Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko devet godina. Nalaže nadležnom sudu da hitno okonča postupak, dok zahtev za naknadu nematerijalne štete odbacuje kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović i dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Novice Janoševića iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N ovice Janoševića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu P. 92/08, a sad a se vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima u predmetu P. 300/12 (2008), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

4. Odbacuje se zahtev za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Novica Janošević iz Velke Plane je 26. januara 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Žabarima vodio u predmetu P. 92/08.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je parnični postupak radi predaje u državinu započet 2003. godine; da je podnosilac stupio u predmetnu parnicu, u svojstvu tužioca, posle smrti svog oca; da prvostepeni postupak još uvek nije okončan; da mu je neefikasnim postupanjem suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da je onemogućen da raspolaže imovinom koju je od svog oca stekao nasleđivanjem. Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu i naloži njeno objavljivanje u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Podneskom od 19. januara 2012. godine podnosilac ustavne žalbe istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je predviđeno da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutih u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima P. 300/12 (2008) i utvrdio sledeće činjenice i oklnosti od značaj za odlučivanje:

Dragoljub Janošević iz Velike Plane je 24. jula 2003. godine Opštinskom sudu u Žabarima podneo tužbu protiv tuženih Vladimira Pejića i Danice Pejić, oboje iz Porodina, radi predaje u državinu parcele k .p. 6561 od 14,49 ari. Predmet je zaveden pod brojem P. 421/03.

Do donošenja rešenja o prekidu postupka P. 421/03 od 31. oktobra 2005. godine, Opštinski sud u Žabarima je održao šest ro čišta za glavnu raspravu, dok pet ročišta za glavnu ra spravu nije održano (zbog sprečenosti punomoćnika tuženih i postupajućeg sudije). Postupak je prekinut zbog smrti tužioca, do okončanja ostavinske rasprave.

Podnosilac ustavne žalbe, sin pokojnog Dragoljuba Janoševića, kao njegov zakonski naslednik, preuzeo je vođenje parničnog postupka, te je 11. jula 2007. godine podneo predlog za nastavak parničnog postupka pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu P. 421/03. Postupajući sudija je naložio da predmet bude zaveden pod novim brojem, pa je od tada vođen pod brojem P. 202/07.

Punomoćnik tuženih je podneskom od 17. oktobra 2007. godine obavestio Opštinski sud u Žabarima da su tuženi Vladimir Pejić i Danica Pejić preminuli za vreme trajanja prekida postupka, te je predložio da sud ponovo prekine parnični postupak koji se tada vodio u predmetu P. 202/07, sve do pojavljivanja naslednika tuženih koji bi preuzeli vođenje označene parnice. Opštinski sud u Žabarima je, rešenjem od 30. oktobra 2007. godine, prekinuo vođenje postupka u predmetu P. 202/07.

Na mesto tuženog u parnicu je stupio Radiša Pejić, sin pokojnih tuž enih, te je parnični postupak nastavljen 3. juna 2008. godine pod novim brojem P. 92/08.

Opštinski sud u Žabarima je do reorganizacije mreže sudova održao jedno ročište za glavnu raspravu, dok je sedam ročišta za glavnu raspravu nije održano (zbog odsustva tuženog koji nije uredno pozvan, opravdanog odsustva punomoćnika tuženog, sprečenosti postupajućeg sudije, na predlog punomoćnika tuženog i prema uputstvu Vrhovnog suda u Srbije koje se odnosilo na to da se krajem 2009. godine održavaju ročišta za glavnu raspravu samo u hitnim predmetima).

Nakon reorganizacije mreže sudova predmetni parnični postupak se poveo pred Osnovnim sudom u Požarevcu- Sudska jedinica u Žabarima po d brojem P. 1223/10 (2003).

Podneskom od 11. juna 2010. godine tuženi je izjav io protivtužbu kojom je tražo da se utvrdi njegovo pravo svojine na spornoj parceli, i to na osnovu održaja i ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između pokojnih Vujice Petrovića i Danice Petrović, oboje iz Porodina, kao primalaca izdržavanja, i pokojnih Vladimira Pejića i Danice Pejić, kao davalaca izdržavanja.

U ovoj fazi postupka Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima nije održao jedno ročište za glavnu raspravu (jer punomoćnik tužioca nije bio uredno pozvan), a održana su četiri ročišta za glavnu raspravu na kojima su spojene parnice po tužbi i protiv tužbi radi istovremenog raspravljanja i presuđivanja, izvedeni dokazi saslušanjem svedoka i veštačenjem i pribavljeni izveštaji od Službe za katastar nepokretnosti o stanju i kretanju upisa u katastru za spornu parcelu.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima P. 1223/10 (2003) od 22. decembra 2010. godine je: obavezan tuženi da tužiocu preda u državinu spornu pareclu (stav 1.); odbijen protivtužbeni zahtev tuženo g kojim je traženo da se utvrdi njegovo pravo svojine na spornoj parceli, po osnovu održaja i ugovora o doživotnom izdržavanju (stav 2.); obavezan tuženi da tužiocu na knadi troškove parničnog postupka (stav 3.).

Tuženi je žalbu protiv prvostepene presude izjavio 2. marta 2011. godine, a tužilac je odgovor na žalbu podneo 17. marta 2011. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 2212/11 od 19. januara 2012. godine ukinuo presudu Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima P. 1223/10 (2003) od 22. decembra 2010. godine i predmet vratio na ponovno suđenje pred prvostepenim sudom. Drugostepeni sud je ocenio da je, s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, potrebno nesumnjivo utvrditi sve odlučne činjenice relevantne za pravni osnov sticanja sporne parcele koji tuženi ističe, a koje se odnose na održaj i ugovor o doživotnom izdržavanju.

U ponovnom postupku pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima u kome je predmet dobio nov broj P. 300/12 (2008), ročište za glavnu raspravu je održano 6. aprila 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u parnicu započetu 24. jula 2003. godine, podnošenjem tužbe od strane njegovog pokojnog oca Opštinskom sudu u Žabarima, kao njegov zakonski naslednik, stupio 11. jula 2007. godine i da se ovaj postupak još uvek vodi pred prvostepenim sudom. S druge strane, iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđeme Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jednistvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

S obzirom na utvrđene činjenice i okolnosti od značaja, Ustavni sud je ocenio da se ne može opravdati činjenica da se predmetni parnični postupak , i posle više od devet godina, a nakon donošenja rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2212/11 od 19. januara 2012. godine, kojim je ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovni postupak, još uvek nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja. Ustavni sud je pri tom imao u vidu da je postupak bio dva puta bio prekidan, prvo zbog smrti tužioca, a nakon toga i zbog smrti tuženih, što je samo po sebi dovelo do prolongiranja postupka pred Opštinskim sudom u Žabarima, ali konstatuje da on i bez obzira na ovu okolnost traje nerazumno dugo.

Ustavni sud je, takođe, našao da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, ne može opravdati trajanje postupka, kao i da tome nije doprinelo ponašanje podnosioca ustavne žalbe koji se uglavnom redovno odazivao na ročišta za glavnu raspravu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavom sudu, u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio.

Imajući u vidu da predmetni parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu zahteva iznetog u ustavnoj žalbi, a saglasno odedbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava ostvari predloženim objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te je odlučio kao u tački 3. izreke.

S obzirom na to da je zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede Ustavom zajemčenog prava istaknut tek u dopuni ustavne žalbe, koja je Ustavnom sudu podneta 19. januara 2012. godine, Ustavni sud je saglasno odredbama člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu , u tački 4. izreke odbacio ovaj zahtev kao neblagovremen.

6. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izerci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti