Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za ponavljanje postupka, koji je u zastoju više od pet godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka, ali je odbio zahtev za naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1096/2011
12.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. J. i J. P, obojice iz Ć, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. J. i J. P. i utvrđuje da je u postupku koji se po predlogu podnosilaca ustavne žalbe za ponavljanje postupka vodio pred ranijim Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu P1. 284/04, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbija se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji da preduzme sve mere kako bi se postupak koji se vodi po predlogu podnosilaca ustavne žalbe za ponavljanje postupka iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. J. i J. P, obojica iz Ć, su 10. marta 2011. godine, preko punomoćnika M. C, advokata iz B, Ustavnom sudu izjavili ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred ranijim Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu P1. 284/04.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su podnosi oci ustavne žalbe 5. novembra 2003. godine podneli Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi naknade materijalne štete na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa plate koju su podnosi oci ostvari li kao profesionaln a vojn a lic a, a da je predmet ustupljen Opštinskom sudu u Ćupriji, kao mesno nadležnom. Iako je prvostepena presuda bila u korist podnosilaca, tužbeni zahtev tužilaca je pravosnažno odbijen 28. juna 2005. godine, donošenjem drugostepene presude Okružnog sud a u Jagodini Gž1. 1298/05, kojom je preinačena prvostepena presuda. U ovom sporu odbijena je i revizija tužilaca presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1624/05 od 11. decembra 2006. godine. Međutim, tužioci su 16. februara 2007. godine podneli i predlog za ponavljanje pravosnažno okončanog parničnog postupka, po kome je održano jedno ročište 5. marta 2008. godine i određen zastoj u ovoj pravnoj stvari. Podnosioci smatraju, da ova dva postupka treba posmatrati kao jedinstvenu celinu, te da spor koji su započeli 2003. godine još uvek nije okončan, čime im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U preostalom delu ustavne žalbe iznet je stav podnosilaca o spornom pravnom pitanju, te nezadovoljstvo ishodom spora za koji smatraju da je rezultat “sastanka održanog 2004. godine, kome su prisustvovali predsednik Vrhovnog suda Srbije, predsednik Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije i zastupnik tužene , te dogovora o načinu odlučivanja o tužbenim zahtevima profesionalnih vojnih lica i civilnih lica na službi u vojsci“ . Predlažu da sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava u postupku koji je vođen pred ranijim Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu P1. 284/04 i naknadi im nematerijalnu štetu koju su pretrpeli.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu priložene dokumentacije uz ustavnu žalbu i odgovora v.f. predsednika Osnovnog suda u Paraćinu Su. VIII - 215/13 od 21. oktobra 2013. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Spor vođen po tužbi podnosilaca ustavne žalbe, podnetoj zajedno sa drugim tužiocima, protiv tužene državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi isplate, pred Opštinskim sudom u Ćupriji (u daljem tekstu: Opštinski sud) pravosnažno je okončan presudom Okružnog sud a u Jagodini Gž1. 1298/05 od 28. juna 2005. godine, kojom je preinačena prvostepena presuda Opštinskog suda u Ćupriji P1. 284/04 od 21. februara 2005. godine i odbijen tužbeni zahtev tužilaca. Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su izjavili reviziju koja je presudom Vrhovnog suda Srbije Rev2. 1624/05 od 11. decembra 2006. godine odbijena kao neosnovana.

Tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, su 16. februara 2007. godine podneli Opštinskom sudu u Ćupriji predlog za ponavljanje okončanog parničnog postupka presudom Okružnog suda u Jagodini Gž1. 1298/05 od 28. juna 2005. godine, sa pozivom na pogrešan broj predmeta P1. 1284/04, umesto P1. 284/04. U tekstu predloga nije naveden broj prvostepene presude koju je doneo Opštinski sud u Ćupriji, a kao razlog za ponavljanje naveden je novi dokaz - rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 886/06 od 15. novembra 2006. godine.

Opštinski sud je 5. marta 2008. godine održao ročište radi odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka, u odsustvu uredno pozvanog zakonskog zastupnika tužene. Punomoćnik tužilaca je obavestio Opštinski sud da je 27. februara 2008. godine direktno Vrhovnom sudu Srbije podneo predlog radi rešavanja spornog pravnog pitanja i sudu dostavio kopiju predloga. Predložio je "da sud dostavi predmet tome sudu radi eventualnog rešavanja prava tužilaca na naknadu štete, a ne prava na platu kako je to ranije odlučivano u Vrhovnom sudu." Sud je doneo rešenje da se radi donošenja odluke po predlogu tužilaca ročište odloži.

Rešenjem Opštinskog suda u Ćupriji P1. 284/04 od 5. marta 2008. godine određen je zastoj u ovoj pravnoj stvari, te da će se postupak nastaviti po službenoj dužnosti, nakon zauzimanja stava od strane Vrhovnog suda Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da su podnosioci 28. februara 2008. godine predložili da sud odredi zastoj u ovoj pravnoj stvari, do donošenja odluke o spornom pravnom pitanju od strane Vrhovnog suda Srbije, pa je sud doneo odluku kao u izreci rešenja.

Iz odgovora Osnovnog suda u Paraćinu proizlazi da je uvidom u spise predmeta P1. 284/04 ranijeg Opštinskog suda u Ćupriji utvrđeno da nakon donošenja rešenja P1. 284/04 od 5. marta 2008. godine sud nije nastavio postupak. Naime, u predmetu nisu preduzimane ikakve radnje, pa tako nije ni dozvoljen nastavak postupka.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene predloge za ponavljanje postupka odbaciti rešenjem predsednik veća bez održavanja ročišta; da ako predsednik veća ne odbaci predlog, dostaviće primerak predloga protivnoj stranci po odredbama člana 136. ovog zakona, koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog, a kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davanje odgovora, predsednik veća odrediće ročište za raspravljanje o predlogu (član 426. st. 1. i 2); da sud donosi rešenje o zastajanju sa postupkom po službenoj dužnosti kad odluči da zastane sa postupkom da bi sačekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku (član 219. stav 2); u rešenju o zastajanju sa postupkom sud određuje i koliko će zastajanje trajati (član 219. stav 3).

5. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu P1. 284/04 i pravosnažno okončan, i u postupku koji je po predlogu za ponavljanje tog postupka još uvek u toku, ali u fazi zastajanja sa postupkom po rešenju ranijeg Opštinskog suda u Ćupriji od 5. marta 2008. godine, Ustavni sud, najpre, ukazuje na svoj pravni stav da pravosnažno okončani sudski postupak i postupak koji se vodi po predlogu za njegovo ponavljanje ne predstavljaju jedinstvenu celinu, jer je smisao ulaganja ovog vanrednog pravnog leka upravo u tome da se eventualno ishoduje ponavljanje postupka koji je već okončan.

Kako je u radnom sporu, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, koji je prethodno vođen po tužbi podnosilaca, drugostepena odluka doneta 21. februara 2005. godine (pre stupanja na snagu Ustava Republike Srbije), te postupak završen odlukom revizijskog suda još 11. decembra 2006. godine, to je Ustavni sud utvrdio da su ispunjeni uslovi da se postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku ceni samo u odnosu na postupak po predlogu podnosilaca ustavne žalbe za ponavljanje postupka, podnetom 16. februara 2007. godine ranijem Opštinskom sudu u Ćupriji, pošto je u odnosu na prethodno vođeni i okončani postupak ustavna žalba nedopuštena.

Trajanje postupka po vanrednom pravnom leku od šest godina i osam meseci, samo po sebi ukazuje na to da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Ročište za odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka održano je tek nakon godinu dana od podnetog predloga, tek po novo podnetom podnesku tužilaca od 28. februara 2008. godine, kojim su predložili zastoj, obzirom da ranije, po neurednom podnesku nije ni bilo uslova za postupanje. No, iako predlog nije odbačen, nadalje, po donetom rešenju o zastajanju sa postupkom 5. marta 2008. godine po predlogu tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, Opštinski sud, a kasnije, po izvršenoj reorganizaciji pravosuđa, ni nadležni sud, nije preduzeo nijednu radnju usmerenu ka proveri ishoda postupka pred Vrhovnim sudom Srbije pokrenutog od strane tužilaca radi rešavanja spornog pravnog pitanja, odnosno u cilju nastavku postupka, iako je u rešenju određeno da će se po službenoj dužnosti nastaviti postupak nakon zauzimanja stava od strane Vrhovnog suda Srbije.

Imajući u vidu navedeno, kao i utvrđene činjenice u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je postupanje parničnog suda u predmetnom postupku bilo nedelotvorno i neefikasno.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem ranijeg Opštinskog suda u Ćupriji, a nakon izvršene reforme pravosuđa, i Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji, podnosiocima ustavne žalbe u postupku koji se vodio po njihovom predlogu za ponavljanje postupka pred ranijim Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu P. 284/04, i koji nema novi broj sada nadležnog suda, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji da preduzme sve mere kako bi se predmetni postupak koji se vodi po predlogu podnosilaca ustavne žalbe za ponavljanje postupka, ranijeg Opštinskog suda u Ćupriji P. 284/04 , okončao u najkraćem roku.

6. Povodom zahteva podnosilaca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je usvajanje ustavne žalbe i utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, sa nalogom nadležnom sudu da okonča postupak u najkraćem roku, dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosilaca ustavne žalbe i da je primeren okolnostima konkretnog predmeta. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da podnosioci u postupku koji vode i čije trajanje osporavaju, nisu imali proaktivan stav. Naime, najpre su, iako su zastupani od strane stručnog lica, nejasnim podneskom, bez ispravnog broja predmeta, tražili ponavljanje postupka, a zatim, nisu sudu koji je zastao sa postupkom po njihovom predlogu pružili bilo kakvo obaveštenje o ishodu rešavanja spornog pravnog pitanja, koje su oni inicirali, niti pokazali ikakvu inicijativu za nastavak postupka. Upravo, sasvim suprotno svojoj procesnoj ulozi, umesto aktivnog učešća u postupku po izjavljenom vanrednom pravnom leku, tužioci - ovde podnosioci, ustavnom žalbom osporavaju trajanje toga postupka, za koji nisu pokazali interes da se okonča. Ustavni sud je stoga odbio zahtev podnosilaca za naknadu nematerijalne štete i odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Povodom istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, navodima da je "sastanak održan 2004. godine" uticao na ishod radnog spora koji su podnosioci vodili, Ustavni sud ukazuje da je ustavna žalba, kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, iz čega proizlazi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo pojedinačni akti državnih organa i organizacija koje imaju javna ovlašćenja koji su doneti, odnosno radnje koje su preduzete, nakon stupanja na snagu Ustava. Shodno izloženom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti