Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Niži sudovi su pogrešno odbili prigovor za ubrzanje izvršnog postupka, smatrajući da ne mogu ceniti postupanje javnog izvršitelja. Sud je poništio drugostepeno rešenje i naložio novo odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. S. iz Čačka i J. S. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. S. i J. S. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 25/21 od 18. juna 2021. godine i rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4I. 14/21 od 21. maja 2021. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 25/21 od 18. juna 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 14/21 od 21. maja 2021. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. S. iz Čačka i J. S. iz Beograda podneli su Ustavnom sudu, 29. jula 2021. godine, preko punomoćnika S. P, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 25/21 od 18. juna 2021. godine i Osnovnog suda u Čačku R4I. 14/21 od 21. maja 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih istim odredbama Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 3989/10. Podnosioci ustavne žalbe, takođe, ističu povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, koje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Podnosioci u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navode: da je osporenim rešenjima pravnosnažno odbijen kao neosnovan njihov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je njihova majka pokrenula još 24. avgusta 1999. godine, a oni kasnije preuzeli kao pravni sledbenici; da je bez pravnog osnova ocena sudova da se u postupku po navedenom prigovoru ne može ceniti postupanje javnog izvršitelja, kome je predmet ustupljen radi daljeg sprovođenja izvršenja.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja i podnosiocima, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra. Istaknut je i zahtev za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, kao i troškova postupka po prigovoru radi ubrzavanja postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 5. aprila 2021. godine, u svojstvu predlagača, podneli Osnovnom sudu u Čačku prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu I. 3989/10.

Osnovni sud u Čačku je osporenim rešenjem R4I. 14/21 od 21. maja 2021. godine odbio prigovor kao neosnovan. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored detaljno i hronološki opisanog toka predmetnog izvršnog postupka, navedeno: da je zaključkom predsednika Osnovnog suda u Čačku od 30. decembra 2020. godine određeno da se izvršenje dalje sprovodi pred javnim izvršiteljem, te je predmet 19. januara 2021. godine dostavljen javnom izvršitelju Aleksandru Krdžiću iz Čačka; da postupak sprovođenja izvršenja ne vodi više državni organ, već javni izvršitelj, kao lice koje vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena zakonom; da se postupanje javnog izvršitelja ne može ceniti prema merilima propisanim članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, niti se javnom izvršitelju od strane suda može naložiti preduzimanje određenih radnji u cilju ubrzanja postupka izvršenja.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 25/21 od 18. juna 2021. godine odbio žalbu kao neosnovanu, prihvatajući u celini izloženo pravno stanovište prvostepenog suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjima pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnosilaca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se do 30. decembra 2020. godine vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 3989/10, nakon čega je ustupljen javnom izvršitelju imenovanom za područje tog suda. Osporeni akti, suštinski, zasnovani su na oceni da sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom, ne može da ceni razumnost dužine trajanja izvršnog postupka kada se predmet nalazi u fazi sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjuje na predmetni izvršni postupak, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine osporenih rešenja proizlazi da predmetni izvršni postupak nije okončan ni na jedan od navedena dva zakonom propisana načina. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su Osnovni sud u Čačku i Viši sud u Čačku izveli ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 25/21 od 18. juna 2021. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 14/21 od 21. maja 2021. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, to nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

7. Što se tiče istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. Prema tome, Ustavni sud ukazuje da više ne postoji njegova nadležnost da odlučuje o ustavnim žalbama u kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu okončani, što je ovde slučaj.

Kada je reč o istaknutoj povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud podseća na svoj stav da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, a za čije utvrđivanje je do okončanja postupka ovde isključivo nadležan sud, preduslov za isticanje povrede prava na imovinu.

Sledom izloženog, Ustavni sud je, primenom člana 36. stav 1. tačka 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporeni izvršni postupak, zbog nenadležnosti da po njoj postupa, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova koje su imali povodom podnetog prigovora radi ubrzavanja postupka, koji Ustavni sud smatra zahtevom za naknadu materijalne štete zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o žalbi podnosilaca biti ponovo odlučivano, te je ovaj zahtev odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti