. Ustavni sud je , imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda U. 11747/15 od 10. jula 2017. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Gradskog veća grada Beograda broj 351-636/15-GB od 14. jula 2015. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta načela zabrane diskriminacije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, jer je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporen i akt.

7. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da mu je u upravnom postupku koji je vođen u predmetu XXXI -06 broj 351.21-994/2013 Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za poslove legalizacije objekata, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se poziva na Odluku Ustavnog suda Už-2749/2011 od 10. juna 2015. godine, u kojoj se „pominje predmet organa lokalne samouprave broj 351-503/13, koji se, takođe, odnosi na izgradnju kanalizacije. Podnosilac, takođe, smatra da je pitanje legalizacije objekta i kanalizacije jedinstvena celina i ukazuje na to da „traje od 2003. godine“.

Ustavni sud je konstatovao da je ustavnom žalbom o kojoj je odlučivano u predmetu ovog suda Už-2749/2011, pored ostalog, osporeno trajanje postup aka koji su vođen i pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove Uprave gradske opštine Voždovac u predmetima br. 351-503/2013 (ranije broj 351-1255/2010) i 351-611/2014, po zahtevima podnosioca ustavne žalbe od 6. decembra 2010. godine i 14. avgusta 2014. godine, za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji kanalizacione mreže, kao i predmetima br. 351-960/2011 i 351-750/2013, po zahtevima podnosioca za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji, odnosno sanaciji krova na objektu u M . ulici broj 3.

Ustavni sud je najpre ocenio neosnovanim navode ustavne žalbe da postupak odlučivanja o legalizaciji objekta i kanalizacionog priključka traje od 2003. godine, budući da je u predmetu Už-2749/2011 podnosilac osporio i presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž 1238/13 od 27. juna 2013. godine, kojom je pravnosnažno okončan postupak po tužbi podnosioca radi naknade štete zbog nezakonitog rušenja sprata porodične kuće u M. ulici broj 3, u kome je delimično usvojen njegov tužbeni zahtev. Ovaj sud, takođe, ocenjuje da se postupci po zahtevu podnosioca ustavne žalbe za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji, odnosno sanaciji krova, nakon rušenja sprata i postupak po predmetnom zahtevu za legalizaciju radova na izgradnji kanalizacionog priključka ne mogu posmatrati kao jedinstvena celina, jer se radi o različitim zahtevima. Pored navedenog, Sud konstatuje da su postupci po zahtevima za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji kanalizacione mreže vođeni uporedo sa postupkom po predmetnom zahtevu za legalizaciju , pri čemu je zahtev u predmetu broj 351-611/2014 podnet nakon predmetnog zahteva za legalizaciju . Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama navoda i razloga ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da se postupak koji je okončan osporenim aktom ne može smatrati delom postupka koji je vođen u nekom od navedenih predmeta .

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni upravni postupak započeo 18. novembra 2013. godine, podnošenjem zahteva podnosioca ustavne žalbe za legalizaciju radova na izgradnji kanalizacionog priključka i da je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda 10. jula 2017. godine, dakle, da je trajao tri godine i nepunih osam meseci. I majući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a posebno od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije bio posebno složen, ni u pogledu činjeničnog stanja, niti pravnih pitanja koja su se postavila .

Polazeći od činjenica utvrđenih u ovom upravnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ godinu dana i četiri mesec a nakon podnošenja zahteva zatražio od podnosioca ustavne žalbe da uredi zahtev, što se ne može smatrati efikasnim postupanjem. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je drugostepeni organ u granicama zakonom propisanog roka odlučio o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv odluke o zahtevu, a da je godin u dana i 11 meseci trajalo odlučivanje Upravnog suda u predmetnom upravnom sporu.

Ispitujući značaj prava o kome je odlučivano u predmetnom postupku za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je on imao značajan pravni interes da nadležni organi u razumnom roku okončaju predmetni postupak, posebno imajući u vidu obavezu priključenja unutrašnjih instalacija kanalizacije na uličnu kanalizacionu mrežu.

Prilikom ispitivanja da li je podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama doprineo predugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac ni u zahtevu, niti u podnesku kojim je „dopunio“ zahtev, nije u dovoljnoj meri precizirao radove koji su predmet zahteva za legalizaciju.

Polazeći od izloženog, a imajući u vidu da je osporeni postupak pred prvostepenim i drugostepenim organom uprave i Upravnim sudom trajao tri godine i nepunih osam meseci, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti